Dogovor između DPS i SNP je moguć jedino ukoliko SNP prihvati neminovnost organizovanja referenduma o nezavisnosti Crne Gore, ali i ukoliko DPS postigne dogovor sa SNP o njihovim uslovima za organizaciju i realizaciju referenduma

      U Crnoj Gori, uostalom kao i u Jugoslaviji, potpuno je jasno - da ništa nije jasno.
       Dakle, ovako: većina građana Crne Gore, kako pokazuju rezultati poslednjih izbora, želi nezavisnu i samostalnu Crnu Goru dok je znatan deo Crne Gore opredeljen za Jugoslaviju; DOS se deklarativno i formalno zalaže za Jugoslaviju ali suštinski i istinski za federaciju je, izgleda, samo Demokratska stranka Srbije, trenutno najjača stranka u pobedničkoj srbijanskoj koaliciji. To se posebno moglo uočiti prilikom razgovora članica DOS-a o formiranju savezne vlade; predsednik Koštunica i premijer Pešić smatraju da saveznu vladu očekuje veliki posao, pre svega, u raspravi sa političkim činiocima Crne Gore o novoj ustavnoj platformi e kako bi se došlo do političkog dogovora o novom ustavu Jugoslavije - dakle, nedvosmisleno se optira za federalnu varijantu Srbije i Crne Gore; Vlada Crne Gore, sa premijerom Filipom Vujanovićem na čelu, ne priznaje saveznu vladu a Demokratska partija socijalista na kongresu zakazanom za 6. oktobar priprema da u svoj stranački program unese jasno opredeljenje o “potpunoj obnovi” crnogorske državnosti.
       Svakako, tome treba dodati i ne nevažnu činjenicu - stav međunarodne zajednice. U saopštenju ambasade SAD u Beogradu nedavno je rečeno da SAD raduje što će razgovarati sa novim jugoslovenskim premijerom Dragišom Pešićem kad bude formalno potvrđeno njegovo imenovanje a da stav SAD prema statusu Crne Gore “ostaje isti” i da se i dalje veruje da je “demokratska Crna Gora u okviru reformisane i demokratske SRJ najbolje rešenje za region. Nadamo se nastavku ozbiljnih pregovora između Beograda i Podgorice o budućim odnosima između Srbije i Crne Gore. Pozivamo na izbegavanje bilo kakvih jednostranih akcija bilo koje strane, koje bi mogle kočiti taj proces”. Takođe, Grupa 8 je u svoj završni dokument sa samita u Đenovi uključila skoro istovetan stav “o demokratskoj Crnoj Gori u okviru demokratske Savezne Republike Jugoslavije”.
       Međutim, iz Vašingtona se oglasio ministar inostranih dela Crne Gore Branko Lukovac koji je apelovao na međunarodnu zajednicu da “napusti i zaboravi tu iluziju” (o demokratskoj Crnoj Gori u demokratskoj Jugoslaviji) jer ona “nema više nikakvog ni značaja ni smisla - jer je apsolutno nemoguća”. Prema njegovim rečima, to se u Crnoj Gori doživljava kao međunarodna preporuka da Crna Gora bude “dio velike Srbije”. “Prava je istina”, kaže Lukovac, “da je SRJ samo drugo ime za Srbiju i niko nema prava da ignoriše tu činjenicu. Crna Gora više nije dio SRJ.”
       Tim povodom Predrag Bulatović je za NIN rekao: “To je veliki problem za Mila Đukanovića, to je problem koji u velikoj meri podseća na situaciju u kojoj se nalazio Slobodan Milošević - konfrontacija sa međunarodnom zajednicom. Đukanović i sam otvoreno kaže da za projekat nezavisne Crne Gore nema podršku međunarodne zajednice. On tako postaje faktor nestabilnosti regiona, jer je isforsirao ideju o nezavisnoj Crnoj Gori.”
       Iz ovog činjeničnog stanja suprotstavljene strane u Crnoj Gori, independisti i federalisti, pokušavaju da izvuku jedan od dva moguća rezultata koji pri tome jedan drugi isključuje. Prvi je zajednica Crne Gore i Srbije a drugi formiranje nezavisnih država.
       Preovlađuje mišljenje da je do bilo kog pomenutog rešenja moguće doći jedino dogovorom dve najjače crnogorske partije - DPS i SNP. Svi drugi akteri, ma koliko bili važni, od sekundarnog su značaja i mogu samo biti u funkciji pomaganja ili odmaganja raspleta situacije.
       Naravno, dogovor između DPS i SNP je moguć jedino ukoliko SNP prihvati neminovnost organizovanja referenduma o nezavisnosti Crne Gore, ali i ukoliko DPS postigne dogovor sa SNP o njihovim uslovima za organizaciju i realizaciju referenduma.
      
       Govoreći za NIN, Predrag Bulatović je kazao: “Naš zahtev za formiranje koncentracione vlade je energičan. Zato jer je dijalog jedino rešenje. Ako se dijalogom ne dođe do rešenja o državno-pravnom statusu Crne Gore, onda je referendum nužnost. Ali, referendum ne može biti faktor stabilizacije ako ga ne bude pripremala i realizovala koncentraciona vlada. Svaki drugi način sprovođenja referenduma SNP će bojkotovati.”
       Takođe, postoji i druga mogućnost da se ide na iscrpljivanje suprotstavljenih strana dok jedna opcija ne pobedi silom prilika. Ta varijanta bi bila pogubna za sve zainteresovane strane, a za narode Jugoslavije pre svega.
       Svestan te činjenice, premijer crnogorske vlade Filip Vujanović je na predstavljanju programa svoje manjinske vlade najavio potrebu i nužnost dijaloga između vlade i opozicije. Do početka tih razgovora došlo je relativno brzo. U turbulentnoj političkoj situaciji s olakšanjem je primljena vest da su prošlog četvrtka započeli razgovori u podgoričkoj vili “Gorica” između Filipa Vujanovića i lidera Socijalističke narodne partije Predraga Bulatovića. Kao i potonji razgovori koje je Vujanović vodio sa Draganom Šoćem, predsednikom Narodne stranke, i sa Božidarom Bojovićem iz Srpske narodne stranke, članicama “Koalicije za Jugoslaviju”.
       Premijer Vujanović za NIN kaže: “Lično smatram da je nemoguće obezbediti ravnopravnost Crne Gore i Srbije u funkcionisanju savezne države jer je nemoguće savladati nesrazmernost dve države, kao i ono što ona sobom nosi. Poželjno je da ‘Koalicija za Jugoslaviju’ kontroliše aktivnosti Vlade Crne Gore u procesu privatizacije kako bi se pronašao zajednički model kontrole rada vlade i ostvarila sa njom neposredna i suštinska komunikacija.”
       Potpuno suprotno, Predrag Bulatović smatra da je Socijalistička narodna partija u federaciji ostvarila nešto značajno - paritet između Crne Gore i Srbije, te da je to znak da se može dalje raditi na federaciji Crne Gore i Srbije s jednim međunarodno-pravnim subjektivitetom, u kojoj će Srbija i Crna Gora imati ravnopravne pozicije i gde jedna republika neće preglasavati drugu.
       Međutim, mnogo je važnije što je Bulatović prihvatio Vujanovićevu ponudu za učešće predstavnika SNP u kontroli procesa privatizacije, ali stvarno i suštinsko, i što smatra da je referendum prihvatljiv ako je nužan za rešavanje državne krize. Naravno, Bulatović ne prihvata da referendum pripremi manjinska vlada. Socijalistička narodna partija se zalaže za široku koncentracionu vladu u kojoj bi bili zastupljeni predstavnici svih opcija u pogledu budućeg državnog statusa Crne Gore.
       Bulatović kaže: “SNP će insistirati da sva pitanja koja se odnose na definisanje referenduma, njegovu primenu i realizaciju sprovede vlada u kojoj će biti ravnopravno zastupljeni predstavnici oba bloka. Blokovi sami treba da odluče ko će ih predstavljati u vladi.”
       Čini se da referendum više nije sporan, pre svega zato što su obe strane ubeđene da će rezultat referenduma ići baš njima u korist.
       Ali, tu nastaju dva moguća problema. Prvi, kako će se, ako dođe do formiranja koncentracione vlade, ponašati Liberalni savez kao i koalicioni partner DPS Socijaldemokratska partija. Ranko Krivokapić, potpredsednik SDP za NIN je rekao da za njegovu partiju stvaranje koncentracione vlade nije prihvatljivo rešenje jer je reč o “nedemokratskim i antireformskim snagama, koje su još opozicija Crnoj Gori, a ne opozicija u Crnoj Gori”. Krivokapić je dodao da “demokratska Crna Gora nema potrebu da pravi koalicione i koncentracione vlade sa snagama koje su i dalje za zaštitu politike ratnih zločina i zločinaca. Za SDP nije prihvatljivo da bude u vladi sa snagama koje ne žele konkretnu saradnju sa Hagom i koje pokušavaju da rekonstruišu jedan velikodržavni projekat koji može biti uzrok novog rata.”
       Sličnog je mišljenja i Miodrag Živković, politički lider LSCG: “Prihvatanje koncentracione vlade bilo bi, na neki način, izneveravanje volje građana koji su na poslednjim izborima glasali za LSCG, DPS i SDP. Izbori su bili, na neki način, referendum pre referenduma i najveći broj građana ovim partijama poklonio je poverenje zbog projekta crnogorske nezavisnosti.”
       Ukoliko dođe do dogovora između DPS i SNP, logično je pretpostaviti da ove dve partije i njihov uticaj na političku scenu Crne Gore dobijaju marginalan značaj. Bez obzira što su one u ovoj fazi dobrano pomogle DPS da ostane na vlasti. No, to bi onda bio samo problem DPS, jer u novonastaloj kombinaciji te dve partije ni u kom pogledu ne bi mogle da ugroze zajednički dogovor DPS i SNP.
       To je svakako manji problem od problema koji može nastati ukoliko predstavnici jedne od opcija proglase rezultat referenduma neregularnim. Tek tada nastaje ozbiljan i opasan problem.
       Na to je ukazao i Svetozar Marović, potpredsednik DPS, kad je rekao da nikako ne bi bilo dobro da se posle referenduma Crnogorci dele na pobednike i poražene budući da poraženi, ma ko oni bili, mogu biti agresivni i da je od presudnog značaja da se referendum održi u atmosferi koja će garantovati da njegovi rezultati neće narušiti stabilnost u Crnoj Gori. Takođe, Marović je istakao da je ideja o koncentracionoj vladi neprimerena jer Crna Gora nije u elementarnoj kataklizmi ni u ratnom stanju.
      
       Sličnog je mišljenja i Bulatović koji nam je rekao: “Ne polazim od toga ko će pobediti - bitno je da se referendum organizuje i sprovede u punoj demokratskoj atmosferi i fer uslovima. U takvoj situaciji, ko izgubi nema razloga da ne prizna rezultat referenduma.”
       Šta u najkraćem pretpostavlja formiranje koncentracione vlade, za NIN je objasnio bivši savezni premijer Zoran Žižić: “Pre stvaranja koncentracione vlade mora se pristupiti radikalnoj reorganizaciji MUP-a, oslobađanju i demokratizaciji medija i konačnom regulisanju biračkih spiskova. Samo pod tim preduslovima koncentraciona vlada može valjano i uspešno da započne svoje delovanje.”
       Đukanovićeva izjava da koncentraciona vlada može biti formirana ako opozicija pristane na održavanje referenduma - izazvala je veliku pažnju. Politički lider Liberalnog saveza Miodrag Živković je to prokomentarisao rečima da Đukanovićeva izjava nije iznenadila liberale i da su liberali “u više navrata ponovili da se plaše da je podrška manjinskoj vladi od strane Liberalnog saveza samo kupovina vremena za g. Đukanovića. Naše sumnje da će se učiniti sve da se odloži referendum na ovaj način se, u neku ruku, ostvaruju.”
       Zaključak, u skladu sa situacijom, najbolje je izveo Predrag Bulatović koji je za NIN kazao da bi se “iz izjave g. Đukanovića moglo zaključiti da je prihvatio stav SNP. Međutim, treba imati ozbiljne rezerve prema njegovom stavu dok se ne razjasni suština našeg predloga kao i suština sadržine Đukanovićevog odgovora”.
       Sve u svemu, ipak, nije mala stvar kada je jasno da ništa nije jasno.
       Samo, što reče Crnjanski: “A kada ćemo živeti.”
      
       LUKA MIČETA