NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Raduje me konkurencija sa B92

Da bi neko bio izabran, morala je većina ljudi iz Upravnog odbora da glasa za njega a niko ne može da mi kaže da je Dejan Mijač partijski čovek ili Milivoje Glišić

      Glavni i odgovorni urednik Prvog programa Radio-Beograda postao je Dušan Radulović, čovek koji je u proteklih deset godina radio u srpskoj redakciji Bi-Bi-Sija, bio je šef redakcije za Jugoslaviju na Radiju Slobodna Evropa, neko vreme je proveo i na Radiju B92. Posebno je, kaže, vezan za Prvi program Radio Beograda, jer je do 1991. godine tamo radio kao glavni i odgovorni urednik.
      
       Kako vam izgleda Prvi program Radio-Beograda posle deset godina?
       - Iskren da budem, postoje dve vrste impresija. S jedne strane, strašno mi je žao što sam zatekao kuću koja je u tehničkom smislu, u smislu nekakvih spoljnih, vidljivih stvari u devastiranom stanju. To je kuća u kojoj oprema nije obnavljana, radi se na isti način na koji se radilo pre deset godina, ljudi troše energiju a mogli bi racionalnije da rade da je ovde bilo nekakvog normalnog sleda stvari. U svakom slučaju, to je jedan od najbolnijih utisaka. Ali, većinu ljudi ovde znam, i sa te strane mi je drago što sam došao. Ti ljudi su posle šestog oktobra uložili ogromnu energiju da radio funkcioniše i onda kad nisu znali ko im je šef, šta će biti sa njima, ni kako će se raditi. Sada su zaslužili da se opuste i da počnemo da radimo u konstruktivnoj atmosferi.
      
       Šta planirate da uradite kako biste oživeli program i povećali slušanost?
       - Najpre treba stvoriti uslove da se ovde radi profesionalno i, drugo, da pokažemo da ovo jeste promena. Osnovno je da se vrati poverenje u Radio Beograd. Radio Beograd mora svojim slušaocima da kaže: jeste, mi smo sada tu, možda su neki glasovi isti, ali ti glasovi su glasovi onih koji su neke stvari radili da otaljaju, da prežive. Sada je važno da se stvori atmosfera vraćanja nekakvih standarda koji su normalni u ovoj profesiji. Pre svega, odgovornost prema slušaocu, da mu se pruži prava, pravovremena, istinita informacija, da slušalac shvati da je njegov radio novinar bio na licu mesta za njega, da je u njegovo ime pitao jer misli da to njegovog slušaoca zanima i da je to upakovao tako da ga je prosto milina slušati.
      
       Šta je to što će budući program razlikovati od nekadašnjeg?
       - Dramatičnih promena neće biti. Izaći ćemo s emisijama koje će biti sličnog karaktera, ali u mnogo boljem pakovanju, s boljim sadržajem. Sada čekamo da se situacija vezana za RTS polako smiri. Dok se ne vidi kakav će biti status RTS-a, mi ćemo intenzivno raditi. Moraju da se urade špice emisija, moraju da se izaberu dobri naslovi, da se u dogovoru sa direktorom RTS-a Aleksandrom Crkvenjakovim, ali i sa celim Radio-Beogradom stvori jedna marketinška strategija. Daćemo prostora obrazovnoj redakciji jer nemamo emisije za omladinu. Potrudićemo se da što pre osposobimo i internet stranu Radio Beograda jer tako možemo da ponudimo mnogo toga i našim ljudima u dijaspori.
      
       Da li se plašite da ćete izgubiti ljude koji su u proteklih 10 godina slušali Prvi program Radio-Beograda?
       - U nekim krajevima to je bilo isključivo pitanje tehničke prirode, jer se samo to moglo čuti. Ali, ne bojim se. Ti slušaoci biće prijatno iznenađeni.
      
       Koga vidite kao konkurenta?
       - Svaka radio-stanica ima neki svoj specifikum. Suština je u pakovanju. Međutim, ljudi su navikli, pogotovo u mestima gde su radio-stanice bile u ANEM-ovom lancu, da slušaju B92. Fakat je da B92 ima svoj termin za udarne emisije i mi se ne poklapamo. Jednostavno, pitanje je da li ću ja uspeti da nekog strasnog ljubitelja devedesetdvojke “nateram” da oslušne pomalo i ono što mi radimo u tri sata. Radujem se toj konkurenciji sa B92. Naša udarna emisija je u 15 časova, a njihova u 17, tako da oni imaju još dva sata da neke stvari ispoliraju i da čuju nešto kod nas, pa i da maznu. Nadam se da će i toga biti. Jednostavno, oni su mi konkurencija u smislu da ću se boriti i za njihovog slušaoca. Ne borim se ja za slušaoca koji će 24 sata slušati program, već se borim da Prvi program uz informativne emisije ima i dobre emisije iz kulture, emisije o džezu, da mi se sluša Stereorama, obrazovni program.
      
       Koliko ćete iskoristiti iskustva koja ste stekli radeći na Bi-Bi-Siju?
       - Trudiću se da čuvenu Bi-Bi-Sijevu bibliju prilagodim našim uslovima. Znači, ovo je javni servis, a pravila igre su takva da se mora raditi objektivno, da se moraju čuti obe strane, da nema navijanja. Tu vrstu iskustva ću sigurno iskoristiti. U tehnološkom smislu sigurno, u smislu organizacije posla, ali sigurno ću koristiti i ona ružna iskustva iz nekih drugih perioda, o kojima ne bih govorio.
      
       Na čiju inicijativu ste postavljeni na mesto glavnog i odgovornog urednika?
       - Procedura je da Aleksandar Crkvenjakov može da da svoj predlog Upravnom odboru koji, u stvari, odlučuje. Prema informacijama koje sam ja dobio, na Radiju nije bilo natezanja. Da bi neko bio izabran, morala je većina ljudi iz Upravnog odbora da glasa za njega a niko ne može da mi kaže da je Dejan Mijač partijski čovek ili Milivoje Glišić. Takva pozicija daje sigurnost novoizabranim ljudima, a želeo bih da se i na Televiziji sve završi bez mnogo gužve, pre svega da bi kuća konačno odahnula.
      
       Da li ste pre postavljenja razgovarali sa nekim od političara?
       - Nisam razgovarao ni sa političarima ni sa članovima Upravnog odbora, čak ni sa Aleksandrom Crkvenjakovim.
       Drago mi je što je tih nekoliko pasusa moje aplikacije bilo dovoljno za ljude iz Upravnog odbora. Pre svega mi je drago zato što bih osećao da nisam dovršio jednu priču, a ja ne volim nedovršene poslove. Ako ne uspem, onda ću bar znati da sam pokušao i konačno ću zatvoriti knjigu koja se zove Radio Beograd. A ja se nadam da će biti još dugo otvorena.
      
       DRAGANA MATIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu