Mumifikacija je operacija i religiozni obred koji je trajao oko sedamdeset dana. Njom je predsedavao sveštenik sa maskom šakala, koji je predstavljao Anubiusa, boga balsamovanja

      Težnja da se pokojniku sačuva večiti život izrazila se, u prvom redu, u sahranjivanju tela. Još u najstarija vremena, tela su zavijana u kožu ili tkaninu i sahranjivana u male rupe u pustinji, uglavnom u položaju okrenutom na bok, koji je trebalo da predstavlja položaj čoveka koji spava. Vremenom, Egipćani su usavršavali metod očuvanja tela, a taj proces, koji uključuje balsamovanje i umotavanje tela u lanene kaiševe, danas nazivamo mumifikacija.
      
       Magični konopac
       Egipćani su verovali da postoji šest aspekata koji čine ljudsko postojanje. To su: telo, senka, ime, KA (duh), BA (ličnost) i AKH (besmrtnost). Svaki od ovih elemenata igra važnu ulogu u svakoj ličnosti. Svaki je neophodan za ostvarenje ponovnog rođenja u životu posle smrti. Svi ovi elementi, izuzimajući besmrtnost, prisutni su na rođenju, a senka, koja je uvek prisutna, predstavljena je kao mala ljudska figura obojena u crno.
       Ime koje se daje na rođenju živi sve dok se izgovara. Iz tog razloga čine se napori za zaštitu imena, pa se tako kartus (magični konopac) koristio za obavijanje tela umrlog da bi zaštitio njegovo ime za večnost.
       KA je čovekov dvojnik, stvoren u isto vreme kada i telo. To je ono što mi danas zovemo duhom ili dušom, a izvajao ga je ovnoglavi bog Knum. KA postoji u stvarnom svetu i obitava u grobnici. Ima iste potrebe kao čovek za života, pa mu Egipćani ostavljaju hranu, piće i predmete za upotrebu.
       BA predstavlja ličnost, a jedinstveno je kao i telo. Ulazi u telo sa prvim udahom i napušta ga umiranjem. Kreće se slobodno između podzemnog i stvarnog sveta.
       AKH je aspekt ličnosti koji bi se pridružio bogovima podzemnog sveta pošto je besmrtan i nepromenljiv. Stvoren je posle smrti prilikom posmrtnih obreda i molitvi koje imaju za cilj da donesu večitu besmrtnost. Postizanjem toga, omogućava se umrlom da ne umre i drugi put, jer bi ta smrt značila definitivni kraj nečijeg postojanja.
       Odgovore na sva pitanja koja su vezana za egipatsku religiju, zašto i ko se mumificirao, potražite na adresama http://m2.aol.com/egyptart/mummy.html i http://www.si.umich.edu/CHICO/mummy.
       Mumifikacija je operacija i religiozni obred koji je trajao oko sedamdeset dana. Njom je predsedavao sveštenik sa maskom šakala, koji je predstavljao Anubiusa, boga balsamovanja.
      
       Vađenje mozga
       Egipatske mumije pažljivo su se pravile isušivanjem tela koje je vršeno natronom, prirodnom supstancom, koja se u izobilju nalazila pored Nila. Natron čine četiri vrste soli: natrijum - karbonat, natrijum-bikarbonat, natrijum-hlorid i natrijum-sulfat.
       Stari Egipćani vremenom su usavršili tehniku balsamovanja tela. Prvo je vađen mozak kroz nos, pomoću kuke. Kasnije su ga vadili kroz očnu šupljinu, a poslednjim mumijama, napravljenim u Egiptu - mozak se izvlačio kroz mali trepanacioni otvor na potiljačnoj strani lobanje.
       Prvo je vađen mozak, a onda unutrašnji organi zasecanjem leve strane tela, koji su balsamovani i stavljani u ćup. U unutrašnjost tela stavljani su mirišljavi začini i natron, a srce je u početku, ostavljano, jer se mislilo da bi bilo lakše Anubiusu da proceni da li je osoba živela časnim životom. Kasnije, odstranjivano je i srce i zamenjivano kamenim skarabejem, simbolom obnovljenog života.
       Po vađenju svih organa, telo pokojnika je prekrivano natronom i stavljano na iskošeni sto, da bi svaka tečnost mogla da iscuri, a potom je bilo sušeno oko četrdeset dana. Posle toga, mumija je čišćena uljima i četkama, ali vrlo pažljivo, jer ni kap vode ne sme da prodre u telo. Da bi se očuvala nežna i meka koža, telo je premazivano biljnom smolom, kedrovim uljem, voskom i natronom. Potom je prekrivano dragocenostima i obrednim ogrlicama, a pre nego što je mumija spuštana u kovčeg, obmotavana je lanenim kaiševima. Konačno, mumija je stavljana u tri kovčega i sarkofaga, a zatim u grobnicu.
       O ovom veoma dugom i skupom procesu možete saznati još više ako posetite lokacije: http://rla.sd81.bc.ca/~mummification/mummification.html, http://www.crystalinks.com/mum.html, http://www.tir.com/~lanata/egypt.html, http://www.ancientegypt.co.uk/mummies/homemain.html i http://www.site-ology.com/egypt.
      
       Privilegija faraona
       Kao veoma dug i skup proces, mumifikacija je vekovima bila privilegija koju su uživali samo faraoni. Vidno mesto u verskoj propovedi zauzimalo je učenje o tome da je car božanstvo, da mu je vlast data neposredno od boga i da se, stoga, caru treba pokoravati kao bogu na zemlji. U vezi sa tim, egipatski faraon nazivan je “dobrim bogom”, “velikim bogom” i “sinom Sunca i njegovog tela”. U čast deifikovanog cara, građeni su hramovi u kojima je vršen specijalan kult cara, kao i grandiozne grobnice, piramide koje su imale za cilj da svojim dimenzijama svedoče o njegovoj moći.
       Bez sumnje, najpoznatiji egipatski faraon je Tutankamon, koji je vladao svega nekoliko godina i umro kada mu je bilo samo 18 godina. NJegovu grobnicu, koja je postala najslavnije arheološko otkriće, otvorio je 1922. godine Hauard Karter, britanski egiptolog. Unutra je bilo najneobičnijeg blaga, prstenja, narukvica, nausnica, statua, nehajno nabacanog u predvorju ispred same odaje u kojoj je vladar sahranjen. Jedan od nađenih predmeta je i najstarija stolica na svetu, a telo mladog faraona bilo je odlično sačuvano. Pošto Tutankamonova grobnica nije bila opljačkana, ove antikvitete i dragocenosti možete videti ako posetite Arheološki muzej u Kairu ili sajtove čije su adrese: http://www.kent.wednet.edu/curriculum/soc_studies/Egypt/tut.html i http://www.powerup.com.au/~ancient/tut1.htm.
       O skorašnjem otkrivanju mumije prelepe carice Nefertete možete saznati na sajtu http://www.geocities.com/Athens/Crete/3102/do_we_have_.htm.
       Verovatno se malo zna da je u mnoštvu raznolikih dragocenosti dospelih tokom duge istorije Narodnog muzeja u Beogradu, svoje mesto našao određen broj starina nastalih u starom Egiptu. Uz skarabeje i statue, ova egiptološka zbirka poseduje dva antropomorfna drvena kovčega kao i ostatke mumije neidentifikovanog pokojnika, koje je Haxi-Pavle Ridički od Skribešća kupio u Luksoru i poklonio davne 1888. godine Narodnom muzeju. Oktobra 1992. godine, mumija je ustupljena Filozofskom fakultetu, tačnije Katedri za arheologiju. Šta je tim stručnjaka otkrio iz prvih istraživanja saznaćete ako posetite sajt http://www.f.bg.ac.yu/riznica/mumija.htm.
       Pored ljudi, stari Egipćani čuvali su od zaborava i životinje, pa o njihovom mumifikovanju i projektima o očuvanju samih mumija u kairskom Muzeju, saznajte na adresi http://www.animalmummies.com.
      
       VLADANA RAŠIĆ