NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Vaganje morala

Kad su u Hrvatsku stigle zapečaćene optužnice koje generale Rahima Ademija i Antu Gotovinu terete za zločine nad civilima, iz nacionalne crkve provalila je neočekivana količina straha i otvorene netrpeljivosti prema aktuelnoj vlasti u Zagrebu i evropskim institucijama

      Katolička crkva u Hrvatskoj poslednjih je dana najglasnija politička institucija u zemlji. Oštrim napadima na vlast premijera Ivice Račana i predsednika Stjepana Mesića hrvatski biskupi pokušali su da obnove stare strahove određenog dela nacije. Hrvatska po njihovom mišljenju srlja u propast, ili što je još gore, u novu Jugoslaviju. Protiv javne i nacionalne nezavisnosti ponovo je skovana zavera koju vodi Karla del Ponte, a pomažu joj Račan, Mesić i saborska zastupnica Vesna Pusić. Ako se tome doda i “antihrist” koji se, tvrde popovi, udomio u nekim dnevnim listovima, dileme više nema. U Hrvatskoj je na delu satanistička družina koja ima jedan jedini cilj. Da pošalje u Hag sve hrvatske generale i uništi državu stvorenu u hrvatsko-srpskom ratu. Vernike i građane kojima se ovakav zaplet čini naivan i patetičan, katolički biskupi upozoravaju da je nad Hrvatsku pala magla “možda još gušća od one koja je bila pred hrvatskim poslanstvom koje je 1918. išlo u Beograd”. U toj magli, “razni činovnici trećeg reda” raznose po zemlji zapečaćene haške optužnice i uzrujavaju hrvatsku javnost. Zašto?
      
       Šokirana nacija
       Najkraće rečeno zato što optužnica Haškog tribunala protiv odbeglog generala Ante Gotovine tvrdi da je reč o osobi odgovornoj za pljačkanje, ubijanje i deportaciju između 150 i 200 hiljada Srba iz Kninske Krajine. Progon Srba iz ovog dela Hrvatske Gotovina je, tvrdi se u optužnici, sredinom jula 1995. godine na Brionima isplanirao zajedno sa pokojnim predsednikom države Franjom Tuđmanom. Pošto su i Tuđman i bivši ministar odbrane Gojko Šušak mrtvi, penzionisani general Ante Gotovina odgovaraće umesto njih. Ovako shvaćena poruka iz Haga nije uzrujala samo javnost i crkveni vrh u Hrvatskoj. Premijer Ivica Račan napisao je jedno tužno i defetističko pismo glavnoj haškoj tužiteljici Karli del Ponte u kome tvrdi da optužnice iz njene kancelarije nisu dovoljno jasne i razumljive. Verovatno zato što se u njihovom tekstu “Domovinski rat” naziva samo “oružanim sukobom”, a oblast koja je u vreme rata bila pod srpskom kontrolom nije stavljena pod znake navoda niti je dobila prefiks “takozvana” ili “fantomska”.
       Užasnuti ovakvim porukama iz optužnica Haškog tribunala, domaći političari su svi do jednog odbili da se suoče sa posledicama koje takva interpretacija hrvatsko-srpskog sukoba može da proizvede u biračkom telu. Umesto političkih profesionalaca koji u Hrvatskoj uglavnom deluju javno, prazan prostor uskoro su popunili ljudi koji se ovim poslom bave volonterski i to iz prijatne kaptolske hladovine. Vrh Katoličke crkve izbegao je, doduše, da se direktno izjasni protiv izručenja dvojice generala međunarodnom sudu za ratne zločine u Hagu, ali to nipošto nije umanjilo antagonizam između crkve i države, a još manje podele unutar same crkve. Odnos između Kaptola i vlade premijera Ivice Račana na Markovom trgu u Zagrebu zahladio je nekoliko meseci posle izbora, početkom januara prošle godine, koji su na vlast ponovo doveli reformisane komuniste, nadopunjene liberalima, narodnjacima, istarskim demokratima i predstavnicima Seljačke stranke. Rezervisanost crkve prema ovakvoj vladajućoj kombinaciji kulminirala je prilikom desničarskih demonstracija u Dalmaciji održanih u znak podrške uhapšenom generalu Mirku Norcu, koji pred sudom u Rijeci odgovara zbog ratnih zločina nad civilima. Vojni ordinarijus biskup Juraj Jezerinac tada se demonstrativno uputio u posetu zatvorenom generalu, a njegovu porodicu posetio je splitski nadbiskup Marin Barišić. Uz dubrovačkog, hvarskog, šibenskog i gospićkog nadbiskupa oni se smatraju tvrdim, desnim krilom domaće crkve koje se otvoreno suprotstavlja pomirljivoj politici zagrebačkog nadbiskupa dr Josipa Bozanića.
       Neposredno posle izbora na kojima je Hrvatska demokratska zajednica izgubila vlast, premijer Račan sastao se sa nadbiskupom Bozanićem, a njihov trosatni razgovor uglavnom je bio dovoljan da se između države i crkve sklopi kakav-takav “pakt o uzajamnom nenapadanju”. Da se radilo o nategnutom miru pokazalo se već prilikom svečanog primanja kod predsednika Republike Stjepana Mesića koji su bojkotovali predstavnici desne kaptolske struje, ali i bivši nadbiskup zagrebački, dr Franjo Kuharić. Kad su u Hrvatsku stigle zapečaćene optužnice koje dvojicu generala sumnjiče za brutalne zločine nad civilima, sa Kaptola je provalila neočekivana količina straha, animoziteta i otvorene netrpeljivosti prema aktuelnoj vlasti i evropskim institucijama.
       Posle deset godina tesne saradnje visokog kaptolskog klera i partije pokojnog predsednika Franje Tuđmana, bilo je to prvi put od promene vlasti da su biskupi tako očito odbacili svoju poslovičnu diplomatiju i otvoreno se suprotstavili kažnjavanju ratnih zločina koje navode optužnice Haškog tribunala. U vladajućoj koaliciji to su shvatili kao opasan zaokret udesno koji u crkvu uglavnom stiže iz zatvorenih, patrijarhalnih seoskih sredina poput Hercegovine i s juga Dalmacije. Tamošnji sveštenici tvrde suprotno. Država je napravila opasan zaokret ulevo, jer je vode radikalne totalitarističko-komunističke grupe koje zagovaraju ateizam i kosmopolitski pogled na svet. Ako se tome doda izjava Ivice Račana da je agnostik i Stipe Mesića - da nije institucionalni vernik, kao i političke procene Vesne Pusić da je Hrvatska aktivno učestvovala u ratu u Bosni, priče o satanskoj zaveri protiv Boga i Nacije svakako su pale na plodno tlo.
      
       Pat-pozicija
       Hrvatska biskupska konferencija nije uspela da sa složi u ovako radikalnim ocenama stanja u zemlji, pa je tu ulogu preuzeo katolički nedeljnik “Glas koncila”. NJegov komentator tvrdi da je Hrvatska sada potpuno obezglavljena, jer je vode nesposobni političari inficirani boljševizmom. Nešto slično tvrdi i pisac Ivan Aralica koji u svom najnovijem romanu “Ambra” aktuelnu vlast naziva “gmazovima”, a u takvim koordinatama razmišlja i pisac apologije o generalu Anti Gotovini i propagator nacionalističkog pokreta HIP koji vodi Miroslav Tuđman, bivši novinar Nenad Ivanković. Posle političkih parola iznesenih u “Glasu koncila” deo visokog kaptolskog klera otišao je još dalje. Komisija “Iustitia et pax” objavila je apel naciji koji sadrži sve elemente političkog pamfleta. U njemu su ponovljene priče o međunarodnoj zaveri protiv Hrvata koju podržava aktuelna vlast, kako bi naciju opet odvela u obnovljenu Jugoslaviju.
       Javnosti još nije poznato šta o svemu tome misli nadbiskup Josip Bozanić koji je u ovakvim raspravama uvek upozoravao da Hrvatska ne može da opstane van sveta i vremena, kao što ne može da preživi ni međunarodnu izolaciju. Nekadašnji biskup s Krka, čije je imenovanje za zagrebačkog nadbiskupa svojevremeno predstavljalo garanciju da će crkva prestati da se bavi politikom, trenutno je na godišnjem odmoru. Neki kažu da su se desni neistomišljenici dr Josipa Bozanića baš zato tako napadno pojavili u javnom životu. Crkvena i svetovna vlast u Hrvatskoj ovoga trenutka su u pat-poziciji. Političari strahuju da će popovi okrenuti birače protiv njih, a popovi se boje da će im se stado uskoro pretvoriti u anacionalne ateiste. Iz Vatikana još nisu stigle nikakve instrukcije, a pošta iz Haga je takva da je bolje da se i ne otvara.
      
       ZORICA STANIVUKOVIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu