Vladin program za sanaciju kragujevačke fabrike automobila prihvaćen je posle mukotrpnih pregovora sa sindikatima, ali je krajnje neizvesno kako će ti isti radnici reagovati kada iduće sedmice vide svoje ime na spiskovima “viška”

      Radnici kragujevačke fabrike automobila prihvatili su početkom ove nedelje, posle desetodnevnog i na momente dramatičnog odbijanja vladin “Program statusnog i organizacionog restrukturiranja Grupe ‘Zastava’. Time je, praktično, privedena kraju deceniju duga agonija nekadašnjeg “giganta” koji je prvo slovio za “srpski Detroit”, potom “srpski Gdanjsk”, da bi napokon, u poslednjim godinama Miloševićeve vladavine, doneo Kragujevcu i naziv - “Dolina gladi”!
       Dvodnevni referendum koji je na brzinu zakazalo rukovodstvo fabrike posle ostavke predsednika Samostalnog sindikata (u ponedeljak, na sam dan najavljenog potpisivanja sporazuma sa vladom!) prošao je sasvim u duhu novije srpske tradicije neposrednog izjašnjavanja koje organizuje “vlast”. Već prvog dana (utorak, 31. jul) dobijena je natpolovična većina: od 11 359 zaposlenih, za vladin program je glasalo 6,474 radnika a protiv samo 35, i nema sumnje da će u sredu, u vreme kada ovaj tekst ulazi u štampu, broj pristalica “restrukturiranja” biti još veći. Doduše i referendumsko pitanje nije ostavljalo mnogo manevarskog prostora: zaposlenim je ponuđeno da biraju između vladinog programa i stečaja!
      
       Upumpavanje
       Po tom programu, iz “Zastave” će biti izdvojene sve proizvodne celine, uključujući tu i fabriku oružja, za koje se procenjuje da mogu samostalno preživeti na tržištu. U holdingu “Zastava automobili”, pored matične fabrike i fabrike kamiona, ostale bi i fabrike/pogoni neposredno vezani za proizvodnju vozila.
       Najveći problem, dabome, bio je višak radnika sa kojim je Vlada Srbije, iako za slučaj “Zastava” najmanje kriva, morala najpre da se suoči.
       Na takav razvoj događaja upućivali su još aprilski protesti kada je skoro svima postalo jasno da dotadašnjoj praksi upumpavanja para u “Zastavu”, radi kupovine socijalnog mira, neminovno dolazi kraj. Jedan broj srpskih ekonomista predlagao je jednostavno da se “Zastava” pusti niz “vodu” jer je vreća bez dna. I sam premijer Zoran Đinđić je umeo da “pripreti” radnicima “da će im podeliti akcije, pa nek rade šta hoće sa fabrikom”, ali je na kraju prevagla pragmatičnija varijanta. Naime, bukvalno gašenje “Zastave” moglo bi da izazove lančanu reakciju i generiše svakoja nezadovoljstva u Šumadiji i to ne samo u industrijskom kompleksu, već i na Univerzitetu, Kliničkom centru, odnosno u svim onim delatnostima koje “izdržava” privreda. Kragujevac je, inače, četvrti grad po veličini u Srbiji sa oko 200 000 stanovnika i centar regiona od skoro 2 000 000 ljudi.
       Taj socijalni (i politički) momenat je verovatno i bio jedan od razloga (pored šminkanja “mlade” za stranog partnera - organizovanja kakve-takve proizvodnje) da vlada uloži novih 120 miliona maraka u naredne četiri godine. Istovremeno, višku radnika je ponuđeno da raskine radni odnos sa otpremninom od 200 maraka po godini radnog staža - ta cifra je dogovorena posle desetodnevnih pregovora, ili da mesečno primaju oko
       2 350 dinara ako se prijave na tržište rada. Drukčija alternativa je četvorogodišnje zadržavanje statusa zaposlenog u novoformiranom preduzeću “Zastava - zapošljavanje i obrazovanje” sa platom od 45 odsto od one koju bi ti radnici ostvarivali da rade (oko 2 600 dinara). Ovoj grupi radnika bi bila na raspolaganju i eventualna nova radne mesta koja se otvaraju u narednom periodu.
      
       Bubotke
       Ove ponude su nešto nepovoljnije bile u prvoj verziji programa, pa su se sindikati izborili i za mogućnost kreditiranja onih koji započnu vlastiti biznis i to iz sredstava vladine agencije za mala i srednja preduzeća (5.000.000 maraka do kraja godine), ali bi (bivši) “Zastavini” radnici tu konkurisali pod istim uslovima kao i drugi građani. I tu je vlada stavila tačku, po principu: uzmi ili ostavi.
       Usledio je, ovog ponedeljka, protest oko hiljadu radnika, onda odluka o raspisivanju referenduma i atmosfera se (ne)nadano smirila.
       Nešto ranije, 19. jula, kada je u Kragujevcu promovisan program, raspoloženje je bilo znatno drukčije, bar kod onih nekoliko hiljada radnika okupljenih ispred Skupštine grada. Tada je vladin tim, koji su predvodili ministri Božidar Đelić, Aleksandar Vlahović, Dragan Milovanović i šef ekspertske grupe Nikola Zelić, na sopstvenoj koži i bukvalno mogao da oseti kako tranzicija može biti - bolna! Nekoliko “bubotaka” dobio je ovog ponedeljka i generalni direktor “Zastave” Zoran Radojević dok je pokušavao da u fabričkom krugu nezadovoljnim radnicima objasni prednosti programa po kome je 8 000 njih viđeno kao tehnološki višak. Kompleks “Zastava”, inače zapošljava oko 30 000 ljudi i za polovinu verovatno neće biti posla, ali je najdramatičnije bilo tamo gde je i najviše zaposlenih, u Fabrici automobila.
       Ono što dalje sledi, posle zatišja ovih dana, nije jednostavno prognozirati, ali ne bi bilo ni pogrešno zaključiti da su nova varničenja - kakva videće se - moguća. Jer, po dinamici programa do 6. avgusta u svim “Zastavinim” fabrikama će biti istaknuti poimenični spiskovi onih za koje nema posla.
      
       LJUBIŠA OBRADOVIĆ