|
Glavni i odgovorni urednik Informativnog programa RTS-a nije izabran a kada će biti, ne zna se. Ko je za to kriv - političari, ili sami kandidati
Kažu da je Aleksandar Veliki, kao nagradu za verno obavljene dotadašnje (i buduće) zadatke, najboljem slikaru svog lika i dela poklonio jednu od svojih ljubavnica. Ovoga puta, u Srbiji, nije reč o ljubavnici već o nacionalnoj radio-televiziji, a poklon - fotelja glavnog i odgovornog urednika njenog informativnog programa - još nije dodeljen pošto odgovarajući slikar likova i dela još nije pronađen. Zašto nije, domaća javnost već danima pokušava da dokuči, trudeći se istovremeno da razluči ko od učesnika u izboru govori istinu ako to već ne čine svi.
Od kada je petog oktobra po podne prošle godine te-ve Bastilja postala “nova Radio-televizija Srbije”, program je uređivalo i za njega odgovaralo više vršilaca dužnosti, ali je fotelja iz koje je motkama isteran Milorad Komrakov sve vreme bila zvanično prazna. Konkurs za izbor novog glavnog i odgovornog urednika Informativnog programa RTS-a raspisan je tek u junu, s rokom trajanja od 28. juna do 13. jula, ali nije dao rezultata pošto nije pronađen kandidat koji bi odgovarao važećim kriterijumima, ma kakvi oni bili.
Kandidati
Kandidata za prestižno mesto bilo je četvoro: Gordana Suša, Milorad Petrović, Zoran Petrović Piroćanac i Svetlana Petrušić. Upravni odbor RTS-a prihvatio je njihove prijave i prosledio ih generalnom direktoru Aleksandru Crkvenjakovu na kome je tada, kako za NIN objašnjava predsednik UO RTS-a Dejan Mijač, bilo da predloži, ili ne predloži, jednog od njih, o čemu bi se zatim izjasnilo 19 članova Upravnog odbora. Crkvenjakov se odlučio za drugu varijantu (“Zbog čega pa moram da predložim nekoga od kandidata”, zapitao se on u razgovoru za NIN) i tada je počeo lom u kome “neodlučni” generalni direktor nipošto nije i jedini koga nesuđeni glavni urednici okrivljuju za propast konkursa i nužnost njegovog ponavljanja. Ocenjuju da je naša RTS zapravo i dalje Bastilja u kojoj se ništa nije promenilo osim političara kojima se sada odlazi na raport.
Najteže optužbe na račun vlasti u RTS-u i osnivača kuće - Vlade Srbije - izrekla je Gordana Suša, predsednica Nezavisnog udruženja novinara Srbije.
Ozbiljnost njene kandidature, inače, potvrđuje i Dejan Mijač: “Na sednici UO (održanoj u ponedeljak, 23. juna) neki od prisutnih članova smatrali su da je nemoguće da se izbegne takav kandidat, sa čime sam se i ja složio.” Međutim, dodaje Mijač, Statut kuće vezao je ruke njihovoj volji pošto, “ako nema predloga generalnog direktora, UO ne može da predloži svog kandidata, niti može da se ne složi sa takvom njegovom odlukom”.
I tako se stvar vraća na Crkvenjakova, i njegovu odluku da ne donese odluku - zbog političkih pritisaka. “On me je još na početku odgovarao od kandidature jer se, kako je rekao, Demokratska stranka Srbije sa tim ne slaže”, za NIN govori Gordana Suša. “Svi fakti međutim ukazuju na to da ni Demokratska stranka nije bila za moj izbor - verovatno sam i ja, kao i drugi medijski ljudi, žrtva hladnog rata između DS-a i DSS-a. Jednostavno, način na koji Crkvenjakov odlazi po svoje mišljenje razlikuje se od ranijih samo po tome što više nije reč o gradskim i centralnim komitetima već političkim strankama koje su sada na vlasti.”
O političkim pritiscima prve srpske demokratske vlade na svoje (i svake druge vlasti) najmilije medijsko čedo javno je govorio i Milorad Petrović, doskorašnji urednik Drugog dnevnika, koji je povukao svoju kandidaturu za glavnog i odgovornog urednika zato što je “čitavih 10 meseci trajao pritisak političkih partija iz DOS-a da se uspostavi kontrola nad televizijom”, u čemu “nema suštinske razlike između Miloševićevog vremena i ovoga danas”.
Slično će i predsednica NUNS-a (uz ogradu da razlika postoji ali nije dovoljna), koja kaže da stranke DOS-a “nisu ni u prvom koraku ispunile elementarna predizborna obećanja”, prekršivši konvenciju koju su potpisale sa NUNS-om dok su još bile u opoziciji, a koja predviđa i “isključivanje političkih i svih drugih oblika pritisaka na medije”, “autonomiju novinara i medija koji se finansiraju iz javnih prihoda”, te njihovu transformaciju “u javni servis sa nestranačkom uređivačkom politikom i civilnom kontrolom”.
Ima li, odnosno, kolika je iskazana želja vladajućih političara da u najvažniju medijsku fotelju u zemlji postave ličnost koja bi za njih bila poželjan izbor? Aleksandar Crkvenjakov ima nešto drugačije mišljenje. Nesložna sloga DS-a i DSS-a, kao i svih ostalih članica vladajuće koalicije, jeste dobila svoj izraz u uskraćivanju podrške četvoroma kandidata (prvenstveno Gordani Suši) ali, tvrdi Crkvenjakov, “uticaj političara na (ne)izbor nije bio preovlađujući”.
Šamar
“Kao generalni direktor RTS-a, imam pravo i dužnost da se raspitam i razmislim o posledicama svoje odluke. Ovo je medijska kuća čiji je osnivač Vlada Srbije, tako da sam morao da vidim kakvo je mišljenje i same kuće, ali i stranaka na vlasti. I, na kraju niko nije stao iza Gordane Suše osim Aleksandra Crkvenjakova, koji je zbog toga dobio šamar.”
Kandidaturu Gordane Suše podržali su, inače, i članovi Izvršnog odbora NUNS-a na čijem se čelu ona nalazi, što ostavlja pomalo opor utisak u ustima s obzirom na to da je član NUNS-a i njen konkurent na propalom konkursu Zoran Petrović Piroćanac.
Generalni direktor RTS-a objašnjava i da Gordana Suša nije dobila podršku kuće čiji informativni program želi da uređuje i zbog poslovične novinarske sloge, odnosno animoziteta nagomilanih tokom prošle jeseni i zime kada je dva meseca Gordana Suša radila posao za koji se sada (neuspešno) kandidovala.
I predsednik UO RTS-a Dejan Mijač potvrđuje da članovi odbora izabrani među zaposlenima (sedam od 19) nisu bili spremni da podrže eventualnu nominaciju predsednice NUNS-a. Na spomenutoj sednici UO, održanoj 23. jula, kaže Mijač, bilo je prisutno 10 članova - od čega petoro iz RTS-a - tako da, i da je Gordana Suša predložena, sigurno ne bi prošla.
Nedostatak podrške Upravnog odbora i neizbežna blamaža koja bi usledila ako bi predlog generalnog direktora bio odbijen, namestili su se, takođe, Aleksandru Crkvenjakovu kao alibi za odluku da ne predloži nikoga.
Poslušnici
Zato, Gordana Suša pita zašto je, uopšte, konkurs raspisan u sezoni godišnjih odmora kada je bilo jasno da će mnogi članovi biti odsutni, i zašto se, kada je to već učinjeno, odustalo od dogovora da svi članovi UO budu pozvani kako bi se izjasnili o kandidatima. A što se tiče protivljenja zaposlenih, govori Suša, “to su ljudi koje generalni direktor može da ‘mesi’ kako hoće, koji imaju mentalitet poslušnika”. “Mnogi su bili za Slobodana Miloševića, kako onda mogu da budu za mene?” pita naša sagovornica, i dodaje da u RTS-u ima i onih koji su uprkos svemu sačuvali lični integritet. “Upravo su me ti ljudi i pozvali 5. oktobra da im pomognem.”
Međutim, kaže Dejan Mijač, čak i da su se svi članovi UO izjasnili, “Gordana Suša bi možda jedva prošla”, dok je Crkvenjakov ubeđen da ne bi prošla uopšte.
Nedostatak podrške, ili jedva dostajuća podrška, nisu plod bilo kakvih uslovljavanja “odozgo”, izričit je Dejan Mijač (“Nisam išao da kosultujem bilo koga”, kaže), a i DS i DSS na isti način odbacuju optužbe Gordane Suše. “Izjava Gordane Suše u kojoj pominje Demokratsku stranku kao sukrivca za njen neizbor na konkursu RTS-a, potpuno je netačna i proizvoljna. DS nije učestvovala ni u jednoj fazi postupka za izbor bilo kog urednika RTS-a, štaviše, nijedan član DS ne sedi u UO te medijske kuće”, navodi se u saopštenju ove stranke.
“Kako smo mogli da utičemo na izbor kada u UO RTS-a ne sedi niko iz DSS-a? Sve optužbe su neosnovane”, kaže za NIN i Milorad Jovanović, portparol Demokratske stranke Srbije.
Međutim, otkriva Aleksandar Crkvenjakov, u razgovoru sa predstavnicima vladajućih stranaka čuo je i da članovi UO - a dobro se zna ko je čiji iako je odbor formalno nestranački - bliski pojedinim partijama DOS-a, ne bi podržali nominovanje Gordane Suše, koja kaže da se u njenom slučaju (on bi zapravo trebalo da predstavlja odbranu slobodnog novinarstva) činjenica da nije kandidat nijedne stranke, umesto da joj ide u korist, okrenula u veliki hendikep.
I pored toga, Crkvenjakov naziva “golom glupošću” “oblandu o teškoj političkoj borbi oko RTS-a”, priznajući doduše da je “normalno da političari imaju interes da kontrolišu medije”. “Politički sukobi oko RTS-a sada su benigni, i možda će se pojačati tek pred izbore”, dodaje, mada je teško pretpostaviti da bi ma koji iole ozbiljan političar, koji uz to nije gadljiv prema ideji da ima svog čoveka na čelu najvećeg državnog medija, čekao raspisivanje izbora da bi krenuo u borbu oko pozicija.
Baš zbog toga, u javnosti su tvrdnje o neizboru Gordane Suše iz političkih razloga prihvaćene s velikom pažnjom, pogotovo s obzirom na stare priče o postojanju dogovora između dve glavne poluge vladajuće koalicije po kome demokratama Zorana Đinđića pripada mesto direktora, a DSS-u mesto glavnog i odgovornog urednika Informativnog programa RTS-a. To je i razlog zbog koga je ova stranka - odgovorna ili ne - najčešće i prozivana kao glavni krivac za nastalu krizu.
S druge strane, i Milorad Jovanović u ime DSS-a i Aleksandar Crkvenjakov u svoje ime demantuju postojanje ovakvog aranžmana. Direktor RTS-a dodaje i da ga “vređaju priče da je partijski čovek”.
Ponavljači
Kako god, tek, RTS-u (i vladajućim strankama) predstoji ponavljanje konkursa za glavnog i odgovornog urednika Informativnog programa (biće raspisan već na prvoj sledećoj sednici Upravnog odbora), a kao najozbiljniji kandidat - koji prema saznanjima “Blica” ima i podršku DSS-a - spominje se Bojana Lekić, doskorašnji glavni urednik TV B92, koja se trenutno nalazi na odmoru u SAD tako da dosad nije bila u prilici da prokomentariše ove tvrdnje. Ipak, prema poslednjim, doduše nezvaničnim informacijama, ona nije odbila mogućnost kandidovanja. Aleksandar Crkvenjakov pak ne želi da komentariše mogućnost izbora Bojane Lekić na spornu funkciju, uz opasku da bi ona “najpre trebalo da se kandiduje”.
S druge strane, i Gordana Suša najavljuje da neće odustati od ponovne kandidature iako su joj šanse objektivno veoma male, pogotovo posle teških reči izgovorenih protiv svih ostalih učesnika u priči oko neuspelog izbora. A koliko je svojim optužbama razotkrila istinu, prosudiće sam dvomilionski auditorijum RTS-ovih dnevnika gledajući upravo program nacionalne televizije.
NIKOLA VRZIĆ
|
