(“Vreme je za udvaranje”, NIN br. 2637)

      Udvaranje uopšte nije neprijatno. Ovo koje pominje gospođa Biljana Stepanović, još ako je i garnirano, može biti i korisno. To nije ništa novo. Još dok smo po kratkom postupku (večernji kursevi), stvarali radničku klasu, jer je i naš tadašnji predsednik bio radnik, pa nismo hteli da ostanemo “zemlja seljaka na brdovitom Balkanu”, još tada uz samopregorni rad, počinje udvaranje. Otvoreno, drugarski obraća se radnik lekaru: “Druže doktore, treba mi nekoliko dana bolovanja da pokosim livadu!” Vas sam izabrao, pošto ste najbolji! (lekar koga ne izabere određeni broj pacijenata - gubi službu. Takav je zakon.) Što se tiče plate među radnicima nije bilo bolji-gori. Oni veštiji u udvaranju, napredovali su u rukovodećim poslovima.
       Dvadesetak godina kasnije, već se pojavljivao višak onih čija je specijalnost bila “radnik”. Jedna velika radna organizacija u Srbiji ima višak takvih radnika - jednu brigadu! Pokušava da se bar nekih oslobodi eventualnim penzionisanjem, pa jedna komisija lekara iz Zavoda za penzijsko-invalidsko odlazi na lice mesta. Radnici redovno dolaze na posao. Sakupe se u jednu baraku i tu čekaju prvi udar gonga - to je pauza za topli obrok. Potom se vraćaju u baraku i čekaju drugi udar gonga - kraj radnog vremena. Iz te grupe prilazi komisiji stariji radnik dobrog opšteg stanja i obraća se piscu ovih redova: “Gospodine doktore, da niste neki rod gospodinu Dragiši Cvetkoviću”. Pitam, zato što me je on pred rat zaposlio, pa te molim - nemoj da me šalješ u penziju. Na pitanje kako ga je to Dragiša Cvetković zaposlio, on priča: “Došao g. Dragiša Cvetković sa društvom da se odmori a mi mu priredimo veselje. Muzika, pesme... Ja sam imao lep glas! On me pita: Radiš li negde? Jok. Hoćeš da radiš? Hoću! Idi sutra, javi se...” I od tada stalno radim. Nismo mnogo pomogli u “rešavanju viška radne snage” koja je bila pod zaštitom i zakona i Sindikata.
       To je bilo i prošlo. Sada se ponovo vraćamo u kapitalizam. A privatnik, vlasnik, gleda svoj interes, briga njega što će detelina da ostane nepokošena. Ili mašina ili kosa! I bolje je tako - i za radnika i za seljaka, pa i za nas poštenu inteligenciju.
       Zakon koji sada predlaže ministar za rad Dragan Milovanović, treba da važi za sve, uključujući i predsednika države! I to bez mogućnosti za udvaranje, ma kako bilo prijatno i primamljivo.
      
       DR SVETOZAR R. CVETKOVIĆ,
       Beograd