(“Karađorđevići”, NIN br. 2639)

      Prvi put me razočarao gospodin Jovan Ćirilov. Rado ga čitam, ali! Zašto se bojao da u pedigreu o Karađorđevićima navede i onaj dalji, i dublji, koren od Karađorđevog oca. Zar je sramota, i za nas Srbe potcenjujuće, da priznamo da smo se mešali sa drugim nacijama, da je Šumadija, posle odlaska Srba sa Arsenijem Čarnojevićem u Austrougarsku, ostala pusta u koju su, uz Srbe, tu dolazli svi - Grci, Bugari, Hrvati, crnogorski i hercegovački Srbi, Makedonci... A znamo - i ćutimo - i Albanci. U okolinu Topole naselio se izuzetno veliki broj Albanaca, i to najviše iz plemena Keljmendi (kako smo ih odna nazivali Klimenti). Od njih potiče i loza Karađorđevića.
       To je najbolje opisao dr Jovan Tomić, profesor Beogradskog univerziteta i, što nije od sporedne važnosti, lični i veliki prijatelj Petra Prvog Karađorđevića. Stavio je pred svoje studente da to uče, a mi sada krijemo. Dimitrije Tucović takođe piše o tome (Srbija i Albanija, 1914) i takođe se poziva na dr Tomića, a u naučnom svetu to nije nepoznato, čak sada objavljuju i neki udžbenici. Nedavno je i Ibrahim Rugova priznao da je iz istog plemena sa Karađorđem. Može to biti i iz zlih namera, ali je pitanje - otkuda se baš toga setio.
       Zato verujem da to veoma dobro zna i erudita kakav gospodin Ćirilov jeste, pa me čudi da to nije spomenuo u rodoslovu Karađorđevića. Zar i on misli da smo mi “Nebeski narod” (sa veliko N) pa nam “niže vrste” ugrožavaju tu prednost.
      
       STANISLAV TOPALOV,
       Pančevo