Kompjuterski časopisi će ovog meseca biti prodavaniji nego ikad. Sastali su se DOS i WINDOWS, utvrđeno je da su dve strane potpuno kompatibilne! Ej, malo li je? Ali, da batalimo metaforičnu žvaku o tehnološkim usklađivanjima, nego, svašta bi čovek mogao dati da je moglo da se prisustvuje razgovoru između Bilija i Kize, a gde se ćaskalo o starim hakerskim temama:
       “I, kažeš, ne radi Program?” - zabrinu se Bil.
       “Nijedan. Vlada.exe, Reforme.com, Dos.bat ništa ne ide onako brzo kako sam programirao u oktobru,” - uzdahnu Zoran, vidno deprimiran.
       “Pa što ne resetuješ Mašinu?” - znatiželjno se okrenu iskusni ka neiskusnijem Programeru.
       “Nema šanse. Miš je kod mene, ali je tastatura kod Koštunice, a kablovi kod Dinkića” - dodatno se oneraspoloži suvlasnik pomenute Mašine.
       I tako, razgovorima nikad kraja. Naoružan malo modifikovanom Titovom maksimom iz Drugog svetskog rata - “Prozori noćas moraju pasti!” (“Windows must fall tonight” - prim. prev.), Premijer nam je krenuo na dug put, ali zato u kratku posetu najvećem svetskom Monopolisti. Tu je, ako pustimo mašti na volju, došlo do kraće razmene iskustava, a o sledećim temama:
       1. Kako biti Najmoćniji Čovek?
       2. Kako da svi klikću onako kako Ti kažeš?
       3. Kako da svi kupuju samo ono što Ti prodaješ?
       4. Kako izbeći izuzetke od 1. 2. i 3.
       5. Kako unaprediti 4.
       Pa onda: Sigurno se malo razgovaralo i o kompjuterskim virusima, gde je Premijer Malo Čega obavestio Vlasnika Skoro Svega na veoma ozbiljne programske probleme sa kojima se suočavamo na ovdašnjem terenu. Tu su posebno akcentovani virusi “RekonstrukcijaVlade.dss”, “NedavanjePara.eu.usa”, kao i “Ekstraprofiteri.nbj.g17.plus”. A da sve ne bi ostalo na kukanju, pretpostavljam da je bilo reči i o ozbiljnim tehnološkim prodorima koje smo postigli: povećanje brzine prenosa Slobe u Hag postavljanjem optički nevidljivog linka do Tuzle; virtuelna realnost socijalnih nemira na jesen; predstavljanje novog paketa poreske podrške korisnicima preduzeća - NAMET 2.0 koji je zamenio prethodne, manje savršene i po državu neprofitabilnije verzije.
       Pošto je sastanak, jednom, morao da se privede kraju, domaćin je iz fioke izvadio disketu i ćutke, sa razumevanjem, predao gostu svoj mali poklon. Bile su to zakrpe za DOS. Bil Gejts, naime, veoma dobro zna kakve sve probleme čovek može da ima kad na brzinu sklopi nešto što ostali koriste uglavnom zato što nemaju šta drugo.
       Enter.
      
       Nepoznati profiteri:Niko ništa nije pisao o tome. A šteta. Kažu, naime, da u Narodnoj banci Jugoslavije postoji još jedan, tajni spisak, sa imenima ljudi koji su za vreme Prethodnog Režima takođe ostvarili neprimerenu dobit i treba da se priključe listi osoba koje ovih dana moraju da podnesu vanredne i ničim izazvane poreske prijave.
       Ne znamo mnogo o detaljima ove nove, javnosti nepoznate liste “obeleženih”, ali svašta se priča. Jedan čovek sa spiska, ‘ajd sad nije važno koji i da li ih ima više, mora celu svoju Stranku (ili Partiju, ili Pokret, šta li je, zaboravih) da vrati, jer je nikad ne bi ni imao da mu nije konkurencija bio Prethodni Režim. Onda imamo slučajeve onih koji su u parlament ušli koristeći se Primarnim Emisijama na RTS (Dnevnik 1 i 2). Pa su tu, potom, brojna potraživanja iz inostranstva, odakle su, zahvaljujući pre svega Prethodnom Režimu, stizale brojne Donacije i Sponzorstva, što bi, verovatno, trebalo da uđe u neku poresku osnovicu, samo još nije jasno kakvu, jer nije jasno ni kolike su pare.
       Nadalje, zahvaljujući Prethodnom Režimu, malo su i putovali ljudi sa ove tajne liste. Konferencija ovde, seminar tamo, savetovanje vamo, svakakav se tu ekstraprofit pravio na konto borbe protiv Prethodnog Režima. Dinkić je sve to uredno registrovao, pa će svako sa Tajne Liste, kad mu se razreže, morati da pošalje negde nekog ko nigde nikad nije bio. Devizna dnevnica se podrazumeva pošto se i za vreme Prethodnog Režima podrazumevala. Više nego.
       Tu negde na kraju spiska, kažu mi dobronamerni izvori koji traže da im se ime ne objavi, nalaze se slučajevi kojima pripadam i ja.
       Pa ću, izgleda, uskoro morati da vratim kolumnu NIN-u, jer je nikad ne bih ni imao da nije bilo Slobe i NJegovih Prethodnih Režimlija, čijim sam telefonskim komunikacijama na relaciji Hag-Beograd, evo i sad, hteo da posvetim ovaj deo kolumne koji upravo čitate. Ali nisam i neću, jer vreme sticanja koristi uz pomoć Prethodnog Režima je za mene davna prošlost.
       Tako mi Sadašnjeg Režima.
      
       Planina: Jedna slatka vest nas je sve obradovala. Nekako u isto vreme kad se Đinđić popeo na sam vrh
       Majkrosofta, osvanula je vest da je Koštunica pozvan (ma šta pozvan, prihvatio!) da se, sa još nekolicinom evropskih lidera, popne na neki planinski vrh visok 2 265 metara. To, valjda, da bi sastanak bio na vrhu. U redu. Treba čovek da ode.
       Mada bi mnogo veća korist bila, kad se već akaju planinarske cipele, popeti se na Lovćen. A isto se sve lepo vidi.
       Reče mi jedan čoek.