NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

U petoj brzini

Ova televizija je paradigma za stanje Srbije. Naizgled je devedeset odsto šansi da neću uspeti. Ja ću se truditi da taj procenat smanjim, ne u moju korist, nego u korist programa, u korist tih jadnih ljudi, izbubecanih lažima, glupostima, manjkom vrednosti tokom svih ovih godina

      Od 1. avgusta, urednik Kulturno-zabavne redakcije Radio-televizije Srbije je Mirjana Bobić-Mojsilović. “U teškoj sam frci”, kaže, jer se zarekla da će njen novi ljubavni roman završiti do početka septembra. Veliki izazov, ponudu da bude urednik RTS-a, dodaje, nije prihvatila isprve:
       - Bila sam očajna kada sam dobila prvi, malecki uvid u ono u šta sam upala. Prvog dana, verujte, došlo mi je da dignem ruke od svega. Međutim, osim što ne odustajem lako, postoji razlog, očigledno divan i duboko ličan, a to je da nije fer odustati. Dvanaest godina smo kukali kako je sve užasno i kako na važnim mestima sede razne budale. Na kraju su, mogu slobodno da kažem, nekom od “nas” dali nešto da popravimo, tako da bi bilo zaista jadno da sada odem.
      
       Radio-televizija Srbije je krupan zalogaj?
       - Znate šta je problem s RTS-om. Kad uključite televizor, odmah prepoznate kadar RTS-a - od toga kako švenkuje kamera do grafičkog izgleda svake slike i vrste svetla. Da ne govorim o tome kako je tempo ove kuće i svih njenih programa jezivo spor. Spor, ne samo za mene kao ekstremno brzu osobu već i za ono što se događa u medijskom prostoru u celom svetu, pa i u Beogradu. Uopšte, ljudi su ovde iznenađeni mojom brzinom. Ja sam u petoj dok oni još nisu stavili ni ključ u auto. Moram malo da se usporim da ne bih pukla.
      
       Kakav treba da bude kulturno-zabavni program državne televizije?
       - Mora da poduči, prosvetli i zabavi. On mora da bude i edukativan. Moramo da promenimo sistem vrednosti koji je 12 godina sistematski uništavan u ovoj zemlji.
      
       Težak posao.
       - To je misija. To treba da bude misija državne televizije, a da pri tom ne bude dosadna. Najlakše je na ekran staviti nekoga ko će da vam soli pamet, ali takav program onda niko neće gledati.
      
       Šta vi tu možete da učinite?
       - Kada pomisli na kulturno-zabavni program, čoveku je najlakše da pomisli na šou-program sa šljokicama. Jeste i to, ali mi uopšte nismo u situaciji da platimo scenografiju od 200 hiljada maraka, neophodnu za tu vrstu programa koji je, takođe, neophodan, sve državne televizije ih imaju. Zato sam krenula od malih projekata koje će praviti male ekipe ljudi. Htela sam da izbegnem glomazan sistem, odlučivanje na 74 nivoa. Ti mali projekti će biti kratke forme, vrlo moderni, urbani, veoma brzi, drugačiji od svega što ovde postoji. Imaće veoma važne poruke i, za početak, te poruke će biti direktne.
      
       Dakle, najavljujete i novu ekipu?
       - Da, napraviću kasting za nova TV lica i saradnike. Po određenim projektima, javno ću oglašavati potrebu za kreativcima s dobrim idejama, koji umeju da pišu scenarije, koje neće mrzeti da stave kamericu na rame i da brzo rade stvari koje bi se ovde, kad bih ih pustila, radile po osam meseci.
      
       Rekli ste da ćete posebnu pažnju posvetiti mladima.
       - Imam ideju da klincima koji nemaju nikakvo svetlo u tami moj program upali bar jednu sijalicu. Da im povratimo nadu u to da svojim znanjem, plemenitošću, trudom mogu da postignu nešto čak i u ovoj drljavoj zemlji i da će to državna televizija, odnosno Kulturno-zabavni program da podrži.
       Decu treba skinuti s ideje da su rejv, pivo i ekstazi jedina ideja. Želim da pokažemo da je sve to nebuloza, da postoje fenomenalni klinci, fenomenalni ljudi i ovde, u ovoj kući, i u ovoj zemlji, koji će da podrže pamet, obrazovanje, lični rad i za to veliko društveno priznanje. Jer, mi smo imali društveno priznanje za kriminalce i fufe, a dobri ljudi, dobra deca su odlazili ili ostajali očajni zato što nisu imali kintu ni za kafu.
      
       Šta će biti s narodnjacima?
       - Biće i narodnjaka. I oni su deo pop-kulture. Nisam elitista u tom smislu da sad “peglam” ljude s Vagnerovim operama kako bih im pokazala koliko je to divno. Divno je, ali pop-kultura podrazumeva i druge sadržaje.
      
       Koju biste emisiju iz vašeg sektora odmah ukinuli?
       - Ima ih mnogo koje bih momentalno izbacila. Najbolje bi bilo da su mi odmah dali gvozdenu metlu, pa da krenem iz početka. Budući da sam tek došla, još ispipavam puls, još ne znam ni tačne termine, ni koliko ih imam.
       U estetskom smislu, ovde postoji nešto što nazivam akcijaškim duhom. To je duh sandala i belih čarapa, gitara na plaži ili ispod drveta, loših viceva, humora i satire od pre 20 godina. Mislim to da promenim. Naravno, ne mogu preko noći, nemam čarobni štapić. Zabava je izuzetno ozbiljna, složena. A ljudi misle da je dovoljno imati studio i tri sata programa. Taj program mora da se napuni kvalitetnim i zanimljivim sadržajima. Najskuplji je onaj program koji se ne gleda.
      
       Jeste li optimista?
       - Ova televizija je paradigma za stanje Srbije. Naizgled je devedeset odsto šansi da neću uspeti. Ja ću se truditi da taj procenat smanjim, ne u moju korist, nego u korist programa, u korist tih jadnih ljudi, izbubecanih lažima, glupostima, manjkom vrednosti tokom svih ovih godina.
      
       Pošto smatrate da je i zbog konkurencije rano za konkretne najave, recite nam kad možemo očekivati prve efekte vašeg urednikovanja?
       - Očekujem da će se prvi efekti onoga što želim videti već početkom septembra.
      
       ANA VUČKOVIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu