Bilo je glupo i pomisliti da su haški istražitelji, prikupljajući dokaze o krivici generala Tihomira Blaškića za zločine nad Muslimanima propustili da istraže zločine koje su počinile muslimanske jedinice nad hrvatskim i srpskim civilima

      (Beta za NIN)
      
       U krugovima bliskim lokalnim vlastima u Zenici, nakon rata, dugo se šaputala poruka koju je čelnicima grada uputio Josip Pojavnik, jedan od viđenijih zeničkih Hrvata. “Samo vi krečite, ali krv ničim nećete oprati”, rekao je Pojavnik tadašnjem gradonačelniku Zenice Besimu Spahiću kada je ovaj naredio da se muzičkoj školi, ratnoj komandi Sedme muslimanske brigade Trećeg korpusa Armije BiH, vrati predratna namena. To mučilište u centru grada, iz kojeg su građani noćima slušali jauke zatočenih hrvatskih i srpskih civila, samo je jedan od dvadesetak mini logora u opštinama srednje Bosne koji se pominju u haškoj optužnici protiv nekadašnjih komandanata muslimanskih vojnih formacija na toj teritoriji, generala Envera Hadžihasanovića i Mehmeda Alagića i pukovnika Amira Kubure.
       Iako će suđenje trojici visokih muslimanskih oficira verovatno poprilično promeniti usvojene političke i medijske stereotipe o ratu u Bosni, bilo je samo pitanje vremena kada će Karla del Ponte pustiti u opticaj te, po sadržaju i ratnom periodu na koji se odnose, odavno pripremljene optužnice. Zvuči apsurdno, ali bilo bi logično da se haški osuđenik Blaškić pojavi kao svedok optužbe u procesu protiv muslimanskih oficira, po istom principu po kome su general Hadžihasanović i pukovnik Kubura, kao sigurni kandidati za ćeliju u Ševeningenu, svedočili u procesu protiv Blaškića.
       Vreme dostavljanja optužnica u Sarajevo i dan hapšenja trojice muslimanskih oficira pažljivo su odabrani. Hadžihasanović, Alagić i Kubura uhapšeni su na dan kada su u Hagu srpski zločini u Srebrenici presuđeni kao genocid, a general Radislav Krstić osuđen na 46 godina zatvora, dosad najvećom kaznom koju je Tribunal izrekao. Hapšenje muslimanskih oficira i apsolutna saradnja vlasti u Sarajevu, na koju se računalo, istovremeno su amortizovali srpski revolt zbog kvalifikacije zločina u Srebrenici i poslali rukovodstvu Republike Srpske dosad najsnažniju poruku prema kojoj će sudovi i policija tog entiteta u vrlo bliskoj budućnosti morati da imaju pune ruke posla.
      
       Nova srpska gunđanja
       Haški tribunal ne zanimaju nova srpska gunđanja o tome kako i dalje još uvek nema optužnica protiv muslimanskih vojnih i, pogotovo, političkih lidera odgovornih za zločine počinjene nad (isključivo) srpskim civilima. Možda su i te optužnice već napisane, ali one, uprkos brojnim medijskim spekulacijama, u Sarajevo verovatno neće stići pre nego što u Hagu budu Radovan Karadžić i Ratko Mladić.
       Del Ponteovu, takođe, ne interesuje činjenica da su političari u Sarajevu na haške optužnice potpuno isto alergični kao i oni u Banjaluci. Protestna okupljanja u Sanskom Mostu, posteri generala Alagića u tom gradu, podsećanje na zločine druge strane, proglašavanje optuženih herojima, svecima koji su samo branili svoju zemlju od neprijatelja, upozoravanje da je Haški tribunal politička a ne pravna institucija - sve je to u Republici Srpskoj, pa i u Herceg-Bosni i Hrvatskoj već viđeno. Vlasti u Sarajevu čak su kopirale i više nego ironičnu odluku hrvatskog predsednika Stjepana Mesića, kojom je svoje optužene generale oslobađao čuvanja državne tajne!?
       Lider vladajuće Alijanse za promene, predsedavajući Saveta ministara i šef diplomatije BiH Zlatko Lagumdžija isporučivanje trojice visokih bošnjačkih oficira pokušao je i politički da naplati, promovišući se u državnog distributera tajnih optužnica prema entitetskim ministarstvima pravde. Neimenovani izvor blizak Lagumdžiji potvrdio je da je u Sarajevo, u paketu sa optužnicama protiv muslimanskih oficira, stigla i jedna koja se odnosi na visokog srpskog oficira, te da je prosleđena u Vladu RS. Odlučan demanti te informacije, koji je stigao iz Ministarstva pravde RS, svedoči da će se o toj, ali i sličnim budućim pošiljkama iz Sarajeva, razgovarati isključivo na relaciji Hag-Banjaluka.
       Mnogo ozbiljnije srpske reakcije izazvala je Lagumdžijina izjava da je država optuženim muslimanskim oficirima stavila na raspolaganje advokata, te da će ista ta država stajati iza njih sve dok im se ne dokaže krivica. Nakon što je predsedavajući Saveta ministara, odgovarajući na novinarsko pitanje da li to znači da država stoji i iza Karadžića i Mladića, promucao kako je nepristojno porediti tu dvojicu sa uhapšenim bosankim oficirima, iz Banjaluke je reagovao čak i bivši premijer RS Milorad Dodik, čija stranka u parlamentu BiH podržava Alijansu za promene.
      
       Poređenja
       Opisane reakcije i ovakve izjave svakako su posledica strahovanja vlasti u Sarajevu da optužnice protiv Hadžihasanovića, Alagića i Kubure neće biti i poslednje koje će biti podignute protiv muslimanskih vojnih i političkih lidera. Tim pre što je general Hadžihasanović, pošto je generalu Alagiću predao dužnost komandanta Trećeg korpusa Armije BiH, tokom rata bio jedan od prvih operativaca u Generalštabu muslimanske vojske. I Hadžihasanović i Alagić bili su članovi tada vladajuće Stranke demokratske akcije i, zbog posebne naklonosti koju su uživali kod Alije Izetbegovića, munjevito su napredovali u vojničkoj karijeri. Takođe, poznato je da je Izetbegović posebnu pažnju poklanjao upravo Sedmoj muslimanskoj brigadi, koju je smatrao svojom gardijskom jedinicom. Stoga će se tokom suđenja ovoj trojici oficira verovatno u dobroj meri rasvetliti uloga muslimanskih političkih lidera tokom rata u Bosni.
      
       ZORAN ŽUŽA (Beta)
      
      

Optužnica Generale Hadžihasanovića i Alagića i pukovnika Kuburu optužnica Haškog tribunala po komandnoj odgovornosti tereti za kršenje zakona i običaja rata i teške povrede Ženevskih konvencija. Jedinice pod njihovom komandom od januara 1993. do januara 1994. godine napadale su položaje Hrvatskog vijeća obrane u opštinama Bugojno, Busovača, Kakanj, Maglaj, Novi Travnik, Travnik, Vareš, Vitez, Zavidovići, Zenica i Žepče. Prema tekstu optužnice, važnu ulogu u tim napadima imala je 7. muslimanska brigada 3. korpusa ABiH u kojoj su bili strani islamski verski ratnici - mudžahedini. U periodu na koji se odnosi optužnica ubijeno je najmanje 200 civila, a mnogo više ih je ranjeno i povređeno dok su pokušavali da se sakriju i pobegnu. Optuženi se terete i za zlostavljanje civila i zarobljenika u mini logorima koje su muslimanske vojne formacije držale u većini pomenutih opština. Po zlostavljanjima i mučenjima zatočenika zloglasna je zgrada muzičke škole u centru Zenice, koja je bila pretvorena u komandu 7. muslimanske brigade. U Travniku su postojala četiri logora, u Kaknju jedan u motelu “Sretno”, a u Bugojnu su zatvorenici držani na čak šest lokacija, zbog čega se veruje da se na jednoj od zapečaćenih optužnica Haškog tribunala nalazi i ratni načelnik te opštine.               DŽEVAD MLAĆO