Zvanično, IRA je prestala sa akcijama jula 1997. ali bure sa 40 kilograma veštačkog đubriva pretvorenog u paklenu napravu pokazuje da se nisu svi učenici Gerija Kelija, “čuvenog stručnjaka za eksploziv”, odazvali njegovom pozivu na prekid vatre

      Prošlonedeljna eksplozija automobila bombe u jednom od najprometnijih delova Londona, Iling Brodveju, tempirana pred odlučujući momenat ionako napetih pregovora britanskog i irskog premijera o spasavanju ozbiljno ugroženog mirovnog procesa, samo čistom srećom nije izazvala pravu katastrofu. Četrdeset kilograma eksploziva kućne izrade ostavljeno u luskuznom vozilu, parkiranom ispred niza prepunih pabova i restorana, i aktivirano nekoliko minuta pre ponoći, kad se većina gostiju razilazi ili menja lokal. Posledica je “samo” sedam povređenih.
       Iako niko zvanično nije preuzeo odgovornost za napad, šef antiterorističke jedinice Metropoliten policije (MET) Alen Fraj je “zlo delo” pripisao ekstremnom krilu organizacije IRA poznatijem kao “prava IRA”. Poslednji napad ove odmetničke organizacije bila je eksplozija taksija ispred zgrade Bi-Bi-Sija u martu, a predstavnici MET-a ne kriju strah od novih napada koji se očekuju u narednih 10 do 12 dana. Najveću zabrinutost policija izražava zbog promene taktike sa “pukog izazivanja nelagodnosti i haosa” u “očiglednu želju za nedužnim žrtvama”. Manje od pola sata pre eksplozije lokalna ambulanta dobila je poziv upozorenja, o čemu je odmah obaveštena i policija, koja je pokušala da pronađe bombu i evakuiše opisanu lokaciju. Nastojanja policije otežavala je okolnost da je “dobra duša” koja je najavila napad navela nepostojeću ulicu i nije rekla marku vozila, tako da su se šanse MET-a da spreči detonaciju svele na traženje igle u plastu sena. Mnogobrojni svedoci govore o snažnom udaru koji se čuo nekoliko kilometara uokolo, a oni najbliži o iznenadnom talasu toplote i jakom mirisu baruta posle aktiviranja naprave. Kasnija policijska istraga pokazala je da je bomba bila napravljena od veštačkog đubriva presovanog u plastičnom buretu, što ukazuje da se nisu svi učenici “čuvenog stručnjaka za eksploziv” Gerija Kelija, koji je terorisao London sedamdesetih godina, odazvali njegovom pozivu na prestanak akcija.
       Aleks Maski, glavni pregovarač u ime Šin fejna izjavio je za lokalnu televiziju da najnoviji napad “mikro-malog dela irskih republikanaca samo pokazuje koliko je bitno da dođe do sporazuma”, čime je stavio jasnu (javnu) ogradu između politike i eksplozija. Teško je poverovati, međutim, da je moguće sakriti grupu od preko 150 ljudi, koliko se smatra da ima članova Prave IRA, od budnog oka Šin fejna koji je od osnivanja vojnog krila 1969. godine držao Irsku “u džepu” (Šin fejn je osnovan 1905. godina i najstarija je partija u ovoj zemlji). Analitičari smatraju da je poslednja bomba odgovor na predlog rešenja krize, odnosno jasna poruka da rat sa krunom ne prestaje sve dok se britanska vojska potpuno ne povuče iz Severne Irske.
      
       Četiri godine relativnog mira
       IRA i njeno političko krilo Šin fejn zvanično su prestali sa napadima na unioniste i ciljeve u Engleskoj 19. jula 1997, otkada je na snazi primirje sklopljeno sa tada novom vladom Tonija Blera. Praktično, to se dogodilo posle dogovora od 10. aprila 1998, nazvanim “Dobri petak”, kojim je predviđena decentralizacija vlasti i drastična promena u radu policije i vojske na ovim prostorima. Za uzvrat, irski republikanci prestali su sa dugogodišnjom kampanjom straha i počeli da razgovaraju. Opet, za Pravu IRA ovaj dogovor nije važio, pa je 1998. u Omagu poginulo 26 osoba a ranjeno više od 100 ljudi. Posle ove krvave akcije i Prava IRA kao da je shvatila da je “malo preterala”, pa su se akcije svele na pojedinačna ubistva, otmice i zastrašivanja. Skoro četiri godine kasnije relativno je malo dogovoreno, izuzev prekida vatre, a pregovori su zapali u tešku krizu kad je na red došlo razoružavanje IRA. Naime, iako su prestali da koriste oružje, Irci odbijaju da ga predaju, sve dok i poslednji engleski vojnik ne napusti njihovu domovinu. Prvi ministar severnoirske vlade, popularni unionista Dejvid Trimbl (Ulster unionistička partija) javno je pozvao sunarodnike - paramilitariste (iz sopstvenog i suprotnog tabora) da odustanu od nasilja i predaju oružje, ali budući da za više meseci nije predat ni jedan jedini metak, sve se završilo njegovom ostavkom, što je nanelo težak udarac mirovnom procesu. Partija na čijem čelu se nalazi Trimbl je kontrateg Šin fejnu a njegova ostavka čini svaki dogovor nemogućim jer su Ulster unionisti druga po veličini partija u Severnoj Irskoj.
      
       Poslednji izbor
       Tekst najnovijeg rešenja objavljenog početkom avgusta doživeo je žučne osude s obe strane. Predviđa se ukidanje nekih vojnih postaja u Severnoj Irskoj i smanjenje broja vojnika u ovoj oblasti i razoružavanje paravojnih formacija, kao i niz bitnih ali teško ostvarivih detalja, poput internacionalnog suda za istraživanje nepravilnosti u radu lokalne policije, reviziju plana protestnih marševa (tradicionalni fitilj za nemire) i abolicija za dela počinjena u prošlosti. Unionisti iz obe partije zastupljene u skupštini smatraju da će smanjenje broja vojnika dovesti do bujanja paravojnih snaga, a nacionalisti smatraju da o razoružavanju ne može da se govori u ovom kontekstu, već u odvojenoj debati, i to posle povlačenja vojske. Pregovarači Bertija Aherna i njegovog engleskog kolege Tonija Blera (on se odmara u Meksiku, reagujući na poslednju eksploziju, poručuje da nasilje nije rešenje), očajnički pokušavaju da dođu do zajedničkog rešenja pre 11. avgusta, kad po zakonu vlada u Londonu mora da raspiše nove izbore u Irskoj. Trenutno bi novi izbori više odgovarali katolicima (nacionalistima), ali bi značili automatsku suspenziju dogovora “na Dobri petak” što, između redova, znači novu seriju uličnih ratova u južnoj provinciji. Rok za usvajanje novog predloga je ponedeljak ponoć, a ako poslednja šansa propadne nije teško zamisliti šta sledi.
      
       Ubijanje simbola promena
       Bombe u Londonu imaju jači odjek u javnosti od bilo kog zlodela u samoj Irskoj, tvrdi irski ministar spoljnih poslova DŽon Rejd. Tako je nezapaženo prošlo pronalaženje dvadesetak kilograma samteksa (mnogo razorniji eksploziv od onog upotrebljenog u Ilingu) na aerodromu u Belfastu. Isto važi i za paradoksalno ubistvo u drive bdž stilu tinejdžera Gavina Breta koji je izrešetan na rođendanu najboljeg prijatelja katolika. Pošto je napadnuta katolička proslava, pretpostavlja se da je napadač bio protestant, isto kao i žrtva, ubijeni Bret. Nažalost, ovaj osamnaestogodišnjak je samo još jedno ime i dugačkom nizu žrtava obračuna na verskoj osnovi. Gotovo svakog dana jula i avgusta na ulicama većih gradova i Irskoj sukobljavaju se velike grupe mladića, koji se retko završe bez žrtava.
      
       Oružje na ostrvu
       Najviše oružja u irskoj potiče iz Libije i SAD, prema izveštaju nezavisne agencije “DŽejns difens”. Navodno, pukovnik Moamer el Gadafi prestao je s isporukama početkom 1990. i obaveštajnim službama u UK predao listu prodatog naoružanja i materijala. Naročito povoljno tle su SAD za nabavku eksploziva koji se za građevinske potrebe u nekim državama može kupiti na vozačku dozvolu. Zbog velikog broja irskih imigranata SAD imaju posebnu jedinicu FBI za suzbijanje irskih paramilitarista kojima je ovo dugo bila standardna ruta. Navodno, IRA poseduje i jedan SAM-7, zemlja-vazduh raketni sistem, uvezen iz Libije sredinom osamdesetih. Irski separatisti ovo oruđe još nisu koristili iako već godinama pokušavaju da nabave neki efikasan raketni sistem kako bi mogli da preseku snabdevanje engleskim bazama koje se uglavnom popunjavaju helikopterima, jer je previše rizično voziti oružje i municiju kopnenim putem.
       U dosadašnjim akcijama irske Garde zaplenjeno je na stotine komada raznog naoružanja i na stotine hiljada metaka. U poslednjem zvaničnom podatku (za period od 1985. do 1993) navedeno je 800 komada raznog vatrenog oružja, između ostalog i teških mitraljeza. Početkom godine britanska policija lišila je slobode ruskog državljanina švercera oružjem, ali tek pošto je veći deo sadržine broda rasprodat. Inače, IRA se finansira na razne načine, od sponzorstva, reketa, a ponekad se i u irskim pabovima u Londonu mogu videti ljudi sa konzervama u rukama koji skupljaju priloge za IRA. Upućeni kažu da je najbolje promeniti lokal. Ukoliko odbijete da date prilog, najmanje što može da vam se desi jeste da vam se pivo “slučajno” prolije u krilo.
      
       MARKO APOSTOLOVIĆ
      
      

Istorija uzaludnih koraka Britanska i irska vlada ne kriju da se nadaju primeni sporazuma koji bi trebalo da razoruža jednu od najžilavijih gerilskih organizacija - Irsku republikansku armiju               Baš kada je Toni Bler otišao u Meksiko ne bi li se odmorio od svojih premijerskih dužnosti, britanska vlada i izaslanici Šin fejna konačno su postigli sporazum. U Londonu je potpisano da će za manje od mesec dana početi razoružavanje jedne od najžilavijih gerilskih ogranizacija na svetu - Irske republikanske armije. Ne krijući nadu i Britanci i Irci veruju da je Sporazum o razoružavanju “istorijski potez”, odnosno da nije samo jedan od toliko puta viđenih, potpisanih, a potom - prekršenih dogovora.        Da je ovaj put potpuno drugačije govori i to da je IRA učinila gest kako bi potkrepila nade i očekivanja stanovnika Ostrva. Pred očima međunarodnih inspektora uništen je deo naoružanja IRA što je bila simbolika kojom su Irci demonstrirali ozbiljnost svojih namera.