Za gradnju Jugoslovenskog dramskog pozorišta utrošeno je pet miliona i 800 hiljada DEM, a kraj zidanja nije ni na vidiku

      Kad je 1997. godine izgorelo Jugoslovensko dramsko pozorište, Jovan Ćirilov je rekao da se istorija mnogih velikih pozorišta u svetu deli na dva perioda: pre i posle velikog požara. Prema postojećem stanju, istorija JDP-a bi mogla imati tri perioda. Treći period - period obnove i rekonstrukcije neće biti ni tako kratak a ni toliko nezanimljiv da bi ostao sasvim izvan pažnje nekog budućeg hroničara.
       Nova politička garnitura, kad je ušla u Skupštinu Beograda, koja je investitor JDP-a u izgradnji, zatekla je stanje kojim uopšte nije bila zadovoljna. Gorica Mojović, član Izvršnog odbora Skupštine grada, na pragu je očajanja jer, kako kaže, do sada je u tu stvar potrošeno pet miliona i osamsto hiljada nemačkih maraka, a kraj zidanja nije na vidiku. Izvođači radova, preračunato u novac, mnogo više duguju investitoru nego što investitor duguje izvođačima, što, kaže, takođe nije uobičajeno.
       Stoga je Skupština grada zatražila nalaz Gradskog zavoda za veštačenje, u kojem se, kad je dovršen, videlo da ima slučajeva da je, kratko rečeno, novac uzet a radovi nisu obavljeni. Naveden je poimenično primer firme “Sing”. “Sing” je zanimljiv i zbog toga što je, kako ukazuje Gorica Mojović, samo sa tom firmom ugovor potpisao Spasoje Krunić, tadašnji predsednik gradske vlade, a ne sekretar za finansije, kako je to inače uobičajeno.
      
       Može li jednostavno
       Međutim, od ovih rabota koje spadaju u klasiku građevinarstva na ovim prostorima, mnogo je zanimljiviji slučaj sa preduzećem TGI, koje je Skupština grada svojevremeno angažovala da poveća protivpožarnu otpornost čelične konstrukcije koja treba da nosi zgradu pozorišta. Zaključak veštaka, kratko i jasno: “Izvođač radova nije izveo radove kvalitetno u skladu sa važećim standardima. Izvođač nije opravdao avans.” Direkcija za građevinsko zemljište kao nadzorni organ je stavljala primedbe na dinamiku i kvalitet radova od marta do juna 2000. devet puta.
       Gorica Mojović kaže da je Skupština grada poručila i dopunsko veštačenje zbog toga što iz ovog postojećeg nije dovoljno jasno šta se zapravo dešavalo, a dešavalo se, kako su joj objasnili stručnjaci, da je protivpožarni premaz nagrizao sloj antikorozivne zaštite, a mestimično nagrizao i samu čeličnu konstrukciju u debljini od pola milimetra. U Skupštini grada misle da bi se zgrada, vremenom, srušila sama od sebe.
       U firmi TGI, malo je reći, odbijaju primedbe na svoj račun. Preduzeće TGI je iskazalo spremnost da sve zahteve koji proističu iz ugovora izvrši odmah i da eventualne nedostatke ispravi, sve to odmah i bez dodatnih finansijskih potraživanja. “To činimo zato što je reč o javnom objektu od velikog značaja i zbog toga što izvođenje protivpožarne zaštite na takvom objektu predstavlja i značajanu referencu za našu firmu”, otvoren je Dragan Zarić, savetnik u TGI. A što se tiče primedbi veštaka, Zarić ih jednostavno odbacuje. “Protivpožarna zaštita je toliko specifična i uskostručna oblast da građevinski veštak jednostavno nije dovoljno kompetentan za taj posao. Neophodan je veštak iz protivpožarne zaštite.”
       Ostavljajući po strani stručnu raspravu o kompetentnosti, logično je pitanje zašto problem ne bi bio prevaziđen na najjednostavniji način - ako već TGI prihvata da dovrši posao, zašto ne bi to i učinio i zatim se u sreći i zadovoljstvu nastavilo zidanje zgrade JDP-a. Dva su razloga koja navodi Gorica Mojović: najpre, što je spremnost TGI-a, kako ona vidi, samo deklarativnog karaktera a spremnost da se posao dokrajči treba pokazati i na gradilištu. Drugi razlog je što, kaže, šteta nije bezazlena i što su stručnjaci, sa kojima se konsultuje Skupština grada, protivpožarni premaz ocenili kako smo rekli, kao potencijalno opasan za metalnu konstrukciju.
       Dragan Zarić iz TGI-a, kaže da je tako nešto jednostavno nezamislivo i da su zaštitni premazi koje koristi TGI jedina zamena za azbest, a atest je izdao Institut za ispitivanje materijala. “TGI je monopolska firma na svetskom nivou u smislu da koristimo originalne ekološke premaze i da samo mi izvodimo protivpožarnu zaštitu tom vrstom premaza. Po obavljenom poslu izdajemo i sertifikat koji podrazumeva našu potpunu odgovornost u domenu zaštite koju smo mi uradili”, kaže Dragan Zarić.
       Međutim, zaključak MUP-a Srbije i njegove protvpožarne službe je drugačiji. Ukratko, MUP je mišljenja da dokumentacija koju u TGI smatraju atestom zapravo nije atest i da ispitivanja spornog materijala nisu urađena prema važećim pravilnicima.
       Iako kaže da prvi put čuje da postoje oštećenja na konstrukciji u JDP, Zarić ne odbacuje mogućnost da je negde došlo do oštećenja objašnjavajući to time da antikorozivni sloj, koji se nanosi ispod protivpožarnog sloja, nije dovoljno kvalitetan - “lepi se za naš materijal i otpada”, i kaže da se to dešavalo i ranije.
       Inače, čeličnu konstrukciju s antikorozivnom zaštitom je radila “Goša”.
      
       O politici je reč
       Dragan Zarić još kaže da zna da je problem, u stvari, politički, i da je sve to zato što je njegova firma, bezrazložno, izašla na glas kao “espeesovska”. “To je zato što smo 1999. godine primili 70 radnika iz ‘Prve iskre’ iz Bariča.” Međutim, treba ipak imati u vidu da sporovi između investitora i izvođača, doduše manji, datiraju još iz vremena stare gradske vlasti. A o radnicima iz Bariča, kažu, nemaju pojma.
       Ako Skupština grada ostane pri svom trenutnom stavu - raskida ugovora sa TGI - onda, kaže Zarić, protivpožarnu zaštitu u JDP jednostavno nema ko da uradi budući da je njegova firma jedina koja ima ateste za tu vrstu posla. Postoje i drugi premazi, kaže, ali bez atesta. Na pitanje kako su se, ako je tako, uopšte zidale zgrade pre nego što se pojavio TGI, Zarić kaže da mnogi kapitalni javni objekti zapravo nikad nisu dobili upotrebnu dozvolu protivpožarne policije, navodeći kao primer kule “Geneksa” i halu “Pionir”. “Radovi na dvorani ‘Limes’ stoje zato što ‘Limes’ čeka na TGI”, kaže Zarić i navodi primere, od kojih neke tragične, javnih zgrada koje su izgorele zbog nepostojanja zaštite od vatre.
      
       SRBOLJUB BOGDANOVIĆ