Šta se događalo na plovećem festivalu čiji je cilj da uspostavi jedinstveni kulturni prostor Mediterana, kako je brod hladno dočekan u Splitu a vrelo u Kotoru i šta je pružio božji mir Odisejeve Itake

      Kada je, posle dvogodišnjih priprema, prvog marta, u Parizu, održana konferencija za novinare budućeg plovećeg festivala, “Odiseje 2001”, i sami učesnici iz dvadeset četiri mediteranske zemlje su, valjda, prvi put poverovali u svoj “brod o kome sanjaju pesnici”, kako ga zove njegov umetnički direktor Rišar Marten, glumac, vlasnik teatra Tursi iz Marseja.
       “Odiseja 2001” je kulturni projekat Evropskog saveta i Internacionalnog instituta za mediteransko pozorište i ustanovljena je da, dvomesečnom plovidbom i saradnjom sa dvadeset četiri luke, uspostavi jedinstveni kulturni prostor Mediterana. Kao najagilnija, pokazala se vlada susedne Rumunije: gotovo odmah, ponudili su svoj ratni školski brod “Konstanca”, iz istoimene luke, nosač helikoptera, koji bi, adaptiran u brod mira, poneo umetnike iz mediteranskih zemalja na umetničku pustolovinu, u kojoj daju svoj program, i bivaju dočekani programom, u svakoj luci. Na brod se ukrcala glumačka posada bukureštanskog pozorišta “Bulandra”, na čelu sa Katalinom Buzojanu, rediteljkom, koja je u maju sa njima pripremila veoma zanimljivu pozorišnu predstavu nazvanu “Odiseji”.
      
       Od Rumunije do Kotora
       Sam tekst ovog performansa je posebna priča: prošetavši kroz dramsku baštinu svih zemalja koje učestvuju u “Odiseji 2001”, Katalina Buzojanu je napisala pozorišni komad koji je, zapravo, svojevrsna istorija Mediterana. U njemu se pojavljuju grčki mitski junaci, Odisej, Orfej i ostali, ali i junaci iz Šekspirovih, Geteovih, Beketovih dela, iz arapske književnosti... Svaki mediteranski duhovni prostor ima svog dramskog Odiseja, poručuje svojom predstavom Katalina. U ovom, prvom delu predstave (drugi deo je zakazan za 2002. godinu, kada se “Odiseja 2001”nastavlja u “Odiseju 2002”), igrali su, veoma dobro, poznati bukureštanski glumac Viržil Ogasanu, zatim Dorin Andone, Francuskinja Tanja Sursova, Japanka Kana Hašimoto, Splićanin Robert Kurbaša, mladi makedonski glumac, školovan u Bukureštu, Filip Ristovski... Filip je, možda, najzanimljivija pojava u čitavom pozorišnom komadu “Odiseji”. Iz Bitolja, od oca Srbina i majke Makedonke, došao je u Bukurešt, na tamošnju pozorišnu akademiju, završio je i postao prvak u “Bulandri”, poznatom pozorištu koje igra veliki repertoar i igra različite komade evropske baštine, pa i našu Biljanu Srbljanović. Filip govori srpski bez akcenta, a na makedonskom jeziku, u predstavi, igra jednu od glavnih uloga, Orfeja i peva pesmu Euridici, tako da publici, pre ovacija, zastaje dah. Uopšte, u predstavi se čuju svi jezici zemalja u kojima se predstava igra: rumunski, francuski, španski, italijanski, makedonski, srpski, hrvatski... U svakoj od mediteranskih luka, lokalni glumac preuzima vođenje kroz predstavu, ulogu naratora, tako da publika veoma lako shvata priču koju, uostalom, dobija napisanu po scenama pre početka predstave, na svom jeziku. U Kotoru, jednoj luci gde se “Konstanca” zaustavila u našoj zemlji, “Odiseji” su, posle Balestrine modne revije, propraćeni ovacijama, iako su počeli u ponoć, na Trgu od oružja. Na “video bimu”, iza glumaca, smenjivale su se, kao u svim drugim lukama koje je “Odiseja 2001” posetila, scene velikih katastrofa ovog veka. Nama, odavde, srce je stalo onog trenutka kada se začula poznata “šizela” i na platnu videlo kako gori Beograd pod bombama.
       Sam program na brodu nije činila isključivo Katalinina pozorišna predstava. Izvesni Bami, perkusionista, predvodio je svoju udaračku grupu muzičara koji su uplovljavanje u luke Mediterana pratili udaranjem u limenu burad. Naravno, “Odiseja 2001” imala je i sopstvenu muzičku pratnju, koja podseća na šum školjke, u tonovima grupe “Leda atomika” iz Marseja. Na brodu su bili i pesnici, koji su slali poruke u boci po Mediteranu, i pisci, koji su pisali jedan isti tekst koji će biti objavljen kao roman o putovanju i čitav novinarski, televizijski, internet pul. Takođe, na brodu je i grupa “Ilotopija”, koja izvodi svoj performans “Obojeni ljudi”, koji animiraju luku.
      
       Od Jadranskog do Jonskog mora
       Ove godine, “Odiseja 2001”, ipak, nije uspela da obiđe dvadeset četiri zemlje Mediterana. Na svom putu osim finansijskih, naišla je i na političke prepreke. Izraelci su odbili da prime u svoju luku Haifa brod na kojem su Arapi. Arapi, takođe. Alžir, sa svojom situacijom, ipak je uspeo da dočeka “Odiseju 2001” i ljudi su plakali dok su gledali ogroman brod sa šarenim društvom kako pristaje. Na Palma de Majorki, predstava “Odiseji” je igrana na samom brodu. Od hangara za helikopter (brod je potpuno razoružan za ovu priliku i topovske cevi su “obučene” u golubice mira) napravili smo gledalište, a paluba, heliodrom, bila je scena iza filmskog platna na kojem su bila sva zla ovoga veka, videlo se more... Frenetičan aplauz! Dakle, “Odiseja 2001” krenula je iz Bastilje, na Korzici, u Marsej, odakle je “štab” našeg “komiteta za pilotažu”, onda u Španiju, u Valensiju, Palma de Majorku, gde su se uključili i Portugalci, onda Alžir, tri luke, Maroko, Sardinija, Hrvatska, Split, gde je brod dočekan neobično hladno, premešten na zaključani carinski kej, bez ceremonije, gde je čarobna hrvatska glumica Ksenija Prohaska odigrala svoju Marlen Ditrih. “Odiseji” su odigrani na Trgu Republike u Splitu, a obojeni ljudi iz “Ilotopije” su izazvali zaprepašćenje svuda gde su se pojavili. U Splitu je u toku “Splitsko ljeto”, na kojem se kao praizvedba, igraju komadi Filipa Šovagovića “Festivali” u režiji Paola Mađelija i Senekin “Edip” u režiji Ivice Buljana... “Konstanca” je, preko Jadrana, prešla u Peskaru.
       U Kotoru se dogodio doček, nazvan “Odisejev san” koji, po rečima našeg “komandanta”, Rišara Martena, niko od mornara na brodu, ni umetnika, kao i članova posade, neće zaboraviti do kraja života! Naime, u Perastu, brod je dočekan drevnim običajem mahanja čaršafima, kao kapetanima dugih plovidbi pre mnogo godina. U svim prozorima su zapaljene sveće, zvona su zvonila na putu “Konstance”, hiljade malih brodova se pridružilo ogromnom ratnom brodu i tako su, zajedno, pristali u kotorsku luku, gde ih je dočekala Penelopa, mediteranski oriđinali, Bokeljska mornarica, gradska muzika. Gradonačelnik Nikola Konjević, raportirao je kapetanu “Konstance”, u stavu mirno, popevši se na palubu broda. Dao je ključeve od grada “Odiseji 2001” i flašu lozovače. Kapetan je uzvratio, poklonivši kotvu broda. Duga mediteranska noć je počela, feštom na trgovima kotorskim... Renato Balestra je začinio provod svojom modnom revijom, program se nastavio tri dana.. Savezno Ministarstvo inostranih poslova, kao i oba ministarstva za kulturu, srpsko i crnogorsko, učinili su ogroman napor da projekat kod nas ostane nezaboravan.
       Brod je nastavio plovidbu, zamenio je vode Jadranskog mora Jonskim morem... Doplovili smo na Itaku, Odisejevo ostrvo, simbol naše plovidbe, ploveći dvadeset četiri sata, bez zaustavljanja. Na otvorenom moru, iz brodskog dimnjaka, video se plamen na noćnom nebu. Mnogo, mnogo delfina se igralo u moru oko nas. Isprobali smo, ponovo, “Odiseje”, pričali, pevali, igrali, spavali u hangaru za helikopter kao snoplje, jer je u kabinama bilo “sto” stepeni od brodskih mašina...
      
       Odisejeva Itaka
       Itaka, Odisejevo ostrvo, dočekala nas je u božjem miru kristalnog mora i tišine. Svi na palubi, uplovili smo u luku glavnog grada Vati, dočekani od gradonačelnika i nekolicine građana. Itaka je raj za jahtaše. Obični turisti retko zalaze. Na naš program, odgovorili su nam božanstvenim koncertom tradicionalne grčke ostrvske muzike u amfiteatru. Gospođa, solistkinja iz “Atinskih pevača”, koji su nastupali, pričala nam je, kasnije, da je bila u muzičkoj grupi Atinjana koju su, u vreme bombardovanja Beograda, održali koncert u “Kolarcu”, “Bila sam stračni ljuta”, kaže. Ostala je kod nas čitavu nedelju, pod bombama. Priča detalje. Francuzi skreću temu.
       Sa Itake, brod, uz frenetično mahanje svačim čime se može mahati, odlazi, direktno, u Rumuniju, čeka ga neprekidna plovidba pet punih dana. Andrea i ja ostajemo na Itaci, da se, avionom, sa Krfa, vratimo kući. Naša “Konstanca”, sa našim prijateljima, Mediterancima, zamiče za breg. Oni trube, svi vrištimo u znak pozdrava. Sa nama ostaje kolega Emilio, sa španske televizije. Sutradan, mi se, osmospratnim feribotom “Blu star” vraćamo na Krf, putuje se, iz Patrasa, čitavu noć. Onda, avionom, sa “Kon Tikijem” za Beograd.
       Ovog vikenda, dok NIN-ovi čitaoci prate ovu našu odiseju, “Odiseja 2001” završava, u svojoj, rumunskoj luci Braila. Odatle, brod odlazi, sa posadom, na zasluženi remont u Konstancu, umetnici u Bukurešt, gde odmah nastavljaju da igraju svoju slavnu “Turandot” u režiji Kataline Buzojanu, koja, izgleda, dolazi na ovogodišnji BITEF. U septembru, svi smo pozvani na međunarodni festival u Sarandi, u Albaniji, gde nas očekuje još jedan od nas, Mediteranaca, kolega Alfred Bualoti, glumac, direktor ovog Festivala u drevnom antičkom amfiteatru na obali mora, tačno preko puta Krfa... NIN-ovi čitaoci će, dakle, saznati nešto i o tome!
       Francuzi, Rišar, Mark, Malika, Delfina, Helen, Silvija, Frank odlaze u Marsej, da sanjaju novu avanturu. Posle prošlogodišnjih “Argonauta”, koji su se događali u Dubrovniku, “Aristofana”, festivala u Španiji i Portugaliji, iduće, 2002. godine, Institut za mediteransko pozorište, sa sedištem u Madridu i direktorom, gospodinom Hoze Monleonom, planira još jednu “Odiseju” za 2002. godinu, da bi se posetile luke koje ove godine nisu posećene. Nadajmo se, u boljim uslovima, u svakom smislu, “Ploveći kontinent”, naš Mediteran, mora da nas spaja. I “Odiseja” služi upravo tome.
      
       DRAGANA BOŠKOVIĆ