Za manje od sto dana, koliko je ostalo do izbora na Kosovu, Koordinacioni centar treba da učini ono što u protekle dve godine nisu uspele da učine međunarodna zajednica i jugoslovenske vlasti

      Plan za rešavanje krize na Kosovu i Metohiji državna je tajna. Tako tvrde u kabinetu dr Nebojše Čovića, potpredsednika Vlade Srbije i predsednika novoosnovanog Koordinacionog centra Jugoslavije i Srbije za Kosovo i Metohiju.
       “Na planu je bio pečat i svi, čak i savezni i republički ministri morali su da vrate kopije”, kaže Oliver Ivanović, član Koordinacionog centra Jugoslavije i Srbije za Kosovo i Metohiju.
       Na sednici, održanoj 2. septembra, obe vlade, savezne i republičke, “Plan je klasifikovan kao državna tajna, zbog određenih elemenata”, kaže Igor Jovičić, zamenik generalnog sekretara Vlade SR Jugoslavije, i dodaje da Savezna vlada ne mora doneti i u “Službenom listu” Jugoslavije objaviti posebnu uredbu kojom se Plan svrstava među državne tajne.
      
       Zajednički front
       Za sto dana, koliko je ostalo do izbora na Kosovu i Metohiji, koji će konačno zapečatiti sudbinu preostalih Srba i ostalog nealbanskog stanovništva, Koordinacioni centar treba da učini ono što u protekle dve godine nisu uspeli ni civilna administracija UN, mirovne snage, ni jugoslovenske vlasti.
       “Plan u suštini sadrži ideju o podeli na entitete, koju je Čović prvi put izneo u maju. Ovo rešenje bilo je, donekle, osporavano, ali čini mi se da je trenutno jedino moguće”, kaže prof. dr Predrag Simić, spoljnopolitički savetnik predsednika SR Jugoslavije. “Plan će uskoro biti razrađen do detalja, ali u ovom trenutku najvažnije je da se uspostavi normalna komunikacija sa međunarodnom zajednicom.”
       Plan predviđa tri faze, od kojih je prva, “uspostavljanje poverenja”, možda i najznačajnija. Osim toga, osnivanjem Koordinacionog centra objedinjene su sve srpske snage s Kosova, koje su često bile zavađene usled potpuno suprotstavljenih stavova.
       “Stvoren je zajednički front, ali nesumnjivo je da su pred nama velika iskušenja, kao što su predstojeći izbori koje ne možemo zaustaviti”, kaže Ivanović, jedan od vođa Srba iz Kosovske Mitrovice.
       Ima i nade da će gotovo mitski sukob između Gračanice i Kosovske Mitrovice biti prevaziđen, sada kad se s Koordinacionim centrom čine poslednji pokušaji da se Srbima obezbedi elementarna bezbednost i bar malo veća sloboda kretanja po Kosovu. Član Koordinacionog centra postala je i Rada Trajković, član Srpskog nacionalnog veća, najviše osporavana zbog prisustvovanja sednicama Privremenog administrativnog veća Kosova. NJeno članstvo, prvi put, Kosovska Mitrovica nije kritikovala, bar ne javno. Da li bi Rada Trajković trebalo da napusti PAVK, pitanje je odluke Koordinacionog centra i, pre svega, negovog predsednika. S jedne strane, to bi za Srbe značilo uskraćivanje korisnih informacija i političko samoisključivanje, što Unmik ne bi blagonaklono dočekao, a, s druge, najtvrđa politička struja kosovskih Srba, koja još ima nemali uticaj, mogla bi među srpskim življem da stvori uverenje da ih je i Koordinacioni centar, odnosno Srbija i Jugoslavija ponovo izdala.
      
       Niski start
       Osnivanje Koordinacionog centra i imenovanje Čovića Unmik je dočekao, za svaki slučaj, pretnjom. Šef informativne službe Unmika Sajmon Hejslok reče kako se nada da Plan ne predlaže kantonizaciju, podelu na entitete ili nešto slično, što nije u skladu s Rezolucijom 1244. Nikakvih rasprava koje imaju za cilj uspostavljanje paralelnih institucija na Kosovu neće biti, bar što se tiče Unmika, koji je spreman da “kontaktira s jednim ozbiljnim posrednikom” o svim pitanjima o kojima Unmik ima potrebu da raspravlja.
       Međutim, kakve su potrebe Unmika i koliko one imaju veze sa osnovnim zahtevima Srba, koje je međunarodna zajednica preuzela na sebe usvajajući Rezoluciju 1244, bilo je očigledno prilikom donošenja sada već Ustavnog okvira Kosova i Metohije. Tada Unmik nije pokazao razumevanja ni za jednu odredbu i amandman koji su srpski predstavnici predlagali, a mesta su našli i najekstremniji albanski zahtevi.
       “Hans Hakerup, kao iskusan diplomatski službenak, ide linijom najmanjeg otpora. On pokušava da sledi sigurnu liniju i u načelu ne zastupa ni albanske ni srpske interese već institucije koje su mu dale mandat”, kaže Simić uz napomenu da Unmik nema precizne instrukcije šta međunarodna zajednica zapravo hoće na Kosovu i Metohiji i da postoji opasnost da logikom koju trenutno Hakerup primenjuje, a koja najviše odgovara Albancima, Savet bezbednosti u jednom trenutku, bez ikakvog pardona, verifikuje postojeće stanje na Kosovu.
      
       Dolivanje ulja
       Neposredno pred prvu posetu Nebojše Čovića, kao predsednika Koordinacionog centra, Unmik je doneo uredbu kojom se od srpskih političara zahteva da najmanje 96 sati unapred najave svoj dolazak na Kosovo i Metohiju. Da je Unmik, odnosno Kfor koji neposredno izvršava ovu i slične naredbe na Kosovu svemoćan, osetili su neki savetnici predsednika SR Jugoslavije i sam Nebojša Čović. Na punktu kod sela Merdare (Gate 3) Čović je čekao i čekao, kao onomad patrijarh srpski gospodin Pavle, dok su vojnici Kfora proveravali njegova dokumenta. Jedino što je Čović mogao naknadno da učini bilo je da protestuje, uz napomenu da njemu ne treba ničija zaštita u njegovoj zemlji.
       Albanci su Koordinacionom centru i Čoviću poslali svojevrsnu “dobrodošlicu”. Najpre je predsednik Demokratske partije Albanaca Hašim Tači ponovio stav da će o budućnosti Kosova odlučivati samo oni koji na Kosovu žive i da će se albanski narod, kao i do sada, boriti za nezavisno Kosovo. Potom je Albanska nacionalna armija (preživeo deo Čarske grupe Oslobodilačke vojske Preševa, Bujanovca i Medveđe) izrešetala policijski punkt kod sela Muhovac. Dva policajca su ranjena, dvojica su poginula, a Čović je na trenutak izgubio strpljenje, rekavši: “Neću više da slušam o ljudskim pravima jer Albanci ne poštuju ta prava. Kome se ne sviđa ovde, široko mu polje.”
       Iako su nove jugoslovenske vlasti pokazale volju da unaprede odnose sa Unmikom, nije mnogo toga postignuto. Otvorena je kancelarija Unmika u Beogradu, ali na političkom nivou problemi se samo gomilaju.
       Nedavno, 3. avgusta, Savezna vlada morala je dodatno da zaoštri odnose sa Unmikom, odnosno da usvoji Informaciju o nelegitimnim pokušajima Unmika da preuzme padležnosti federalnih jedinica SRJ u oblasti osnovnog, srednjeg i visokog školstva, što je u suprotnosti s Rezolucijom 1244.
       Međutim, najstrašniji utisak na preostale Srbe na Kosovu, posebno na porodice otetih koji protestuju skoro mesec dana, ostavila je olako izgovorena Hakerupova tvrdnja da je većina nestalih Srba verovatno ubijena.
       Mnogo mudrosti i strpljenja trebaće Čoviću i ostalim članovima Koordinacionog tima da, za početak, objasne Srbima s Kosova (i onim raseljenima) kako je neophodno da se registruju, što ne znači i izlazak na izbore. Valja Čoviću da ispuni obećanja koja je dao Srbima kad je bio u Gračanici. A neće biti lako doći do Unmikovih baza podataka, pre svega o otetima.
       “Nikad Srbima nije bilo teže na Kosovu”, kaže Ivanović.
       I biće još teže, posle izbora, ako država sada, za ovih sto dana, ne učini sve što može. Dok još može.
      
       LIDIJA KUJUNDŽIĆ
      
      

Njih šesnaest Predsednik Koordinacionog centra Jugoslavije i Srbije za Kosovo i Metohiju je Nebojša Čović, a potpredsednici su Rasim LJajić, savezni ministar za nacionalne manjine, Sandra Rašković-Ivić, republički komesar za izbeglice, Momčilo Trajković, predsednik Saveznog komiteta za Kosovo i Metohiju i Slobodan Samardžić, savetnik predsednika SRJ.        Članovi Koordinacionog centra su: Zoran Anđelković, generalni sekretar Socijalističke partije Srbije, Marko Jakšić, potpredsednik Demokratske stranke Srbije, Oliver Ivanović, Predrag Simić, savetnik predsednika SRJ, Rada Trajković, član Srpskog nacionalnog veća i PAVK-a, Nebojša Nikić, Svetislav Đurđević, Branislav Krstić, Milo Gligorijević, Zoran Lutovac i Svetomir Stefanović.