Prevremeni izbori, utisak je, opcija su mrcvarenja punog neizvesnosti, a koncentraciona vlada relativno viteški put da se već jednom stavi tačka na priču o državnom statusu Crne Gore

      U zemljama stabilne demokratije priča opozicije o prevremenim izborima ima približnu težinu kao ona vojnička o “sigurnom” skraćenju roka služenja. Iako, zacelo, ne spada u red demokratskih velesila (i ljudi iz vlasti zadovoljavaju se da je kvalifikuju kao “mladu demokratiju”), i mada njeni građani u poslednjoj deceniji nisu stigli da se zažele izlaska na birališta, gotovo je sigurno da, bar za 2001, žitelji Crne Gore, što su glasali - glasali su.
       “Vlada Crne Gore sasvim dobro funkcioniše pa nema ni potrebe za nekim novim izborima” - potvrđuje portparol DPS-a Igor Lukšić procenu većine analitičara u Crnoj Gori da se taj film u ovoj republici neće uskoro gledati.
       I njegov kolega iz manje članice vladajuće Koalicije, potpredsednik SDP-a, Ranko Krivokapić ističe da se svi potpisnici drže Sporazuma o podršci manjinskoj vladi, što opciju prevremenih izbora ne čini realnom. “DPS i SDP realizuju reformsku politiku jačanja institucija i njihovog primeravanja demokratskim standardima, dok LSCG vodi aktivnosti povodom pripreme zakona o referendumu” - navodi Krivokapić dokaze za svoju tvrdnju o poštovanju Sporazuma. “Svi zacrtani prioriteti u radu vlade počinju da se ostvaruju: počeo je dijalog sa opozicijom u Crnoj Gori, s jedne strane, i LSCG, s druge, o organizovanju referenduma; iniciran je dijalog sa Vladom Srbije i, konačno i najvažnije, nastavljene su reforme usvajanjem Zakona o borbi protiv sive ekonomije, te Zakona o javnim nabavkama i Zakona o budžetu, koji treba da budu usvojeni ove sedmice” - dodaje Lukšić.
      
       Veza
       Portparol SNP-a Dragan Koprivica, međutim, smatra da prevremene izbore treba organizovati “jer ovakav represivni režim, zasnovan na policijskom aparatu i uslugama ličnosti sumnjive prošlosti, mora se utopiti u živom pesku vlastite proizvodnje”. On tvrdi da svaka vlast “od Nigerije, do Islanda, via Podgorica” mora pasti kad podeli svoje podanike na “malu grupu onih koji ne znaju šta će s novcem i ogromnu većinu onih koji ne znaju šta će bez njega”. Koprivica ne veruje u dugovečnost saradnje koalicije “Pobjeda je Crne Gore” i Liberalnog saveza. Ali, veruje da njegova SNP, zalažući se za SRJ, najbolje brine za stabilnost Crne Gore, mir i toleranciju.
       Dakle, priča o novim izborima zasnovana je na starim, moglo bi se, čak, reći univerzalnim zahtevima. Ono što crnogorsku verziju ove priče čini specifičnom jeste njena bitna uslovljenost zbivanjima na političkoj sceni Srbije. Jer, kako se odnosi unutar DOS-a hlade ili zagrevaju, tako crnogorska opozicija podiže i spušta svoj glas za prevremene izbore. Posredi je, naravno, projugoslovenska (“prosrpska”) koalicija “Zajedno za Jugoslaviju” budući da još nisu istekli rokovi koji bi i liberalima dali pravo da se pridruže tom zahtevu. Podsetimo, LSCG ima tu ekskluzivnu mogućnost da sruši vladu ukoliko Predrag Bulatović nije bio uistinu ozbiljan kad je upozorio Slavka Perovića da liberali neće određivati SNP-u tajming za rušenje Vujanovićevog kabineta.
       Bulatovićeva partija, uglavnom, ne propušta da uz pominjanje prevremenih izbora istakne neophodnost stvaranja fer uslova za njihovo sprovođenje. Posredi su, manje-više, standardni zahtevi koji se tiču biračkih spiskova, državnih glasila, depolitizacije MUP-a i državnih službi... To se uslovljavanje ponajčešće tumači kao svojevrstan oprez pred ćudljivošću ovdašnjeg biračkog tela. Jer, SNP-u je dosta “moralnih pobeda” na izborima i još jedan poraz mogao bi biti poguban za budućnost te stranke. No, kao i svaka prava opozicija, i SNP poštuje običaj prizivanja izbora mimo zadatog roka.
      
       “Koštuničenje”
       Mnogi analitičari skloni su da i u Bulatovićevim potezima potraže odraz zbivanja u Beogradu. Malo je, međutim, onih koji ponašanje Narodne stranke ne gledaju isključivo kroz tu prizmu. I zaista, ko god bi se poslužio uporednom metodom, lako bi dokazao da svaku čarku u DOS-u prati intenzivniji zahtev narodnjaka za izbore u Crnoj Gori. I obrnuto, čim Vojislav Koštunica i Zoran Đinđić spuste loptu, utihnu i zahtevi narodnjaka. U tim komentarima kao notorna činjenica uzima se potpuna “prikopčanost” Narodne stranke na DSS Vojislava Koštunice. Neverovatna podudarnost stavova te dve partije najbolje se videla tokom sporenja DOS-a i SNP-a o izručenju Miloševića Hagu, ali ni kasnije nisu primećene bilo kakve razlike. Uostalom, DSS i NS još pre osam godina potpisale su zajedničku Deklaraciju, koja je sadržala koncept uređenja federalne države Srbije i Crne Gore. Kasnije je Koštunica, tokom sukoba u Narodnoj stranci, podržao Božidara Bojovića, a okrenuo leđa Kilibardi, uz koga su tada bile sve sadašnje perjanice NS - Šoć, Drecun, Popović, Đurđevac, Marković... No, umesto principa i emocija, u politici dominiraju interesi. S tim u vezi ostaje tajna kakav je interes Narodne stranke da zahteva nove izbore, kad je potpuno izvesno da njena snaga nije ni blizu sadašnjih jedanaest poslaničkih mesta, a veliko je pitanje da li bi SNP ponovo prihvatio iste kvote ukoliko bi uopšte nastupili kao koalicija?! Dobri poznavaoci prilika u projugoslovenskoj koaliciji tvrde, naime, da vođstvo SNP-a, čak ni za ljubav patrijarha Pavla i Vojislava Koštunice, ne bi opet počastilo narodnjake nezasluženim delom izbornog kolača. Stari dug, a verovatno i svetle perspektive doimaju se kao logično objašnjenje za politiku NS, čaršijski etiketiranu kao “koštuničenje”.
      
       Rizik
       Izostavljanje Srpske narodne stranke iz ove priče, dakako, nije posledica zaboravnosti, nego suštinske marginalnosti te partije. Valjda svesni svoje realne snage, Bojovićevi “srpski narodnjaci” retko se oglašavaju povodom novih izbora i, bar zasad, radije trpe peckanja o parazitiranju na telu SNP-a.
       Snagu zahteva za prevremene izbore opozicija je, ipak, najviše devalvirala svojom inicijativom za formiranje koncentracione vlade. Taj predlog premijeru Crne Gore Filipu Vujanoviću jednodušno su predočila sva tri čelnika Koalicije: Bulatović, Šoć i Bojović. Zatražili su da uđu u vladu i da, zajedno sa ministrima iz ostalih parlamentarnih stranaka, sprovedu pripreme za fer referendum. Tako su zagovornici prevremenih izbora radi očuvanja Jugoslavije namah postali i zagovornici koncentracione vlade koja bi sprovela referendum!? Nastupiti istovremeno sa zahtevom za rušenje vlade i za ulazak u nju, potez je rizičan i u već pominjanim zemljama “stabilne” a kamoli “mlade” demokratije. Jer, nije posredi samo igra reči, nego spremnost na zajedničko službovanje sa “dnom dna”, kako je aktuelnu crnogorsku vlast nekoć voleo da nazove Zoran Žižić. Za konzervativno biračko telo, što ga okuplja koalicija “Zajedno za Jugoslaviju”, ta krivina, čini se, mogla bi biti teško savladiva. Stoga, ponuda o koncentracionoj vladi ne bi ni bila upućena da nije ozbiljna, i da nije, bar u najjačoj partiji Koalicije, čvrsto utemeljena. Prevremeni izbori, utisak je, opcija su mrcvarenja punog neizvesnosti, a koncentraciona vlada relativno viteški put da se već jednom stavi tačka na priču o državnom statusu Crne Gore. Prevremeni izbori su, zato, za crnogorsku opoziciju vrabac na grani a koncentraciona vlada - golub u ruci.
       Još samo da se Milo Đukanović i Filip Vujanović ne predomisle.
      
       DARKO ŠUKOVIĆ