NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Grešio je ali ga volimo

Glavni odbor je iznad svih nas i odluke Glavnog odbora su obavezujuće i za sve nas. Koliko sam obavešten, predsednik Milošević je apsolutno prihvatio sve odluke Glavnog odbora SPS-a

      Posle dvonedeljnog ćutanja u medijima, Branislav Ivković, šef Poslaničkog kluba SPS-a u Skupštini Srbije, dao je NIN-u ekskluzivni intervju - “specijalno zaštićen”.
       Bio je 7. avgust, njegov rođendan. Na sebi je imao majicu koju je tog jutra dobio na poklon od žene i dece. Oko ruke crveni končić, zaštita od lošeg, poklon supruge. Oko vrata drveni krst na koncu, dar hilandarskog monaha za koji Ivković kaže da mu je spasao život. Bilo je to kada je posle kumanovske kapitulacije otišao na Kosovo da ubeđuje Srbe da ne napuštaju ognjišta. Dvojica policajaca, ljutih, kako su rekli, zbog izdaje Miloševića i Ivkovića “uhapsili” su Ivkovića gurajući mu cev automatske puške u usta. Kada su videli krst, pustili su Ivkovića.
      
       Da li je priča o Slobodanu Miloševiću završena sednicom Glavnog odbora, na kojoj je on dva puta doživeo poraz?
       - Ova sednica Glavnog odbora SPS-a zasigurno je prekretnica u radu stranke. Svi koji smo se posle dužeg vremena vratili u Izvršni odbor Glavnog odbora posle 5. oktobra, shvatili smo da članstvo koje je ostalo u partiji uprkos vrlo neugodnoj situaciji, ne samo zbog izbornog poraza nego i političkog terora nad neistomišljenicima, koje je sprovodio dosovski režim, traži od nas pravo da bude saslušano, pravo da izrazi svoje stavove, pravo da ukaže na ono što valja i na ono što nije valjalo i na ono što treba menjati.
       Posle dužeg vremena naučili smo da slušamo jedni druge, naučili da u razgovoru dolazimo do predloga rešenja, naučili da demokratski, većinom, odlučujemo.
       Prema tome, poslednja sednica Glavnog odbora je u suštini početak nove potpuno demokratizovane Socijalističke partije Srbije koja je - očigledno je - već duboko u reformi.
      
       Gde je tu Slobodan Milošević?
       - Slobodan Milošević je i dalje predsednik Socijalističke partije Srbije: iz poštovanja prema osnivaču SPS-a, prema stavovima koje je on zastupao i koje smo svi mi sledili. Ali Slobodan Milošević je dobio znak od Glavnog odbora SPS-a da svoje informacije mora da veže za srce SPS-a, za njegov Glavni odbor, koji je konačno i on birao, i da mu u potpunosti ukaže poverenje.
       Sekretarijat koji je izabran ima zadatak da rukovodi partijom i kad god je moguće tehnički i fizički da komunicira i da se savetuje sa Slobodanom Miloševićem kao predsednikom SPS-a. Ali, jasno je da je ovom odlukom Glavnog odbora SPS-a rečeno - centar upravljanja i rukovođenja Socijalističkom partijom Srbije je na Studentskom trgu broj 15. Van Studentskog trga broj 15 ne postoji nijedan centar moći koji može to da čini.
      
       U Sekretarijatu su ljudi koji su se na Glavnom odboru različito izjašnjavali o dva ključna pitanja: ulazak u Koordinacioni centar za Kosovo i isključenje Branislava Ivkovića iz partije?
       - Sekretarijat jeste heterogen i tačno je da u nekim narednim danima zasigurno, i to je za partiju najbolje, svi mi koji se nalazimo u Sekretarijatu treba da prođemo proveru poverenja u Glavnom odboru SPS-a.
      
       Da li grupa koja sad ide u posetu Miloševiću u Hag može da se vrati sa njegovim novim zahtevima - da mora Bane da ide, da ne može ovako da se radi i da se pokuša kontraudar?
       - Predsednik Slobodan Milošević je jedan od onih koji je predlagao i usvajao i Statut i Program SPS-a, i on razume i shvata da je Glavni odbor najviši organ upravljanja između dva kongresa. Prema tome, Glavni odbor je iznad svih nas i odluke Glavnog odbora su obavezujuće i za sve nas. Koliko sam obavešten, predsednik Milošević je apsolutno prihvatio sve odluke Glavnog odbora SPS-a.
      
       I ove dve poslednje?
       - I ove dve poslednje.
      
       Odakle ta informacija?
       - Oni koji su sa njim razgovarali posle sednice Glavnog odbora. Ja nisam s njim razgovarao.
      
       Bilo bi logično da vi odete u Hag i da problem koji postoji između vas dvojice rešite?
       - Između nas dvojice apsolutno nikakav problem nikada nije postojao. Kad god smo on i ja bili u prilici da direktno razgovaramo, problema među nama nije bilo. Moram reći, tokom vremena, naročito 1996, postojali su ljudi koji su želeli da kvare naše odnose. On i ja smo se u suštini uvek ponašali kao vrlo bliski ljudi i lični prijatelji. U svim partijama, a od toga nije imuna ni SPS, uvek je bilo onih koji su u takvom odnosu, pravom, prijateljskom pokušavali da prave rupe zarad svoje bolesne sujete, karijerizma, tuče za neka mesta o kojima u tom momentu ja, nisam ni razmišljao.
       Jasno je da su njegova odvojenost, pre svega pritvor u Centralnom zatvoru i moje ponašanje koje se nekima nije dopalo, učinilo da redovan izvor informacija za Slobodana Miloševića pokreće kampanju protiv mene...
      
       To je Mira Marković?
       - Neću da imenujem, ali oni kojima je on dao privilegiju da više budu sa njim, oni sa kojima je mogao više da razgovara, a tu ima i ljudi iz SPS-a sigurno, učinili su sve da poremete divan, pokroviteljski, prijateljski odnos Slobodana Miloševića prema meni. Iako je rekao da sam petokolonaš, da sam ga uhapsio, da sam ga poslao u Hag, ja mu opraštam. Opraštam mu zato što on zbog toga što se nalazi u Hagu u zatvoru ima pravo na grešku, jer ljudi kojima je dao privilegiju da ga informišu doveli su ga u zabludu. Čovek kao Slobodan Milošević ne može tek tako da kaže da ga je Bane Ivković uhapsio i isporučio Hagu, da time amnestira i Zorana Đinđića i Duška Mihajlovića i Vladana Batića. To znači da je on bio pod strahovitom presijom da mu Bane Ivković uzima simbole partije, da mu krade članstvo, da mu Bane Ivković ruši ugled jer mu je popularnost veća nego Slobodanu Miloševiću.
      
       Zašto ne predložite Živadinu Jovanoviću da zatraži od Miloševića da razgovara sa vama?
       - Rekao sam Živadinu Jovanoviću da prenese Slobodanu Miloševiću da ga ja molim da razgovaramo. I Živadin Jovanović je to dva puta rekao Slobodanu Miloševiću. Slobodan Milošević je to prećutao. Kad Slobodan Milošević nešto prećuti, to znači da on to ne želi. Evo, ja javno sada kažem Slobodanu Miloševiću da želim sa njim da razgovaram, bilo telefonom, bilo da odem u Hag. Da bih mogao da odem u Hag, potrebna je njegova saglasnost.
       Zbog njega i zbog partije izuzetno sam zadovoljan rezultatima Glavnog odbora. Glavni odbor je odoleo pretnji totalnog cepanja partije, sačuvao jedinstvo partije, izgradio još veće jedinstvo i definisao nov sistem rukovođenja partijom.
      
       Svi bi hteli da budu zamena za Miloševića - i Ivica Dačić i Živadin Jovanović i Zoran Anđelković. Ali, niko od njih nije povukao potez koji bi to na neki način pokazao. Jedini koji je taj neki potez povukao jeste Branislav Ivković.
       - Nisam povlačio nikakve poteze u tom pravcu. Ni kriv ni dužan, našao sam se na udaru s one strane sa koje sam najmanje očekivao, od čoveka koga poštujem, koga i dalje apsolutno smatram predsednikom SPS-a, čoveka koga sam sledio u teškim vremenima za celu Srbiju. Duboko sam uveren da su taj udar izazvali oni iz paralelnog centra moći koji su želeli da ga pretvore u medijum koji, prema njihovim stavovima, direktivno upravlja SPS-om. Oni su shvatili da ja, baš zbog svog čestitog stava, stičem popularnost među članstvom i građanstvom. Međutim, taj paralelni centar moći ne bi mogao sam da ovlada stavovima i procenama Slobodana Miloševića. Jasno je da je u samom SPS-u sujeta nekih ljudi išla naruku tom paralelnom centru moći koji je želeo da faktički eliminiše mene.
      
       Šta se promenilo u načinu rukovođenja SPS-om? Ipak su se ljudi okupili oko vas, dakle Bane umesto Slobe?
       - Sednica Glavnog odbora je pokazala da je demokratizovani SPS duboko zagazio u reformisanje same suštine partijske organizacije i samim tim otvorio perspektivu za budućnost i SPS-a i Srbije, jer SPS je nepresušan izvor kadrova. Slogan SPS-a trebalo bi da bude: znanjem za Srbiju. Jer, znanje jeste u SPS-u.
       Ne trebaju SPS-u nikakvi novi lideri harizmatičnog tipa, kao što je Slobodan Milošević. Mi iamamo Slobodana Miloševića. On ima svoju harizmu, ima svoj autoritet i mi to ne želimo da rušimo. Naprotiv, mi želimo da upremo sve svoje snage da mu pomognemo da se odbrani na Haškom tribunalu. Ali, SPS-u koji ima veliki rezervoar znanja za upravljanje državom, upravljanje privredom, upravljanje kulturnim delatnostima... treba kvalitetan tim ljudi koji imaju mnogo više samopouzdanja nego sujete. I taj kvalitetan tim ljudi treba da razume da jedan čovek o svemu ne može da zna sve. Ti ljudi u timu treba međusobno, bez ikakvog kompleksa, da jedan drugog informišu i da glasanjem, demokratski, dolaze do optimalnih rešenja za upravljanje i rukovođenje.
      
       Zašto ste predmet napada? Kažete: “Nisam ništa uradio čime bih izazvao takav napad.” Zašto nisu napadnuti Ivica Dačić, Živorad Igić, Baki Anđelković?
       - Sticajem okolnosti, ja sam čovek koji nikad nije bežao od medija. Prvi sam, posle 5. oktobra, izašao na duel na televiziji. Jedino je još hrabrosti da izađe na televiziju imao Ivica Dačić. Posle toga sam bez ikakvog kompleksa na svim mogućim televizijama, i centralnim i lokalnim, izlazio i govorio stavove SPS-a, i moram priznati, ponekad išao ispred odluka SPS-a. Znači, iznosio sam svoje stavove koji su, na moje veliko zadovoljstvo, kasnije postajali i stavovi SPS-a. Ali, što se kaže, trčao sam pred rudu.
       Sebi sam to dao za pravo jer se nisam štedeo. Dao sam i svoje ime i prezime i svoju karijeru univerzitetskog profesora a takođe i svoju porodicu - ovoj partiji. Jednostavno, založio sam svoj ugled za ugled partije. I smatrao sam da ne treba da imam kompleks da bih govorio ono što mislim. Progovorio sam o potrebi da se menja program partije. Na TV BK rekao sam da bi možda bilo dobro da se i Slobodan Milošević i Mira Marković na neki način politički povuku, da bi to možda bila bolja pozicija za samog predsednika Miloševića da se odbrani da ne bude isporučen u Hag i da ne bude tolika meta interesovanja onih koji su razarali ovu zemlju i ...
      
       Da li je to bila inicijalna kapisla?
       - Hoću da kažem, bio sam mnogo u medijima i kao predsednik poslaničke grupe. Na primer, bio sam 71 put za govornicom, po deset minuta... Neminovno sam među članstvom i među građanima prihvaćen kao čovek koji istupa u ime SPS-a i, možda pet ili deset dana uoči svih ovih događanja, objavljeno je neko nesrećno istraživanje gde sam ja imao veći broj poena nego drugi ljudi iz SPS-a. I to je bio signal onima iz paralelnog centra moći, shvatili su da sam im ja ključna smetnja da upravljaju partijom u ime Slobodana Miloševića. I zato sam ja napadnut.
      
       Da li možete da kažete: potrebna nam je drugačija Socijalistička partija Srbije, za mesec, dva ili tri imaćemo kongres obnove, napravićemo novi program i imidž partije.
       - U suštini, sada je pred nama završetak reformskih koraka. To niko više ne može da zaustavi.
       Osnovne elemente programa SPS-a nikome ne pada na pamet da menja: društvo socijalne pravde, solidarnosti, briga o mladima... Ali, članstvo želi da promeni partiju, jer želi iza svojih leđa moćnu partiju, partiju koja širi uticaj na građane Srbije, partiju koja ima izgleda na narednim izborima da ostvari mnogo bolji rezultat nego što je ostvarila na prethodnim. Te reforme u stranci dovešće na uticajna mesta nove ljude, savremenih shvatanja.
       I jasno je da samo pričama o prošlosti i katastrofalnim greškama dosovskog režima ne možemo dobiti buduće izbore. Jasno je da mi moramo precizirati naše stavove o budućnosti zemlje Srbije, šta to SPS garantuje građanima Srbije. Oni građani koji su ostavili SPS, jer su želeli promene i glasali za DOS, neće se vratiti nepromenjenom SPS-u.
       Ako oni vide da smo mi razumeli greške, vratiće nam se. Žestoko sam napadnut što sam u Velikoj Plani rekao: voleli smo ga, ali grešio je. I jeste grešio Slobodan Milošević. Da nije grešio, bio bi i danas na vlasti. Mi moramo najpre svoje greške spoznati. Te greške su i u medijskoj sferi, i u marketinškoj sferi, i u kadrovskoj sferi, i u koalicijama...
      
       Pogrešne strateške procene?
       - Ne, što se tiče upravljanja privredom, tu smo mi u pet puta gorim uslovima mnogo bolje vodili privredu nego dosovski režim danas. Tu nema diskusije.
       Zbog budućnosti, mogu da poručim: najubojitije oružje DOS-a prema nama je međunarodna zajednica. Oni ubeđuju građane Srbije da sa SPS-om nema saradnje sa svetom. To je laž. Sada tvrdim, SPS je spreman da na međunarodnom planu sarađuje sa svima koji tražeći svoje dobro, razumeju i shvataju da građanima Srbije treba da bude dobro. Prema tome, i sa Zapadom i sa Istokom i sa Severom i sa Jugom mi smo apsolutno spremni da sarađujemo. Mi hoćemo da uđemo u socijalističku internacionalu.
      
       Tamo hoće mnoge stranke iz DOS-a?
       - Poslednja sednica Glavnog odbora sigurno je izuzetno dobar znak za sve socijalistički opredeljene evropske partije, pa i iz zemalja Evropske unije da smo mi ti koji idemo ka saradnji. Svi dosovi u zemljama bivšeg Varšavskog pakta su propali. Rumunski je unakazio Rumuniju, vratio se Ilijesku na vlast, ali reformisan. U Bugarskoj, unakazio je državu pa se pojavio car Simeon jer se socijalisti, nažalost, nisu reformisali kako treba. Verovatno je zato neka tajna služba dovela našeg Aleksandra Karađorđevića da ovde čuči i čeka, ukoliko se socijalisti ne reformišu, da DOS propadne i dovede njega na vlast.
      
       Da li možete da uđete u Socijalističku internacionalu dok vam je Milošević predsednik?
       - Ostavimo vremenu da to pokaže, ali ono što mogu da kažem jeste da mnogi od nas imaju vrlo dobre veze sa uglednim članovima socijalističkih partija u Evropi.
      
       Da DOS nije poslao Miloševića u Hag, da li bi socijalisti napravili ovu revoluciju u svojim redovima?
       - Ne. Taj proces je krenuo već 6. oktobra. Već je 6. oktobra počeo proces demokratizacije. LJudi su trpeli. Svaki član Socijalističke partije Srbije je trpeo, to mora da se zna. Kažnjavan je bez razloga i na radnom mestu i u svom komšiluku i u svojoj ulici, njegova deca u školi. Trpeo je i moralno i materijalno. Takav čovek koji je ostao u Socijalističkoj partiji Srbije nije hteo više da ćuti. Apsolutno, najveća greška iz naše prošlosti bili su direktivni sastanci. Autoritarna vlast i direktivni sastanci su najveća greška iz prošlosti pre 24. septembra 2000. godine. To je prekinuto već 6. oktobrom.
       I da Vlada Republike Srbije nije, kršenjem Ustava, faktički izvršila otmicu Slobodana Miloševića i isporučila ga Hagu, reforme u SPS započete 6. oktobra bi se nastavile. To je lavina koja je krenula: ljudi koji su trpeli teror nove vlasti nisu više želeli samo da slušaju direktive.
      
       Sa kim ćete sarađivati u zemlji: JUL, radikali, DOS?
       - Socijalistička partija Srbije je zauzela stav da će ubuduće na izbore izlaziti samostalno. To je mnogo bolje i za građane Srbije da sve partije izađu samostalno, da se jasno odmeri njihov uticaj u građanstvu i da se tek onda formiraju postizborne koalicije.
       Sa kim ćete sarađivati do izbora? Ne možete imati novi imidž ako i dalje pravite zajedničke akcije sa radikalima i JUL-om.
       - Na političkoj sceni Srbije treba da prestane progon političkih neistomišljenika. Moramo da stvorimo atmosferu da komšije ujutro u nedelju na dan izbora popiju zajedno kafu, ispričaju se kao prave komšije, odu da glasaju svako za svoju partiju i posle toga ponovo lepo zajedno piju kafu, ne mrze jedan drugog. Spremni smo da razgovaramo sa svima koji su na političkoj sceni Srbije. Prirodno je da je SPS više opredeljen za razgovore sa onima koji su levo od centra...
      
       Znači sa JUL-om?
       - To ni slučajno. Jugoslovenska levica je partija koja faktički više ne postoji na političkoj sceni Srbije i mi o njoj više i ne treba da govorimo.
      
       DRAGAN BUJOŠEVIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu