(“Prvosveštenik Noje”, NIN br. 2640)

      Pročitavši članak g. protojereja dr Žarka Gavrilovića, nije važno kojim povodom je napisan, spoznah da on deli hrišćane na prave, to su oni, kako on kaže, koji se ispovedaju i pričešćuju, a oni koji se ne ispovedaju i ne pričešćuju, to su nikakvi hrišćani i nominalni hrišćani kojima tren odgovara. Takođe, g. protojerej dr Žarko Gavrilović i duhovnike deli na prave i nikakve, ali ne daje objašnjenje ko su pravi i kako prepoznati nikakve. Jer bilo kakav da je hrišćanin, voleo bi da ima posla sa pravim duhovnikom kad osveštava novootvorenu bakalnicu, butik, pekaru, robnu kuću, fabriku, kafić pa i kasino.
       Pitam se sada odakle pravo g. protojereju doktoru teologije i filozofije Žarku Gavriloviću da presuđuje ko je pravi hrišćanin, nikakav hrišćanin i hrišćanin po potrebi kao i ko je pravi duhovnik i nikakav duhovnik.
       “Pazite da pravdu svoju ne činite pred ljudima da vas oni vide, inače plate nemate od oca svojega koji je na nebesima.” (MT.6.1)
       LJubite neprijatelje svoje, blagosiljajte one koji vas kunu, činite dobro onima koji vas mrze i molite se Bogu za one koji vas gone.” (MT.5.44)
       Voleo bih, poštovani doktore Žarko Gavriloviću, da kad odem u crkvu čujem pravog, pametnog i obrazovanog duhovnika koji će govoriti o svakodnevnom životu, o teškoćama s kojima se svakodnevno suočavamo i na koji način da svi pomognemo da ih prevaziđemo, a ne da je odgovor za sve što nas je snašlo Božja kazna.
      
       LJUBOMIR TOPDŽIJEVIĆ,
       Niš