Zlatko Nikolić, penolog i kriminolog, savetnik srpskog ministra pravde u oblasti izvršenja krivičnih sankcija

      Naše ministarstvo trenutno pokriva, bez Kosova i Metohije, 28 ustanova. Od toga su: tri KPZ za izvršenje dugih kazni preko jedne godine (Sremska Mitrovica, Požarevac, Niš), jedna KPD-bolnica za izvršavanje mera bezbednosti, čuvanje i lečenje, jedan KPZ za žene, jedan KPZ za izvršenje maloletničkog zatvora, četiri KPZ otvorenog tipa (Sombor, Padinska Skela, Šabac, Ćuprija), ostalo su okružni zatvori u kojima se izvršavaju kazne do jedne godine.
       Broj osuđenih se sada u proseku kreće oko 5 200. Lepeza ovakve mreže ustanova sasvim zadovoljava tehnološke uslove evropskih kriterijuma. Osnovna koncepcija izvršenja krivičnih sankcija je koncepcija prevaspitavanja pravno zasnovana na Povelji UN o minimalim pravima o postupanju s osuđenima (doneta 1955. godine, bili smo aktivni učesnici i potpisnici u donošenju te povelje). U evropskim zatvorima važe pravila doneta 1987. godine u Strazburu. Nismo članovi te asocijacije jer nismo njeni potpisnici ali smo inplementirali sve te odrednice budući da je za izvršenje krivičnih sankcija važna politika suzbijanja kriminaliteta, što je nezavisno od režima. Standard naših zatvora je u proseku isti kao i standard naših građana. Standard je u zatvorima nešto viši nego, na primer, u bolnicama.
       U našim zatvorima su obično osobe iz nižih socijalnih slojeva - treba ih prilagoditi onome što ih očekuje u svakodnevnom životu, treba im ukoreniti navike. Srećom ili nesrećom, imamo nizak prosek, procenat je nizak u odnosu na Evropu, a pogotovo SAD. Nemamo prenaseljene zatvore i to može na prvi pogled da znači da je stopa kriminaliteta podnošljiva. Faktički, to znači - što imamo u zatvorima, predstavlja stvarni obim primene zakona, ali ne i stvarni obim kriminaliteta. Zakon obavezuje državu da obezbedi pristojan način življenja i ishranu - za odrasle 12,5 hiljada džula, a 14,5 hiljada džula za maloletnike. Zakon određuje i nadoknadu za ostvareni rad osuđenika u rasponu od 20 do 60 odsto u odnosu za isti takav rad na slobodi. Od ostvarene nadoknade osuđenik dobija na ruke 30 odsto, a 70 odsto dobija u depozit, za izlazak iz zatvora, za slanje deci i ostalo.
       Mogu da kažem da smo i pre 5. oktobra imali relativno dobar zatvorski sistem, za to postoje i potvrde Međunarodnog komiteta Crvenog krsta od 1989. godine. Međutim, posle zatvorskih pobuna prošle godine - sistem je “pukao”. Neki upravnici su platili ceh i sve to nas je koštalo, prema nekim procenama, oko 50 miliona maraka. Žestoke borbe imamo sa problemom korupcije u zatvorima jer zatvor ne može da bude van društvenog miljea. Nastojimo da to sankcionišemo i nastojimo da damo podršku poštenim i kvalitetnim ljudima. Ponavljam još jednom - zatvori ne mogu biti pod staklenim zvonom.