Dok u hrvatskom rečniku piše da je glagol “spasti” srpski, Srbi govore “spasiti” - kao Hrvati

      Petog avgusta ove godine, na prvoj strani “Glasa javnosti” izašao je krupan naslov “MOLBA NEMAČKOJ DA SPASI VLADU”. Dvanaest dana kasnije, među pismima čitalaca, objavljena je reakcija iz pera Dragoslava Andrića, pod naslovom “Samo nas ne ‘spašavajte’”. Poznati prevodilac-humorista-leksikograf-šahista (itd.) uzgred je preporučio urednicima “Glasa” da čitaju ovu rubriku. Hvala mu, ali nije to razlog što ga ovde citiram, nego sam već poodavno čekao da neko pokrene raspravu o ovom glagolu.
       Nazivajući pomenuti naslov “skandaloznim odstupanjem od ovdašnje jezičke norme”, Andrić piše: “Rogobatnosti tipa ‘da spasi’ ili ‘spasio’, istina, gotovo da postaju pravilo u sportskim, pa... i u ostalim rubrikama ovdašnjih listova (a da o sportskim emisijama na TV i ne govorimo). Tako u ‘Glasu’ već 8. avgusta, u dopisu iz Velike Plane, vidimo da neko dete nije spaseno nego je ‘spašeno’, te se, povrh toga, na dva mesta pominje njegovo ‘spašavanje’...”
       Zaista, u tom pogledu svi su mediji približno jednaki. A nije reč samo o medijima. Neki vandal je ceo Beograd išarao grafitima “Samo sloga Srbina spašava”, uvek sa “š”, nijednom sa “s”, potpuno nesvestan da je tu superpatriotsku parolu napisao - po hrvatski.
       Pre pola veka, Aleksandar Belić je u svom “Pravopisu” pisao: “Spasti, spasem, trp. spasen (nepr./avilno/ spasiti, spašen)”. U hrvatskom Boranićevom “Pravopisu”, naprotiv, bilo je dopušteno i spasiti - spašen. Kada je izašao zajednički Pravopis Matice srpske i Matice hrvatske (1960), i tu su - verovatno u ime bratstva i jedinstva - bila dopuštena oba oblika, spasti i spasiti. Trajni glagol nije pomenut, ali čim se prizna za pravilan spasiti, iz njega automatski sledi i spašavati (kao oglasiti - oglašavati i sl.).
       Srpski lingvisti se nisu pomirili s time. Mihailo Stevanović je u svojoj velikoj gramatici (“Savremeni srpskohrvatski jezik”, 1964, I, tačka 110v) trpni pridev spašen naveo među greškama kao što su donešen i dovežen (umesto pravilnog spasen, donesen, dovezen). U tački 110đ upozorio je da “u književni jezik ne idu glagoli /kao/ spašavati... jer su izvedeni od.. spasti - spasem”. Miloš Moskovljević, u svom “Rečniku” iz 1966. (koji je, kao što je poznato, osuđen na lomaču zbog političke “nepodobnosti”, da bi ponovo bio štampan tek 1990), oblik spasiti je označio kao “pokrajinski” i uputio na spasti; dao je i odrednicu spasavati, dok spašavati ne pominje.
       Miodrag S. Lalević, u knjizi “Srpskohrvatski u mom džepu” (1963), pisao je povodom oblika spašen: “...Reći ćemo da ga je novi Pravopis dopustio, odobrio. Ali nije postao dovoljno opšta reč, zajednička svima obrazovanima. Zamislite kako bi bio rogobatan oblik glagolske imenice spašenje! Jer, tako bismo dobili od spašen-je - spašenje, a tako neće reći ni napisati ko pazi na lepotu i milozvučnost našeg jezika...”
       Danas moramo sa uzdahom priznati da oblik spasiti (spasim, spasio, spasila, spašen, spašavati) JESTE postao “dovoljno opšta reč”, jer ga čujemo i čitamo svakodnevno. Skoro da su ostali u manjini oni koji, kao Andrić i kao moja malenkost, još pokušavaju da odbrane oblik spasti (spasem, spasao, spasla, spasen, spasavati). Istina, pitam se da li bi oni koji kažu spasim zaista rekli i spašenje (a morali bi, prema upravo navedenom Lalevićevom argumentu). I kako kažu u trećem licu množine: oni spasu ili oni spase? Ako su dosledni, morali bi reći ovo drugo (kao ja gasim - oni gase).
       Gramatičari će sigurno objasniti da je oblik spasti - spasem u povlačenju zato što takvih glagola ima vrlo malo (praktično još samo pasti - pasem i tresti - tresem), dok glagola na -siti ima mali milion: gasiti, kvasiti, naglasiti, obesiti, mesiti, desiti se, visiti, kositi, nositi, prkositi, okusiti, izbrusiti i da dalje ne nabrajamo. Samo, ako je to pravi razlog, zašto onda niko ne kaže “tresim drvo” ili “koza je pasila”? Nije li ipak presudnu ulogu imao hrvatski uticaj? (U “Rječniku hrvatskoga jezika” Vladimira Anića, 1998, spasiti i spašavati dati su kao normalni oblici, dok spasti ima oznaku “srpski”.) U naciji koja se oduševljava starim šlagerima Olivera Dragojevića - sve je moguće.