NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Reč nedelje<br>Jovan Ćirilov
Farska Ostrva

      Da nije fudbala nikada ne bih imao priliku da pišem o Farskim Ostrvima. Moram da priznam da sam pogledao na mapi gde se ona nalaze.
       Našao sam ih između Šetlandskih ostrva i Islanda. Jezik im je najbliži islandskom, to znači najstarijoj sačuvanoj varijanti skandinavskih jezika. Imaju lepe drevne sage koje razumeju, s više ili manje teškoća, svi Skandinavci. Jezik je kodifikovao (1846) i narodno blago sakupio njihov Vuk Karadžić sa imenom koje ćete teško zapamtiti - Venceslaus Ulrikus Hameršajmb. Jezik im obiluje silnim diftonzima koji potiču od jednostavnijih samoglasnika. Dakle, vremenom su svoj jezik zakomplikovali.
       Tim koji smo pretprošle srede pobedili u Beogradu sastavljen je među populacijom od 50 000 stanovnika, od kojih su, naravno, polovina žene, a o deci i da ne govorimo.
       Farska Ostrva imaju prava na učešće u međunarodnim takmičenjima za evropsko i svetsko prvenstvo, jer su od 1948. godine samostalna teritorija, mada kao deo danskog kraljevstva.
       U istom statusu je i Grenland. Iako je hiljadu petsto puta veći i ima deset hiljada stanovnika više (57 000 prema 48 000), Grenland nema svoj nacionalni fudbalski tim. Očigledno nema travnatih terena.
       Na farskom se arhipelag zove Farojar (Forodžar - foro ovca džar ostrvo, dakle Ostrvo ovaca, sa prvim o koje je kao prebrisano jednom kosom crtom, a izgovara se kao nemačko o sa dve tačke). Nacionalni simbol je ovan. Ovca je bila osnovni proizvod, dok prvo mesto nisu zauzeli ribarstvo i odgovarajuća moderna industrija.
       Arhipelag se sastoji od dvadeset jednog ostrva vulkanskog porekla, od kojih je sedamnaest nastanjeno.
       Na Farska Ostrva su prvo kročili irski monasi u osmom veku, a Vikinzi sto godina kasnije. Godine 1035. postala su norveška provincija, da bi ih Danci prisvojili 1380. godine, kada je i Norveška pala pod njenu vlast.
       Klima je blaga. Leda na obali ima malo čak i zimi. Drveća nema, osim u zaklonima, jer duvaju snažni vetrovi. Glavno rastinje su trava i mahovina. Nema žaba, gmizavaca, niti divljih sisara. Miševe i pacove doneli su brodovi. Ptica ima u izobilju. Najkarakterističnije ptice su zovoj (puffunus) - dobra hrana stanovnika - i ajderska plovka.


Copyright © 2000 NIN - redakcija@nin.co.yu