NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Restauracija harizme

Pravi razlog Račanovog odbijanja da se suoči sa mračnim tajnama svojih prethodnika krije se u činjenici da aktuelni vladari Hrvatske još nisu uspeli da procene koliko su jaki njihovi oponenti s desnice

      Dan domovinske zahvalnosti”, najveći praznik državno osamostaljene Hrvatske ove godine je dobio svoje mračno naličje. Vladajući i opozicioni političari, aktivni i penzionisani generali i dalje pričaju o patriotskim emocijama koje su ih, kažu, obuzele kad su 5. avgusta 1995. godine na kninskoj tvrđavi ugledali dvadesetmetarsku hrvatsku zastavu sa šahovnicom. Sve deblje haške optužnice govore, međutim, da je pobednički adrenalin “u Hrvata” imao krvavu cenu. Platili su je, uglavnom, manjinski Srbi koji su im se tog leta u Kninskoj krajini zatekli na putu. “Oslobodilački pohod” na Knin u kratkom roku prokazan je kao “smišljeni genocid”, čije metastaze prete da celokupni hrvatsko-srpski sukob pretvore u ratni zločin najgore vrste. Ukratko, hrvatske političke deonice u međunarodnim krugovima danas se kotiraju lošije nego ikada ranije.
       Najnoviji udar na potpuno ošamućenu naciju izazvala su nagađanja da stariji sin pokojnog predsednika Hrvatske, Miroslav Tuđman više ne može da napusti zemlju. Vize su mu, najpre, uskratile Kanada, SAD i Australija, a premijer Ivica Račan je tim povodom dobio poštu od koje mu je zastao dah.
      
       Hag traži Tuđmana
       Haško tužilaštvo pokrenulo je istragu protiv Miroslava Tuđmana i još tridesetorice Hrvata od kojih su najpoznatiji šef jedne od brojnih tajnih policija “hadezeovske ere” general Markica Rebić, generali Vlado Zagorac i Janko Bobetko, rušitelj Starog mosta u Mostaru general Slobodan Praljak, sadašnji saborski zastupnik HDZ-a LJubo Ćesić Rojs koga mediji odavno sumnjiče za lične egzekucije zarobljenika u Glamoču i drugi. Tu je i politička krema nekadašnje hadezeove paradržave u Bosni i Hercegovini, tzv. Herceg-Bosne: ministar spoljnih poslova Jadranko Prlić koji je, navodno, lično potpisao osnivanje koncentracionih logora za muslimanske zarobljenike i civile u Mostaru, Dretelju, Gabeli, LJubuškom i Vojnom. Tu je i šef hercegovačke tajne službe stvorene po uputima Miroslava Tuđmana, Ivo Lučić, zatim nekadašnji šef “Herceg-Bosne”, pokojni Mato Boban, ali i aktuelni vođa Hrvata u BiH Ante Jelavić.
       Uključujući Miroslava Tuđmana kao bivšeg šefa svih tajnih službi u Hrvatskoj, svi se oni traže zbog istrage tužiteljice Karle del Ponte o direktnoj umešanosti državnog, političkog, vojnog i policijskog vrha Hrvatske u agresiju na Bosnu i Hercegovinu. Ovakav zahtev Haškog tribunala vlada u Zagrebu dobila je još sredinom prošlog meseca, ali premijer Ivica Račan nije dozvolio da Miroslav Tuđman bude saslušan u Hagu. Kao razlog navedeno je da se ovde radi o državnim tajnama koje ne odaje nijedna zemlja na svetu. Pravi razlog Račanovog odbijanja da se suoči sa mračnim tajnama svojih prethodnika krije se u lošim političkim procenama aktuelnih vladara Hrvatske. Uz retke izuzetke, nova državna garnitura još ne zna koliko su zapravo jaki njeni oponenti s desnice. Pošto ih je prethodno neinteligentno ismevala Račanova administracija danas upravo nedostojno strahuje od pretnji vojnim pučem, državnim udarom ili, u najboljem slučaju, prevremenim izborima.
       Priča se da je premijer Ivica Račan, po preuzimanju mandata, prećutno sklopio “pakt o nenapadanju” sa porodicom Tuđman. S izuzetkom ćerke Nevenke Košutić-Tuđman koja pred zagrebačkim sudom još pokušava da dokaže da nije podmićivala državne i javne službenike, ostali članovi nekad najmoćnije porodice u Hrvatskoj uglavnom su ostavljeni na miru. Nema medijskih hajki, nema javnog linča, nema revanšizma. Mladom Dejanu Košutiću u međuvremenu je propala čuvena “Kaptol banka” na prestižnim zagrebačkim lokacijama koju je otvorio još kao tinejdžer, sa dedinim džeparcem od milion maraka. Drugi unuk, Siniša Košutić, i dalje menja devojke i trkaće bolide, ali njegova baka Ankica Tuđman na automobilske trke svoga unuka više ne dolazi državnim helikopterom. Mlađi sin Stjepan Tuđman i dalje je preduzetnik, ali nema informacija da je državi (ili “Domovini d.d.”, kako mu se zvala firma) vratio novac koji je na njoj zaradio, čak ni u vidu poreza.
       Univerzitetski profesor Miroslav Tuđman, nekadašnji levičar i ubeđeni socijaldemokrata jedini se u porodici aktivno bavi politikom.
      
       Crkva traži mesiju
       Pokret za dignitet i prosperitet Hrvatske (HIP) Miroslav Tuđman vodi zajedno sa nekolicinom po kazni penzionisanih generala Hrvatske vojske koji su posle izbora otvoreno pozivali na svrgavanje nove vlasti i predsednika Stjepana Mesića i premijera Ivice Račana. Propagandu ovog rigidnog, ultradesnog, nacionalističkog pokreta vodi bivši novinar i glavni urednik zagrebačkog “Vjesnika” iz Tuđmanovog doba, Nenad Ivanković, a za literarno pridobijanje širih, uglavnom konzervativnih i ruralnih masa, zadužen je nekad ugledni domaći književnik Ivan Aralica. Zagrebački intelektualni milje za novi hrvatski autizam i prezir prema ostatku sveta, treba da pridobije bivši šef lekarskog konzilijuma pokojnog Franje Tuđmana, dr Andrija Hebrang.
       Ovome treba pridodati i desno krilo visokog kaptolskog klera u Katoličkoj crkvi u Hrvatskoj, pogotovo dalmatinske, ličke i deo slavonskih biskupa. Zajedno sa vojnim ordinarijusom dr Jurajem Jezerincem, deo crkve u Tuđmanu mlađem vidi mesiju koji će domaće katolike još jednom spasiti od “crvene kuge” koja se širi Hrvatskom i vodi ju pravo u Beograd. Crkva za Miroslava Tuđmana, koji dobro manipuliše njenim strahom od “bezbožnih ateista”, naročito agituje u inostranstvu, među slabo obrazovanim emigrantima, uglavnom ruralnog porekla i veoma ograničenih patrijarhalnih shvatanja. Ovakav profil birača pravi je delikates za svakog desno orijentisanog političara u Hrvatskoj. Kad se tome pribroji i poneko ritualno otvaranje lokalnog vodovoda ili blagosiljanje prodavnice mešovitom robom u devastiranoj Kninskoj krajini, politički bodovi rastu geometrijskom progresijom.
       Ono što nikako ne raste nego stagnira, ponovo je senzibilitet aktuelne vlasti u Zagrebu koja zabrinjavajuće teško shvata šta se oko nje događa. Predsednik Stjepan Mesić ponovo je ismejan na ovogodišnjoj “Sinjskoj alki”. NJegov poslanik, general Milivoj Petković nije uspeo da uruči darove pobedniku, jer se na njega sručila lavina rasističkih psovki. Sam ulaz na ovogodišnju “Alku”, bio je, uz to, naglašen hrpom kamenja s pločom da se radi o spomeniku svim ustašama koji su pali za “Nezavisnu Državu Hrvatsku”.
      
       Nacija čeka istinu
       Pravaški lider Dobroslav Paraga, predsednik Hrvatske stranke prava 1861. jedini je hrvatski političar koji je otvoreno rekao da bi pokojni Franjo Tuđman, da je poživeo, “danas bio u lancima”. Paraga apeluje na naciju da konačno otvori oči. “Oluja”, tvrdi on, nikada nije bila oslobodilačka akcija nego interni dogovor Tuđmana i Miloševića o genocidu, etničkom čišćenju i preseljenju stanovništva. Hrvati su u toj akciji pobedili samo zato što je Slobodan Milošević lično garantovao pokojnom Tuđmanu da nikakvog otpora sa srpske strane neće biti.
       Dok se ovoj interpretaciji kontroverznog pravaša ne dosete i ljudi koji danas vode državu i kreiraju njenu unutrašnju i spoljnu politiku, desni blok (od Miroslava Tuđmana, preko pravaša Ante Đapića do aktuelnog predsednika Hrvatske demokratske zajednice Ive Sanadera) nesmetano se priprema za burnu političku jesen pod Mesićevim i Račanovim prozorima. Mada najnovije vesti iz Haga govore da bi Miroslav Tuđman zbog oklevanja premijera Ivice Račana, pred sudom u Hagu sada trebalo da nastupi kao osumnjičeni, a ne kao svedok, desni deo političke scene u Hrvatskoj sprema vlastito finale. Kuloari pominju i skoru novu podelu vlasti u kojoj bi Miroslav Tuđman, zbog porodične harizme, mogao da bude predsednik države, dok se šef HDZ-a Ivo Sanader sprema za premijersko mesto. U takvoj kadrovskoj ukrštenici za vojsku i policiju treba najmanje brinuti. Svakom haškom optuženiku bila bi to posebna čast...
      
       ZORICA STANIVUKOVIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu