Konačno je odlučeno da trupe NATO-a, spremne za “tiho” razoružavanje albanskih pobunjenika, dođu u Makedoniju. Da li će joj to doneti mir

      Krhki mir koji je, uz velike napore makedonskog predsednika Trajkovskog i makedonske vlade, održavan skoro veštački ne bi li se ostvario teško postignut dogovor između dva sukobljena naroda,zamalo nije bio narušen pred samo slanje trupa NATO-a, koje bi trebalo da razoružaju albanske pobunjenike, kako ih na Zapadu zovu, ili teroriste, kako ih zovu Makedonci, rušenjem pravoslavnog hrama u selu Lešok. Albanski teroristi su 21. avgusta, oko tri sata ujutru, minirali, u selu Lešok, nekoliko kilometara od Tetova, crkvu Svetog Atanasija. Srušena je centralna kupola i dve pomoćne, oltar i ikonostas, navodi se u saopštenju Ministarstva odbrane Makedonije. Teroristi su opljačkali i zapalili selo pošto su Makedonci pobegli, a zatim srušili crkvu koja potiče iz 13. veka.
       Predstavnici ujedinjenih snaga odmah su osudili ovaj “sramni akt”, a predstavnik za štampu Stejt departmenta Filip Riker izjavio je da bi počinioci ovog sramnog dela trebalo da se stide sami sebe i da “u današnjem svetu nema mesta za ovakve vidove destrukcije”.
      
       Trupe
       Osuđeni su i pozvani da se vrate i stanovnici sela koji su se pridružili demonstrantima što su zatvorili granični prelaz kod Blaca, protestujući protiv Kfora, otvoreno ga optuživši da propušta naoružane albanske teroriste sa Kosova u Makedoniju.
       Definitivna od- luka o dolasku trupa da učestvuju u akciji “Žetva” bila je opet prolongirana. Za sredu u 12 sati. Kao da su u NATO-u želeli da održavaju napetost među makedonskim stanovništvom, da bi se pokazalo što kooperativnijim, dok su albanski teroristi to koristili znajući da im se opet ništa neće desiti, osim što će dobiti grdnju kakvog činovnika koji izjednačava “vidove destrukcije”.
       U sigurnost pozitivne odluke (dovođenje trupa) bili su zapravo svi sigurni još od trenutka kad je 400 britanskih i čeških vojnika došlo nekoliko dana ranije da bi pripremili dolazak glavnine. U narednih deset dana (do dve nedelje) očekuje se dolazak snaga NATO-a jačine oko 3 100 vojnika iz Češke Republike, Francuske, Nemačke, Grčke, Mađarske, Italije, Holandije, Norveške, Španije i Turske.
       Na kraju će doći i Amerikanci sa vojnim specijalistima za komunikacije, satelitske sisteme, transport i medicinu. Oni će se pridružiti jedinici od oko 500 Amerikanaca, koja je već u Makedoniji kao deo misije za susedno Kosovo.
       Zemlje članice Saveza želele bi da izbegnu još jednu skupu mirovnu misiju kao što su one na Kosovu i u Bosni. Ali, vojni analitičari sa Zapada već sumnjaju da će “mirovnjaci” uspeti da razoružaju pobunjenike (iliti teroriste) za trideset dana i strahuju da će se borbe nastaviti posle odlaska jedinica koje bi trebalo da razoružaju naoružane Albance.
       Makedonci otvoreno govore da će Albanci predati nešto starog i pokvarenog oružja a da će najveći deo sakriti. Uostalom, niko ih ne sprečava da ga odnesu na “čuvanje” u susedne zemlje, odakle su ga i doneli.
      
       Protektorat
       Određeni su punktovi gde treba da se preda oružje, a vojnici NATO-a neće ga tražiti. Ne zna se ni koliko oružja ima. Makedonski predstavnici kažu oko 8 000 pušaka, predstavnici ONA kažu 2 500, a neslužbene procene NATO-a iznose oko 5 000.
       Ovakva uobičajena zamešateljstva uvek nastaju kao rezultat dobro planirane akcije koja ima sasvim drugi cilj od onoga koji se zagovara i koji nema izgleda da uspe. Očigledno je da je ova, čak iznuđena akcija, iznuđena od albanskih predstavnika u makedonskom parlamentu, sračunata sa ciljem da se trenutno zaustavi sukob i umire Makedonci. Svima je jasno da do sukoba mora ponovo doći, jer ni albanske ni makedonske vođe, uključujući tu čak i zvanične predstavnike kao što su Arben DŽaferi i LJubčo Georgijevski, ne pokazuju namere da odustanu od svojih zahteva.
       Amerikanci ne obećavaju srećnu budućnost ovoj maloj evropskoj zemlji. “Oazi mira”, kako ju je nazvao njen prvi predsednik Kiro Gligorov.
       Makedonci su još prilikom stvaranja države pristali na sve “predloge” Amerikanaca, tako da danas nemaju ni vojsku. Pomoć nema ko da im doturi a teroristi su već bolje naoružani od makedonske vojske i imaju gde da se sklone i da dobiju logističku i materijalnu podršku. Amerikanci im gotovo sve dopuštaju, pre ili kasnije, ali ne mogu da iznevere ni Makedoniju, članicu Partnerstva za mir,vernog saveznika.
       Znači, morali bi i od Makedonije da naprave protektorat. Nov protektorat na teritoriji Balkana, treći protektorat na teritoriji bivše Jugoslavije.
       Pravljenje protektorata u Evropi dvadeset prvog veka ne zvuči baš kao pametna ideja i ideja na koju bi Evropa lako pristala. Naravno, to znaju i Amerikanci. Niko ne želi ni da pomisli šta je druga opcija, ali, izgleda, i taj trenutak se približava.
      
       MILAN DAMNJANOVIĆ