NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Dvomilionski Bezgaćnik

U vreme Miloševićevo, Beograd i sve opštine u Srbiji, nekim marsovskim zakonom lišeni su svake imovine. Do kraja godine ova će otimačina biti samo deo nevesele istorije, a Beograd će dobiti svoje. Tuđe ne traži

      Glavni grad Jugoslavije i Srbije (spada u najstarije gradove Evrope) danas s pravom nosi nadimak Dvomilionski Bezgaćnik, jer ne poseduje u vlasništvu ništa. To važi i za sve opštine u Srbiji.
       Kako je to moguće? - upitaće se radoznali čitalac. Šta je sa starim zgradama, mostovima, šta je sa mnogim zadužbinama, zidanim za otačastvo a poklonjenim Beogradu. Jednostavno, pre pet godina, kad je Miloševićeva vlast izgubila izbore u Beogradu i mnogim važnijim opštinama u Srbiji, bivši režim doneo je nekakav zakon kojim je sve što je bilo u vlasništvu Beograda i opština proglasio vlasništvom države.
       - Velika se prašina bila podigla oko dva loša zakona, reč je o zakonima o informisanju i univerzitetu, i oni su ukinuti, ali ja tvrdim da je gori zakon i od ova dva najgora, zakon koji je svu gradsku i opštinsku imovinu proglasio državnom. Postoji još nekoliko zakona koji mi nismo promenili, pa lokalna samouprava kod nas ne postoji. A šta je bio cilj bivšeg režima? Da svu imovinu, koja je nekada pripadala lokalnoj vlasti, uzme u svoje ruke i spreči Beograd, opozicione opštine i neke druge organe lokalne samouprave, da žive. Oni su nama na taj način stavili konopac oko vrata i potpuno zaustavili razvoj gradova. Sve što danas Beograd trpi, posledica je loše politike bivšeg državnog režima prema njemu. Danas je vlast skoncentrisana, ovim zakonom što smo pomenuli, u rukama dvadesetak ljudi u Srbiji. To ne može da bude dobro, to uopšte ne može tako, jer nije prirodno. Sreća je naša što mi sa današnjom vladom imamo jedan fleksibilni odnos u tom pogledu, ali stvarno ne bih mogao da zamislim kako bi Beograd uopšte živeo da je na vlasti u državi bivši režim - kaže Nenad Bogdanović, predsednik gradske vlade.
      
       Taksa
       Na sreću, možemo slobodno reći, i pored toga što je najgori zakon još na snazi, da je nova gradska vlast, u dogovoru sa republičkom vladom, uspela da dosta para prenese na lokalnu samoupravu, što se vidi i po tome da je mnogo toga već urađeno za podnošljiviji život Beograđana. Budžetski priliv znatno je veći, iznosi četrdeset odsto, a Vlada Srbije pokazuje dobru volju da tako i ostane, a ne pokazuje lošu volju da bilo šta koči.
       Na pitanje, kako to Beograd danas bolje stoji kad je poznato da je ukinuta taksa od tri odsto (ukinula ju je Marjanovićeva vlada, još dok je na vlasti u Beogradu bila manjinska vlada Srpskog pokreta obnove), predsednik Bogdanović kaže:
       - Ta taksa bila je jedna šarena laža. Neko vam, navodno, da pravo da ubirate taksu od tri odsto, da vam neke pare za investicije, pa vam te pare ponovo uzme i njima raspolaže. Republička vlada oduzela je prošle godine gradu te ingerencije i onda je ona raspolagala tim sredstvima, tako da je to bila obična besmislica - kaže Bogdanović.
       Naš sagovornik je uveren da je decentralizacija države neophodna. Kad razmišlja o decentralizaciji, on se trudi da ove postojeće zakone potpuno potisne iz svesti, jer su neprirodni i moraju brzo da nestanu sa lica zemlje, jer, kaže, takve zakone ni Marsovci ne bi mogli da smisle.
       - Decentralizacija se mora izvršiti, ne zato što je to genijalno otkriće, nego zato što je u normalnim demokratskim i građanskim zemljama to tako. Svaki nivo vlasti mora da ima prava da tu vlast vrši onako kako je najbolje, kako bi trebalo da bude. Samo formalno davanje vlasti nekome nema nikakvog smisla. I svaka se vlast, ma na kom nivou bila, mora budžetski obezbediti. Ništa ne vredi da nekome vratite funkcije, ako on ne bude imao para. U tome je suština decentralizacije - kaže Bogdanović.
      
       Zbunjeni
       Koliko je bivša vlast donosila političke, a ne pravne zakone, pokazuje i primer da je prošle godine, u junu, donet zakon prema kome država daje saglasnost na svaku odluku koju donose organi lokalne samouprave, da bi se posle ispostavilo da je taj zakon u suprotnosti sa zakonom o komunalnim uslugama. Stvorena je prilika da zbunjeni juri još zbunjenijeg, što je bio samo jedan od priloga sveopštem haosu u kome smo živeli.
       Nedavno je gradska vlada donela odluku o poskupljenju komunalnih usluga (prevoza i grejanja), a onda je republička vlada tu odluku, prema važećem zakonu, stavila van snage. Da li Beograd može normalno da se greje? Svi smo mi protiv poskupljenja, nema čoveka koji voli da plaća, ali računica je prosta: u svim gradovima Srbije grejanje se plaća najmanje dvaput više nego u Beogradu, a privatni prevoznici, evo, štrajkuju, neće da voze za sedam dinara. Nije lako biti pametan, ali videćemo kako će se sve završiti.
       - Moramo nešto da shvatimo: nema demokratije u centralističkoj državi. Potpuno je jasno da će neko morati da plati ekonomsku cenu grejanja (znamo mi da naši građani neće moći to sami da urade, trebaće za to pet do šest godina vremena), ali opet je nepravedno da neko drugi plaća onima koji koriste daljinsko grejanje. Današnja cena grejanja, moram da kažem, jedva da pokriva trećinu pune cene. Zato naglašavam da je decentralizacija vlasti neminovna, kao i vraćanje vlasništva Beogradu i opštinama. I to je jedini uslov da društvo ide napred. Znam, neki još misle da se centralnim planiranjem i rezonovanjem može i dalje raditi. Odgovaram: ne može. Mi ćemo uraditi sve da što pre, do kraja godine svakako, Beogradu vratimo sve što mu je oduzeto - kaže Bogdanović.
       Kakvo je raspoloženje u Vladi Srbije da se ovaj štetni i neprirodni zakon ukine i donese novi, koji bi bio u svemu sličan evropskim shvatanjima lokalne samouprave? Vlada nije, doduše, javno iznela svoj stav (ili nam je to promaklo?), ali može se ponešto čitati i između redova. Gradski odbor Demokratske stranke Beograda pokenuo je inicijativu da Beograd dobije Zakon o glavnom gradu, jer je naš glavni grad verovatno jedini u Evropi koji toga zakona nema.
      
       Zakon
       - Mi u Demokratskoj stranci smatramo da u sklopu najavljene decentralizacije države koju najavljuje Dos, koju najavljuje Vlada Srbije i ostali državni subjekti, da je veoma važno da Beograd ima svoj zakon. Nažalost, posle Miloševićeve centralizacije, Beograd taj zakon više nema. Zakon je više puta najavljivan. Podsetiću: najavljivao ga je Nebojša Čović, dok je bio gradonačelnik, ali očigledno je da ta njegova ideja u SPS-u nije mogla da prođe. Najavljivali su ga i naši prethodnici iz SPO-a, ali ni oni nisu u tome uspeli (nisu ga čak ni predložili, mada sumnjam da bi zakon o glavnom gradu prošao i da su ga predložili). Danas, kad više ništa nije isto kao pre, nama je obaveza da u našem mandatu Beograd dobije svoj zakon. Naša je stranka tu posebno obavezna, jer od sto deset ima četrdeset i osam odbornika - kaže Goran Vesić, predsednik Izvršnog odbora Demokratske stranke Beograda (predsednik Glavnog odbora je Nenad Bogdanović).
       Šta se želi tim zakonom? Kaže Goran Vesić da je osnovni cilj da se uredi mesto Beograda i u Srbiji i u Jugoslaviji.
       - Svako zna da Beograd čini četvrtinu države, da ima više od polovine privrednih resursa, u njemu je više od osamdeset odsto vrhunskog sporta, tu je i ogromna naša kultura i tradicija i prirodno je da sve to mora da bude regulisano na poseban način. Zato, za sve te oblasti Beograd mora biti nadležan, najnadležniji. Vrlo jednostavno: da sve nadležnosti poteknu od opština i grada, pa se tek onda prenose i na republiku. Nije dobro da sve sada ide državi, a onda država vraća Beogradu. ponavljam: hoćemo veće nadležnosti! Prvo, hoćemo da Beograd ima svoju imovinu. Ona mu je Zakonom o sredstvima u vlasništvu države Srbije godine 1996. potpuno oduzeta. Beograd, opštine, potpuno su sputane u raspolaganju imovinom koja je, nekada, bila njegova. Beograd čak ne može nikome da dodeli na korišćenje bilo šta dok ne dobije saglasnost države - kaže Vesić.
      
       Garancija
       A Nenad Bogdanović pita, jednostavno, može li jedna država da stigne i da odgovori na vreme i na sve zahteve koje joj upućuju Beograd i sve opštine Srbije? On time samo želi da naglasi koliko su neki Miloševićevi zakoni apsurdni, koje ni Marsovci ne bi smislili.
       Veliki problemi nastaju što Beograd nema ništa svoje.
       - Beograd bi mogao da dobije mnogo veće strane kredite, kad bi za njih mogao da garantuje svojom imovinom. Mogao bi da emituje municipalne obveznice, kao što rade svi veliki gradovi u svetu, ali ne može, jer nema šta da uloži kao garanciju. Mi nemamo danas nijednu ciglu, kao garanciju. Neupućeni će se svemu ovome čuditi, ali to su činjenice. Naša je velika želja da Beogradu obezbedimo sigurne izvore prihoda i veću političku zastupljenost. Želimo da se brže razvija - kaže Vesić.
       Ozbiljno se razmišlja o izgradnji metroa, zašto kriti?
       - Verujemo da će zakon o glavnom gradu koji nameravamo da predložimo, pokrenuti proces kojim će i beogradske opštine dobiti veća ovlašćenja. Danas mnoge poslove opština vrši, nepotrebno, sam grad. Tako izlazi, što je još jedna velika nelogičnost, da opštine u unutrašnjosti Srbije imaju više “vlasti” nego opštine beogradske. Verujemo da će to biti početak prave decentralizacije.
       Beograd mora da bude finansijski jak i zato što postoje službe koje neminovno prave gubitke. Ne samo u Beogradu, nigde na svetu gradski prevoz nije rentabilan. Zato što se u svetskim metropolama saobraćaj odvija i noću. I bez obzira što u tramvaju ili metrou sedi pet putnika, oni rade. Oni rade i prave gubitke, ali bogati gradovi to pokrivaju iz svoga budžeta. Druga je priča u Trbušnici. Tamo se ranije leže, pa tramvaju mogu da spuste trole i oko devet.
       Čitaoca svakako zanima šta bi to, od važnijih stvari, država morala da vrati Beogradu.
      
       Kalemegdan
       Prvo, tu je atraktivna Ada Ciganlija. Ona je sada vraćena, kaže Vesić, ali Nenad Bogdanović kaže da to još nije to. Čeka se, ipak, ukidanje onog famoznog Miloševićevog zakona.
       Čiji je Kalemegdan? Goran Vesić kaže da ne zna. I kaže da je velika sramota bila što Ada Ciganlija nije bila beogradska. Beograd će dobiti Centar “Sava”, jer je beogradski. Zašto bi bio državni? Beogradu će se vratiti i Ada Huja i Veliko ratno ostrvo. To su sve stvari koje je uradila ova gradska vlada. Važno je - kaže Vesić - da će Beogradu biti vraćen i Beogradski sajam, kome i samo ime govori čiji je. Naravno, biće vraćene i mnoge poznate zgrade, Stari dvor pre svega, zadužbine, jer su zadužbinari sve to poklanjali svome gradu, a ne državi. Što se tiče Kalemegdana, muka je što njime sada niko ne gazduje. O njemu brine Zavod za zaštitu spomenika, ali brine kao i o svakom drugom spomeniku. To nije gazdovanje.
       - Imamo ideju da se osnuje jedno preduzeće (javno, u okviru Beograda), koje bi se zvalo Beogradske tvrđave. Tu bi se našli Kalemegdan i Gardoš. Mislimo da bi tu mogla da se nađe i Smederevska tvrđava, svejedno što nije u Beogradu, ali je tvrđava - kaže Vesić.
       Ovo bi preduzeće imalo svoje prihode, brinulo bi o istorijskom značaju tvrđava, a razvijalo bi i turizam.
       Onda bi, kaže narod, para došla na paru.
       Kad se govori o zakonu o glavnom gradu, LJubomir Anđelković, potpredsednik gradske vlade (zadužen za urbanizam), kaže da se Beograd mora tretirati kao poseban region. Mora se napraviti planska dokumentacija za grad (a to je posao stručnjaka).
       - Kada govorim o Generalnom urbanističkom planu Beograda, mogu da kažem da smo mi već poodmakli u tom poslu i sve će to biti usvojeno u aprilu iduće godine. Ulažemo velike napore da se datumi usvajanja prostornog i generalnog plana poklope. Kad se kaže Beograd, onda se mora imati na umu njegova metropolitenska međuzavisnost sa okolinom. Pa šta je Pančevo, nego deo Beograda. To je jedan metropolitenski prostor, životno povezan, regionalno povezan. Sve su to činjenice o kojima zakon o glavnom gradu mora da vodi računa - kaže potpredsednik Anđelković.
       To su važni detalji, a najvažnija je poruka Beograda državi - vrati mi moje krpice.
      
       PETAR IGNJA


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu