|
Između dve mogućnosti - da naglo poveća cene osnovnih proizvoda i usluga i preduzeća spase propasti ili da sačeka rast standarda kako bi građani ovaj udar mogli izdržati - Vlada Srbije opredelila se za ovu prvu
Mi ne možemo da plaćamo te visoke cene. To im je greška”, konstatovali su penzioneri na svom prvom protestnom skupu od uspostavljanja nove vlasti, inspirisanim talasom poskupljenja. Evocirali su i uspomene - “u Slobino vreme” mleko je koštalo tri dinara, doduše ustajalo se zbog njega u cik zore i čekalo u redu. Ulje je koštalo osam dinara, samo kad stigne u prodavnice i kad ga se srećni dobitnici dokopaju. Jedan penzioner na pomenutom skupu pojeo je pred TV kamerom, u znak protesta, veknu hleba - “Nemam para da kupim meso, samo jedem ‘leb i kiselo mleko. Gladan sam. Pet godina meso nisam jeo.”
Da li je nova vlast zaista, morala da u nekoliko meseci podigne cene i ispravi sve disparitete nagomilavane godinama, kako bi preduzeća spasla daljih gubitaka i propasti, ili je mogla prvo da sačeka da standard građana poraste bar toliko da mogu platiti osnovne namirnice i usluge? Ovo je osnovna dilema među ekonomistima, a svodi se na čuveno filozofsko pitanje o kokoški i jajetu.
Donatori
“Cene jesu znatno povećane, ali je tako moralo da se uradi. Iskustva okolnih zemalja, koje su prošle tranziciju, govore da narod najspremnije prihvata nepopularne poteze koji se povuku u prvim mesecima. Ublažavanje i odugovlačenje pokazalo se kao pogrešno”, kaže u razgovoru za NIN Slobodan Milosavljević, republički ministar trgovine i turizma. Drugi razlog za povećanja cena, prema njegovim rečima, jeste činjenica što su mnoga preduzeća došla do praga stečaja i likvidacije zbog depresiranih cena. “Time što smo preko noći podigli cene, pomogli smo tim preduzećima da izađu iz gubitaka, kao što je slučaj sa mlinsko-pekarskom industrijom”, kaže Milosavljević, uz uverenje da su građani već prihvatili novu cenu hleba.
“Cene struje i telefonskih impulsa prenagljeno su povećane, tako da građani to ne mogu da izdrže. Cene će se neminovno odraziti na životni standard, ljudi jednostavno neće moći da plaćaju račune”, smatra Tomislav Milisavljević, saradnik Instituta za tržišna istraživanja u Beogradu. Ostala poskupljenja, smatra on, manje su se odrazila na budžet građana, možda i zbog toga što je moguće smanjiti tražnju, odnosno odustati od dela potrošnje. To nije slučaj sa strujom - kako da odustanemo od frižidera ili od grejanja, ako nemamo alternativu. “Niko ne spori da je cena struje bila bagatelno niska i godinama je služila za održavanje socijalnog mira. Ipak, i ovoliko opterećenje budžeta moralo je ići postupno, pogotovu što je deo troškova za EPS pokriven iz donacija. Osim toga, ne može se za jednu godinu nadoknaditi desetogodišnje propadanje”, kaže Milisavljević.
|
Prosečne cene (u DEM)
Hleb Mleko Meso Tel. impuls Struja Benzin
Srbija 0,43 0,8 11 0,012 0,056 1,3
Crna Gora 0,7 0,8 9 0,009 0,36 1,5
Hrvatska 1,5 1,5 25-30 0,12 0,2 1,8
Makedonija 0,8 0,9 7,86 0,025 0,08 1,84
Slovenija 1 1 30 , , 1,1
RS 0,58 0,95 9,96 0,04 0,07 1,59
|
Ministar energetike Goran Novaković kaže da donacije ipak ni izbliza nisu dovoljne da pokriju naše potrebe za strujom u zimskoj sezoni: “Za celu sezonu potreban nam je uvoz 2400 gigavat časova struje, što košta oko 75 miliona dolara. Od toga mi sada imamo oko 10 do 15 miliona dolara. Od svakog prodatog kilovat-časa struje naplatimo 1,5 cent. Ako po zimskoj tarifi kilovat-čas košta 3,2 do 3,5 centa, na svakom kilovat-času koji zimi uvezemo, gubimo po dva centa, što ukupno iznosi 50 miliona dolara. Znači, nama u suštini nedostaje 50 miliona dolara”, kaže Novaković i postavlja pitanje gde taj novac da nabavimo. “Donatori su prošle godine bili spremniji da nam pomognu, ove godine već pitaju možemo li mi nekako sami. Pa da možemo, ne bismo im tražili”, kaže ministar Novaković.
|
Prognoze ekonomskih pokazatelja za 2001.
Hrvatska Slovenija BiH Makedonija SRJ
Realni rast BDP u % 4 4 8 4,5 5
Industrijska proizvodnja 5 3,2 10 2 6
Inflacioni prosek 4,5 5 5 3,9 30
Platni bilans mil.USD -1.025 - 608 - 650 - 0,4 - 1.100
Ukupni inodug mldr.USD 10 7,2 2,1 15,4
Kurs nacionalne valute/DEM 3,95 110,87 31,16 30
|
Čekanje
“Jasno je da su preduzeća čiji su proizvodi i usluge bili pod kontrolisanim cenama gotovo propala. U najtežoj situaciji je EPS, koji učestvuje sa 40 odsto u ukupnom kapitalu industrije i rudarstva. Kroz gubitke, koji su posledica kontrolisanih i depresiranih cena, izgubljeno je 35 odsto kapitala”, kaže u razgovoru za naš list Jovan Ranković, savezni ministar finansija i ekonomski savetnik predsednika Vojislava Koštunice. Uklanjanje dispariteta, kako Ranković kaže, krajnje mizerne cene struje bilo je neophodno, a pošto ono pogađa i građane i privredu, moralo je podići troškove i cene. To je prosto zakonito.
Dalje, uklanjanje dispariteta bilo je neophodno i u komunalnim preduzećima - oko 515 ovih preduzeća u vrlo teškoj su situaciji. NJihovo propadanje takođe je posledica niskih cena i održavanja socijalnog mira. Mogli smo da zadržimo stare cene, smatra Ranković, pod uslovom da ova preduzeća dotiramo. Problem je samo odakle - u budžetu nema prostora, a pitanje je da li može i iz donacija.
Cene gradskog prevoza, smatra ministar Ranković, takođe se moraju podići - zbog depresiranih cena i ova su preduzeća veliki gubitaši. Problem su i nafta i gas: Naftna industrija Srbije danas je firma koja spada u jednu od pet potpuno propalih grana, a dobar deo gubitaka posledica je niskih cena.
Ministar Ranković smatra da je nerealno očekivati da se najpre povećaju plate, pa tek onda usklađuju cene, jer bismo onda totalno uništili ta preduzeća: “Potpuno je neosnovano na njih prebacivati odgovornost za socijalni mir i standard građana. Kad je reč o dilemi da li čekati da se prvo povećaju plate, ili odmah ispravljati disparitete, ja navijam za privredu, jer uništavanje privrede znači i uništavanje i ovakvog standarda koji je jadan i bedan. Tu nema alternative. Zapravo, jedina alternativa jeste da držimo privredu kakva je sada, ili da pokušamo da je oživimo”, kaže profesor Jovan Ranković.
“Jasno je da se nije moglo čekati da poraste platežna moć da bi se podigle cene, jer to nijedana grana ne bi izdržala, ali ne može se sve ispraviti odjednom. Recimo, za hleb je pronađeno kompromisno rešenje - delom se subvencioniše hleb od 13 dinara. Da je urađeno kao sa strujom, najjeftinija vekna sad bi koštala 20 dinara”, kaže Tomislav Milisavljević.
|
Privredna kretanja
Zarade Inflacija Stopa Industrijska Spoljnotrg. u DEM nezaposlenosti proizvodnja bilans
Srbija 165 3,7 12,6 , 1.308
RS 305 0,5 , - 6,7% ,
BiH Federacija 437 0 , - 2,2% -568,4
Hrvatska 914 - 0,3 22 , -1.853,0
Makedonija 333 1,9 32 - 5,6% -194,5
Rumunija 234 1,6 9,9 7,8% 1.753,8
Bugarska 326 - 0,1 18,51 11,1% - 386,7
Slovenija 1.194 0,4 11,7 6,0% 91,4
|
Kompromis
“Vrlo brzo ćemo i hleb osloboditi kontrole i nema razloga za strah da će njegova cena porasti pošto će konkurencija i tražnja to da regulišu. Dobar primer je mleko - cene su liberalizovane, ali cene pojedinih prerađevina počinju da padaju, jer nema tražnje. To se još ne može uraditi kad je reč o struji, benzinu i telefonu”, kaže ministar Slobodan Milosavljević. Vlada je, smatra on, spremna da malo i rizikuje, jer vremena za oklevanje više nema. On priznaje da su cene ipak rasle nešto više nego što je očekivano, tako da će inflacija na kraju godine biti oko deset odsto veća od predviđene. Međutim, za svega šest meseci otklonjeni su svi dispariteti cena, plate su udvostručene, a realni životni standard povećan je za dva odsto. “Tačno je da je građanima obećan bolji život, ali tačno je i da smo do sada uradili više od očekivanog. Reforme ipak ne bole previše, ne živimo gore nego pre oktobra. Za pola godine videće se šta je ova vlada uradila, ali potrebna joj je stabilna podrška”, smatra Slobodan Milosavljević.
Jedino je pitanje, ako ostavimo po strani političke kalkulacije, pritiske, pa i čistu trgovinu ministarskim mestima između stranaka DOS-a, imaju li građani još strpljenja i razumevanja, ili smatraju da su dosta čekali i da je nova vlast obavezna da po hitnom postupku ispravi sve što je stara zabrljala. Odnosno, da doslovno ispuni sve što je u žaru predizborne kampanje neumereno obećavala.
BILJANA STEPANOVIĆ
|
