Susret dvojice glavnih Crnogoraca obeležen je kurtoazijom, ali u podtekstu je centralno pitanje, “majke svih pitanja” u Crnoj Gori - referendum o nezavisnosti

      Kao i svaki put kada se posle zvaničnog susreta na vrhu kaže da su sagovornici “u otvorenom i konstruktivnom razgovoru” posvetili pažnju stvarnjanju što povoljnijih političkih i drugih” uslova i tako dalje, zaključak je da je najveći značaj predmetnog susreta što se uopšte dogodio. Sastanak između Mila Đukanovića, predsednika Crne Gore i DPS-a, i Predraga Bulatovića, predsednika SNP-a i predvodnika opozicije prvi je sastanak tog nivoa između pripadnika nekada jedinstvenog DPS-a još od vremena kada se ta stranka podelila na reformsko i konzervativno krilo, da upotrebimo ovu tipologiju koja i danas ima nešto od svoje prvobitne aktuelnosti.
       Milo Đukanović nije imao nikakve naknadne komentare ovog događaja van onih sadržanih u rečenom saopštenju, dok se iz onoga što je Predrag Bulatović predočio kao svoje učešće u tom sastanku može zaključiti da je predsedniku Republike saopštio svoje stavove koje je ovaj i prethodno dobro znao.
       - Rekao sam da SNP pristaje da učestvuje u svim kapitalnim projektima, ali sam i rekao da smatramo da odgovornost za socijalne probleme, kriminal i korupciju snosi DPS, reči su Predraga Bulatovića. Kao drugo, kaže Bulatović, SNP ostaje privržen preuređenju jugoslovenske federacije sa jedinstvenim međunarodnim subjektivitetom. Najzad, treće, u kontekstu referenduma, koji Bulatović vidi tek kao mogućnost, stav SNP-a je da je dobar put za to stvaranje republičke koncentracione vlade, te popuštanje policijske kontrole i njeno stavljanje pod parlamentarnu kontrolu, što bi važilo i za medije.
      
       Klima
       Igor Lukšić, visoki funkcioner DPS-a, ukazuje da je ovim razgovorima prethodio dijalog između premijera Filipa Vujanovića i Predraga Bulatovića, te se ovaj susret, ipak, ne bi mogao označiti kao početak razgovora, ali, smatra, vrlo je važan u održanju povoljne političke klime u Republici. Lukšić kaže da svi u Crnoj Gori ocenjuju ovaj dijalog kao pozitivnu stvar, osim Liberalnog saveza, zbog toga što u toj stranci smatraju da je posle razgovora Đukanović - Bulatović raspisivanje referenduma o nezavisnoj Crnoj Gori došlo pod znak pitanja, “što nije tačno”. “Osim toga, ovoj dobroj klimi koju stvara početak dijaloga treba pribrojati i početak razgovora sa predstavnicima Srbije, što je moguće da će se dogoditi već u septembru”, kaže Igor Lukšić.
       Kada se sadržaj onog o čemu su crnogorski čelnici divanili u ponedeljak svede na nivo interesovanja i razumevanja običnog sveta, onda treba da se zna da se sve to manje-više dešava zbog centralnog pitanja, “majke svih pitanja” u Crnoj Gori - referenduma o nezavisnosti. Situacija je takva - pitanje da li Crna Gora želi i dalje zajednicu sa Srbijom jednostavno vapije za odgovorom i ova nerazrešenost blokira sve dalje procese, ne samo u Crnoj Gori nego i u Srbiji, čiji premijer je rešenje tog pitanja oročio do Nove godine “i ni dan duže”.
       U SNP o referendumu govore u kondicionalu - prethodno traže zadovoljenje svojih zahteva, i može im se, jer bez njihovog učešća na referendumu nema uslova za njegov uspeh. S druge strane, SNP nije u situaciji ni da suviše zateže, zbog pomenute nestrpljivosti Zorana Đinđića. Jer, odlaganje referenduma znači odlaganje odgovora koji Srbija traži, a ne bude li ga dobila, onda to može značiti da će Đukanović i liberali dobiti ono što traže ne od Bulatovića nego od Đinđića. Tad referendum ne bi bio potreban, jer bi svako referendumsko pitanje bilo prevaziđeno via facti. Odatle je jasno zašto u Podgorici vole premijera Srbije, u svakom slučaju, više od drugih srpskih političara.
      
       Većina
       Međutim, od samog pitanja “referendum - da ili ne” postoji istančanija dilema. Postavlja se pitanje kvalifikovane većine koja bi mogla da donese odluku o državnoj samostalnosti.
       “Iz kontakata sa SNP-om, pored ostalih i onih koje su oni imali u pregovorima o formiranju vlade sa liberalima, stavili su do znanja da bi prosta većina za njih mogla biti prihvatljiva. U svakom slučaju, možemo da se dogovorimo”, kaže Igor Lukšić.
       To, u stvari, znači da je za DPS najvažnije da se izdejstvuje dogovor da je polovina plus jedan na referendumu dovoljno da se donese odluka. U situaciji potpune polarizacije o pitanju državne zajednice sa Srbijom, gde ni mećunarodni činioci nisu uz Đukanovića, vitalno je uspostavljanje stranačkog konsenzusa o referendumskim uslovima i da se obezbedi da svi poštuju rezultate referenduma.
       Ako bi se SNP dao nagovoriti da pristane na referendum, i na ovako “skromnu” većinu kao uslov za prihvatanje rezultata, onda bi DPS mogao sa svoje strane da postane iznenada veoma predusretljiv partner. Na primer, traženje da koncetraciona vlada pripremi referendum. Igor Lukšić, doduše, kaže, da vidi i druge načine da se referendum pripremi, ali da ovakav zahtev potpuno razume i da je, čak, i “logičan, s njihove tačke gledišta”.
       Rok za raspisivanje referenduma, koji je utvrđen ugovorom o koaliciji između SNP-a i LSCG, za koji Lukšić kaže da misli da je i realan, jeste osam meseci posle potpisivanja, a potpisivanje je bilo 10. jula. To znači da referendum u Crnoj Gori ne bi trebalo da bude posle marta sledeće godine. Time bi bio probijen rok koji je postavio srpski premijer, ali sve ukazuje da u predstojećim mesecima crnogorsko oklevanje neće biti Đinđićeva najveća briga.
      
       SRBOLJUB BOGDANOVIĆ