Kako vidite izlazak iz krize koja je najozbiljnija od osnivanja DOS-a?
       - Ja sam optimista. Ako bi i DSS bio aktivno okrenut ka ozbiljnom razgovoru o Vojvodini, to bi već bio signal da postoji spremnost da se na ozbiljan način razgovara i o vrlo teškom pitanju a to je ozbiljna politička kriza u koaliciji i, naravno, kriza koja može da izazove i krizu republičke vlade pre svega, pa i savezne vlade.
      
       Za sada se sve svodi na sukob dve stranke, odnosno dva lidera. U kojoj meri druge stranke imaju snagu da izvrše pritisak na njih?
       - Mislim da imaju. Siguran sam da Građanski savez Srbije ima svoje mesto u ovim događajima i zato treba da počnemo tako i da se ponašamo. Dakle, ne želim da se izmaknemo i da kažemo: to je sukob dve stranke i nas taj sukob ne interesuje. To je možda sukob dve stranke, ali ja nisam siguran da su te dve Srbije zaista tako definisane da jedna oličava DSS a druga DS i ništa drugo. Uopšte nisam siguran u to.
       Dakle, ako bismo se otvoreno pogledali u oči, videli bismo da, ako postoji korumpiranost nekih koji sede u vlasti, ona nije stranački definisana, nego postoji kao ozbiljan problem države. I ako se tako bude razgovaralo unutar DOS-a, onda bi i rezultat tih razgovora mogao da bude presecanje tog kriminala i utemeljenje rada vlade.
       Moj je utisak da ovde postoji nekoliko mafija i da one traže sada uporište u strankama i nosiocima najvažnijih državnih funkcija. To ne znači da su ti ljudi neminovno korumpirani, ali to znači da počinju da dolaze prijatelji, poznanici koji nude dobre usluge, novac, podršku stranci zato što veruju baš toj a ne nekoj drugoj stranci... I to je najveće iskušenje za svaku stranku pojedinačno. Nama dolazi i druga opasnost, a to je da neko želi da kupi državu. Zvuči jako, ali u suštini je tako. To nisu kriminalci u klasičnom smislu, to nisu ljudi s oružjem, ali su ljudi koji su za desetak ili petnaest godina kroz javna i privatna preduzeća napravili ogromna sredstva, grade nove imperije, za njih ne možete tvrditi da su lopovi u smislu da su nekom ukrali direktno ili su nekog ubili, ali su ipak pod čudnim okolnostima stekli ogroman kapital i koji se sada nude da kupe šta god treba. Oni mogu da kupe Građanski savez Srbije ili Demokratsku stranku Srbije ili Novu demokratiju.
      
       Da li, kao pravnik, mislite da je osnovni problem što slabe institucije države?
       - Prvi stub je izgradnja institucija. Mi nismo bili u stanju da napravimo velike rezove u pravosuđu. Obećali smo pravnu državu, da ćemo se izboriti sa korupcijom i sa kriminalom. To je suština onog što mislim kad kažem pravna država. Očigledno da mi nismo uspeli da zaustavimo mašinu koja ubija, koja još živi tu pored nas. Svako iz vlade i oko vlade još je meta. Ja sam razgovarao sa gospodinom Dušanom Mihajlovićem i znam koliko je njemu teško zbog ovoga i znam koliko truda ulaže upravo u to da zaustavi mašinu koja ubija, ako tako mogu da kažem. Dakle, još neko sedi i kaže: ovaj je sutra mrtav. I toga treba biti svestan. To je postojalo za vreme Miloševića. U dobroj meri su raščišćene stvari oko nekih političkih ubistava, i to je rezultat rada MUP-a, ali, s druge strane, očigledno da taj centar koji donosi tu vrstu odluka još postoji i trebalo bi da pomognemo svi da se to pitanje razreši, da se to zaustavi.
       Voleo bih da se na Predsedništvu DOS-a ozbiljno razgovara o rekonstrukciji vlade. I onom nesrećnom ubistvu. Naravno, to je glavna stvar - rasvetliti ubistvo. Nas je to izbacilo iz koloseka. Jer, mi smo bili na dobrom koloseku. Mi smo imali dogovor da o svim nesporazumima razgovaramo pre nego što ih damo u medije. Druga vrsta dogovora je da se pripremi izveštaj svakog od ministarstava u republičkoj vladi. Onda da napravimo rekonstrukciju vlade i da tako rekonstruisana vlada ima podršku dve trećine parlamenta u narednih nekoliko godina. Tako rekonstruisana vlada bila bi u stanju da pripremi ustav Republike Srbije i da s dvotrećinskom većinom u parlamentu donesemo ustav Srbije.
      
       Da li kao ministar spoljnih poslova osećate neka negativna reagovanja stranaca na ovo što se događa?
       - Ovo kratko traje, ali već sam imao nekoliko poseta ambasadora zemalja koje treba da kažu da ili ne za Pariski klub. I njihovi signali su već: šta se događa, da li mi imamo partnera za razgovor ili mi nemamo partnera za razgovor? I oni takođe čekaju da vide ishod.
       Najgora je ta nesigurnost. Ako vlade drugih zemalja procenjuju da vlada sa kojom razgovaraju nije u stanju da realizuje postignute dogovore, one će prestati da razgovaraju, prestaće da prave dogovore i čekaće neko novo vreme.
      
       B. BAČEVIĆ