(“Osveta pohabanih mandarina”, NIN. br. 2642)

      Što se više odlažu sistemske - institucionalne promene, tu se više aktuelna vlast bavi kadrovskom kombinatorikom. Na taj način simuliraju se “reformski zahvati”, nabeđeni pobednici i poraženi međusobno se glože, a javnost iscrpljuje tračevima koje prate neizbežne opklade tipa: “Ko će koga?” Upravo tako izgleda naša neslavna posttotalitarna društvena stvarnost - daleko od onoga čemu smo se nadali, suviše blisko onome što smo slutili. Utoliko je i najnovija ujdurma oko izbora glavnog urednika Trećeg programa Radio-Beograda ništa drugo do obična “kolateralna šteta” proistekla iz mnogo veće borbe za vlast u RTS-u, tom ključnom (iako već odavno virtuelnom) mestu moći domaće političke scene.
       Zainteresovane strane: ostrašćene demokrate različitih profila i njihovi sateliti s jedne, odnosno izumirući NGO-konglomerat s druge strane, učinili su da domaći mediji i dalje plivaju u predoktobarskom mulju. Istini za volju, informacije sada više ne prolaze kroz jedan (partijski) filter, mnogo je više vesti no komentara... ali zato čelnici i dalje (p)ostaju i jesu po starom sistemu partijske podrške. Jedina novina u tom zamešateljstvu jeste snažan prodor dojučerašnjih “nevladinih” ljudi koji ubrzano uskaču u državne jasle, što verovatno dovoljno jasno svedoči o iskrenosti njihovog prethodnog društvenog angažmana. Tako dojučerašnji “nezavisni eksperti” i samoovlašćeni pisci zakona o medijima postaju čelnici državnih medijskih institucija, dok njihovi partijski mentori zadovoljno trljaju ruke iščekujući konačni međusobni obračun. Trošeći ljude, vreme i poverenje javnosti na taj i takav način, pojedine članice DOS-a dolaze u situaciju da nepodnošljivo lako slede put onih zbog kojih su se svojevremeno i udružili, a koji sada kao da svima mogu reći: Ovi su isti kao i mi.
       Umesto da uvode elementarna pravila stručnosti i profesionalizma u svim sferama rada, pa tako i u rukovođenju državnim medijima, ogranci DOS-a na delu ponovo pokazuju ono zbog čega je nastao 5. oktobar. Čak su uspeli i da jednu od retkih uzorno profesionalnih i nekompromitovanih medijskih kuća u nas odvedu u štrajk. Nametanje “svojih ljudi” mimo bilo kakve volje Redakcije i stručne javnosti, u ovom (Treći program Radio-Beograda), kao i svakom drugom sličnom slučaju, izraz je puke oholosti i političke pohlepe koja sigurno neće proći nekažnjeno na sledećim (skorašnjim?) izborima. Da li je moguće da pojedini lideri unutar (još uvek postojećeg) DOS-a to ne mogu ili možda jednostavno - neće da vide? U svakom slučaju, ponavljanje loše istorije preveliki je luksuz i za njih i za nas.
      
       Prof. dr VLADIMIR N. CVETKOVIĆ,
       Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Beograd