NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Žanetićarije<br>Voja Žanetić
Nervoza

      Užasno me podseća ovaj sukob između Dve Opozicione Struje (DOS) na svađu između dva homoseksualca, a na temu - ko je od njih dvojice kriv što nemaju decu. Čitamo, naime, ovih dana, da se donatorska lova (sećate se, sigurno - konferencija, obećanja, potpisivanja, osmesi, suze, ljubav jedna neizmerna...) nalazi u fazi realizacije, što bi otprilike značilo da nam zapadne genge još nisu stigle, valjda jer nam ih još nisu ni poslali. To će onda reći da se sukob u DOS-u vodio oko... hm, čega?
       Dobro, ajde, recimo da su neki predstojeći izbori u pitanju, pa se na osnovu raspoloženja naroda krenulo u odsudnu borbu protiv mrskog koalicionog partnera. Hm. Teško da će biti tako, jer sam, sa svojim amaterskim poznavanjem istraživačke profesije, u sopstvenoj telefonskoj anketi dobio 99% odgovora "Beži, bre, budalo, imam pametnija posla!", a na pitanje "Šta mislite ko je u pravu, Koštunica ili Đinđić?". Onaj 1% je tip koji me je zamolio da mu pozovem kuma i prenesem neku poruku, jer je mnogo skup telefon, a ja sam se baš, eto, zgodno javio.
       Biće, dakle, da nisu izbori, pošto postoji opravdana sumnja i strah da bi se, a u slučaju da moramo listićima da odlučujemo da l Voki da l Zoki, na izborima u Srbiji pojavilo manje Srba nego na izborima na Kosovu. Dobro obavešteni izvori, da izvinite na frazi, ovih dana žubore po novinama sa tezom da je borba pregolema uzročena atakovanjem DSS-a na položaje ministara policije i pravde. Odlično. Da sam na mestu, recimo, policijskog "đenerala D. Mihajlovića", zakucao bih Koštuničinu sliku na sva četiri zida kabineta, minimum po jednu, a može i više. I žito kandilo ispod svake slike, u čast proslavljanja Oslobodioca od bede, one najcrnje, to jest borbe protiv Slobine mafije uz pomoć Slobine policije. I sve bi pevao, sa Batićem u duetu, "Spasi nas od ludnice, Koštuniceee, Koštuniceeeee..." Toliko o resorima oko kojih se vodi ljuta borba.
       Mada rečeni resori imaju humorističkih potencijala. Moglo bi se, recimo, a i kad se već reflektuje na funkcije, predložiti da gosin Joksimović, sa dvojnikom ili bez njega po partijskoj direktivi preuzme objedinjeno Ministarstvo zdravlja, policije i pravde. Pa da gledamo kako kordoni lekara pendrecima biju bolesnike koji kradu da bi otišli u zatvor, a ne u bolnicu. O policajcima koji bi i dalje pisali više recepte nego prijave, te sudijama koji će i dalje misliti da se pravni lek pije, da i ne govorimo.
       Nismo, dakle, našli odgovor na pitanje "Šta im bi?", a povodom višenedeljnog šamaranja po medijima, koje je jedva zaslužilo da se od njega neka loša španska serija napravi ("Doseralda", sa Koštundrom i Đinđitom kao glavnim likovima). Jedino što tu može čoveku smisleno pasti na pamet, jeste da je neko mudar procenio da sve dok gledamo u Palatu Federacije, u kojoj se odlučuje o NJihovoj Sudbini, nećemo gledati u novčanik, gde se odlučuje o našoj sudbini. A lova je, da podsetimo, negde zastala... Kao i planiranje porodice u slučaju sa početka teksta.
       Pa smo svi malo nervozni, na čelu sa našim Liderima.
       Nagrade:Jednoga će dana, kako je krenulo, na nekoj televiziji osvanuti neka gomila koverata u bazenu, sa sve manekenkom koja ih baca u vazduh, ne bi li dobila Srećnog Dobitnika. U pozadini kadra će sedeti Uniformisana Lica, kojima će Voditelj Izvlačenja donositi koverat sa Nagrađenim Licem, ne bi li se proverilo da li je u koverti tačan odgovor. A pitanje je, recimo - "Ko je ubio osobu...", pa sad da ne navodimo ime osobe, jer ih ima onoliko.
       Elem, ova fantastično morbidna medijska svečanost oće čoveku da padne na pamet kad spozna svu komercijalnu silinu poduhvata koji je na svoja nejaka pleća ovih dana preuzeo MUP. Poduhvat se tiče obećanja da će se dati trista iljada marona nagrade osobama koje se pojave sa pouzdanim informacijama na temu - ko je koga u ovoj zemlji ubio i zašto. KAD nije spominjano, to, možda, MUP već zna. No, da vidiš čuda, rečeni MUP je dan-dva posle istorijske "Objave o Prijavi" zadovoljno informisao javnost da je akcija izazvala veliko interesovanje kod stanovništva, koje se samoorganizovalo i sad uveliko radi na dobijanju love. Šta mu sad to znači, ne smem ni da mislim. A kamoli da izađem noću iz kuće.
       Ali, s druge strane, šta god na toj strani bilo, mora da postoji neki razuman rezon da se ovakva akcija sprovede. Recimo, takve akcije su viđene u filmovima o Divljem Zapadu, gde su lovci na glave za kintu lovili ono što policija nije ili mogla ili htela. Čime se, akcijom mislim, možda htelo reći da smo i mi neki Zapad. Mada smo više Divlji, kad čovek malo bolje razmisli. S obzirom da nam je sve to palo na pamet.
       Dodeljivanje nagrade "spoljnim saradnicima" otvara pred nama verovatno jednu novu epohu, razdoblje u kojem će se, bazično gledano, stanovništvu omogućiti vanredan izvor prihoda putem obavljanja dela policijskog posla (mislim da se to u poljoprivredi zove kooperacija). Što delimično rešava i pitanja viška radne snage u državnim preduzećima. Deo radnika "Zastave", recimo, može da se angažuje na ovaj način. Čak bi mogli i policijskim kolima da se voze, čime se omogućavaju besplatne popravke na "Kecu"... I tako, ostalo, brate, izmaštajte sami. Ja moram da prekinem, jer će me neko prijaviti.
       Za lovu, naravno.
       Zlatni idiot:U privatizovanoj domaćoj fabrici ulja neki direktori su jednu baku penzionerku proglasili najvećim (a fiktivnim) privatnim akcionarem, a da je pri tom nisu obavestili da, sem penzije od 100 maraka, poseduje i par miliona maraka vrednosnih papira. Potom je baki došlo rešenje o ekstra profitu, koji je ona trebalo da plati od pomenute penzije, te samo što se nije šlogirala. Direktori su joj se tek tada, prvi put u životu, javili telefonom i obećali da će oni da plate porez, samo da ona potpiše neke formulare. A za to potpisivanje su joj ponudili 150 maraka mesečno, za lekove, do kraja života. Onda ih je baka, morone, prijavila policiji. Eto. Budale su počele da se otimaju kontroli i da sami zasmejavaju narod.
       Ja ću, stoga, da prestanem da radim svoj posao.
       Bar do sledeće nedelje.


Copyright © 2000 NIN - redakcija@nin.co.yu