Šverc kaspijskog kavijara, koga je zbog pomora ribe sve manje, jedan je od najunosnijih poslova ruskih mafijaša i novobogataša. Najavljena je zabrana izvoza - znak da šverc postaje opasniji, međunarodni lanac švercera duži, a kavijar još skuplji

      Sirotinja ratuje za hranu, vodu i zemlju, bogatiji i moćniji obično za tuđa bogatstva i svoju prevlast. Ranije smo se na ovom mestu bavili ratovima za zemlju, vodu, naftu, dijamante, čelik, meso, čak i za banane i čokoladu. Sad je iskrsao jedan od najčudnijih ratova - zbog kavijara. Tog delikatesa, koji je simbol luksuza i izobilja, sve je manje, jer je sve manje ribe u Kaspijskom moru, odakle stiže 90 odsto svetske proizvodnje kavijara.
       Istovremeno, u bogatom svetu potražnja je premašila ponudu, iako je cena "beluge" - najkvalitetnije crne ikre od krupne kaspijske morune - u skupim radnjama u Americi i Zapadnoj Evropi dosegla astronomske sume, od 4 000 do 6 500 dolara po kilogramu. Bogati sladokusci kao da su kašikama počeli da kusaju čisto zlato u granulama.
       Nekad se u Rusiji nije mogla zamisliti gozba bez kavijara. Iz Rusije se taj običaj, u toku 19. i 20. veka, preneo na strane bogate trpeze. Ali, skupi običaji se brzo menjaju: kavijar se odnedavno više ne služi na kraljičinim banketima u štedljivoj Bakingemskoj palati, pa je sve ređi i na jelovnicima najluksuznijih londonskih restorana.
       Sukoba zbog kavijara bilo je i ranije, jer se ljudi sudaraju oko mnogo čega što je retko i skupo. Ali su ti sukobi postali izraženiji i znatno složeniji za poslednju deceniju, nakon raspada nekadašnjeg Sovjetskog Saveza. Ranije su sovjetske vlasti ulov jesetre i morune, retkih kaspijskih i povolških riba čija usoljena ikra daje kavijar, držale pod strogom kontrolom. Isto tako, država je strogo kontrolisala proizvodnju i izvoz kavijara.
       Posle raspada Sovjetskog Saveza proizvodnjom i prodajom kavijara bavi se pet kaspijskih država: Rusija, Kazahstan, Turkmenistan, Azerbejdžan i Iran.
       Dok je Iran zadržao godišnje kvote ulova pod kontrolom, u skladu sa preporukama agencija UN za zaštitu retke faune, u bivšim sovjetskim republikama ribolov se uglavnom preobratio u krivolov, a proizvodnja i prodaja kavijara sve su manje u nadležnosti države. To je sada jedan od najunosnijih poslova gramzivih i bezobzirnih mafijaša i novobogataša.
       Ilustrativan je primer ruske republike Dagestan. Ta siromašna planinska zemlja (o kojoj je pevao izgnani LJermontov) odjednom je otkrila da kavijar može da bude njen glavni izvozni artikl. Dva brata, Magomed i Nadir Hačilajev, stekla su veliko bogatstvo nezakonitim ribarenjem i švercom kavijara i zbog toga došla u sukob s vlašću. Oni su pre tri godine digli oružani ustanak da bi, kako su tvrdili, zaštitili svoje interese. NJihova privatna vojska čak je bila zaposela zgrade vlade i parlamenta, ali se rat završio "nagodbom", odnosno strožim oporezivanjem i podmićivanjem vladinih funkcionera.
       Prema zvaničnim ruskim podacima, legalni ulov jesetre i morune u Kaspijskom moru opao je za poslednje dve decenije sa 22 000 na manje od 1 000 tona. (Ove godine gotovo da je prestao.)
       U isto vreme, kako se procenjuje, ilegalni ulov bio je 10 do 15 puta veći. Ako se tako nastavi, prognoziraju ruski naučnici, riba će za dve decenije biti potpuno potamanjena, pa više neće biti ni kavijara, čak ni švercovanog. (Jesetra, koja ima dug vek, zrela je za mrešćenje tek posle 25 godina života.) Stalni komitet Konvencije UN o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama životinja i biljaka (CITES) dodaje tome da je riba u Kaspijskom moru izložena pomoru ne samo zbog nezajažljivog ribolova, nego i zbog zagađenja životne sredine industrijskim otpadnim vodama duž toka Volge. Situacija će se pogoršati sa većom eksploatacijom nafte u kaspijskom basenu, u čemu učestvuju i zapadne, posebno američke, kompanije.
       Propada ono što je najvrednije, pa je zato i jagma velika. Kaspijska "sevruga" ili "beluga" skuplja je na zapadnom tržištu tri do pet puta od američkog kavijara i čak deset do dvanaest puta od ikre skandinavskog lososa. I dok kilogram tog delikatesa staje u luksuznim radnjama na njujorškoj Petoj aveniji nekoliko hiljada dolara, neuki kaspijski ribari prodaju švercerima najkvalitetniju ikru po 20 dolara kilogram. Iz ovoga se da naslutiti koliko se u kupoprodajnom švercerskom lancu zarađuje. Lanac je, naravno, međunarodni. Prošle godine američka kompanija "Caviar and Caviar Ltd." kažnjena je sa 10,4 miliona dolara zbog ilegalno uvezenog kaspijskog kavijara sa lažnim ruskim nalepnicama.
       Tako lanac u ratu za kavijar postaje sve duži. Ribolovci ratuju protiv obalskih straža, proizvođači kavijara protiv policije i poreznika, šverceri i mafijaši protiv pogranične policije i carinika, strani uvoznici protiv svojih poreznika, ruska država protiv svojih nesavesnih građana, agencije UN za zaštitu ugrožene faune protiv ruskih vlasti - zbog nemara i nepoštovanja međunarodnih propisa o ulovu.
       Rusi su najavili zabranu ne samo ribolova u Kaspijskom moru, nego i zabranu izvoza kavijara - u velikoj meri na sopstvenu štetu, ali bez mogućnosti izbora. Traže saglasnost drugih zemalja iz kaspijskog regiona za zajedničku akciju. To znači da će se, u najpovoljnijem ishodu, sukob zaoštriti, jer će ribarenje i šverc ikre postati opasniji, a kavijar na trpezi bogatih još skuplji.
       Pominju se novi izumi: kavijar od algi i od mešavine kokošijih jaja i ribljeg brašna, uz dodatak indijskog čaja, radi boje i ukusa. Zgražanje sladokusaca je veće od zgražanja mesoždera posle pronalaska vegetarijanskog hamburgera.