NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Šta da se radi
O vršiocima dužnosti
 

Milan Vuković

Prilikom izbora predsednika suda trebalo bi uvesti princip da nijedan vršilac dužnosti ne bude izabran za predsednika suda

      Vlast vrlo često postavlja vršioce dužnosti u pravosuđu. Takva praksa nije nova, a krajnje je nezakonita. Prethodni predsednici Vrhovnog suda Srbije proveli su kao vršioci dužnosti i po nekoliko godina sve do izbora za predsednika suda.
       Zakon o sudovima Republike Srbije ("Sl. glasnik RS" br. 46/91, 60/91, 18/92 i 71/92) nije predvideo da poslove predsednika suda može vršiti vršilac dužnosti. Ovo proizlazi kako iz Zakona o sudovima tako i iz procesnih zakona. Naime, kod svih nadležnosti koje obavlja predsednik suda ovi zakoni govore o pravu i obavezama predsednika suda. Pored poslova koji su u isključivoj nadležnosti predsednika suda u Zakonu o sudovima je određeno da predsednika suda, u slučaju sprečenosti i odsutnosti, zamenjuje sudija određen rasporedom poslova (zamenik predsednika suda).
       Zakon o sudovima je dakle, potpuno isključio mogućnost da poslove predsednika suda ili zamenika obavlja vršilac dužnosti.
       Predsednika suda bira Narodna skupština RS, a zamenika predsednika suda određuje predsednik suda rasporedom poslova.
       Iz aktuelne, kao i prakse prethodne vlasti, Narodna skupština ne bira vršioce dužnosti predsednika suda, pa zbog toga vršilac dužnosti ne može da ima ovlašćenja predsednika suda propisana Zakonom o sudovima (čl. 29, 30 i 31), Zakonom o parničnom postupku (74, 150 i 174) i Zakonom o krivičnom postupku (čl. 39, 42, 70, 71, 72, 131, 181, 205, 280, 283, 440, 479 i 484).
       Budući da vršilac dužnosti nema ovlašćenja predsednika suda (nije izabran od narodne skupštine i nema zvanje koje taj položaj traži) proizilazi da su sve odluke vršioca dužnosti koje donosi iz nadležnosti predsednika suda nezakonite.
       Zašto se u praksi održava ovo protivzakonito stanje?
       Za ovakvo postupanje vlast ima interes, jer održava pritisak na sud. Sa stanovišta vlasti mnogo je teže uticati na legalno izabranog predsednika suda koji se bira na četiri godine, a može se razrešiti samo u Zakonom propisanom postupku.
       Vršilac dužnosti predsednika suda očekuje da će biti izabran za predsednika suda, pa je u periodu dok je vršilac dužnosti spreman da čini ustupke i trpi sve pritiske onih koji odlučuju o tome ko će biti kandidat za predsednika suda koga će Skupština birati. Vršilac dužnosti nema ograničenje u mandatu. Prema postojećoj praksi, vršilac dužnosti može obavljati ovu dužnost dva dana ili sedam godina, saglasno volji predlagača. Neki su bili i duže od četiri godine.
       Za sudiju koji je spreman da pod ovim uslovima obavlja dužnost koja nije Zakonom propisana, ne postoji taj intenzitet pritiska kome on neće podleći pre svega od strane onih koji odlučuju o njegovom položaju.
       Prilikom izbora predsednika suda trebalo bi uvesti princip da nijedan vršilac dužnosti ne bude izabran za predsednika suda. Pristajanjem da bude vršilac dužnosti sudija je pokazao da je zbog funkcije spreman na sve protivzakonitosti. Takođe, treba ispitati kojim političkim moćnicima je za to vreme "odrađivao" poslove, pa da se utvrdi da li uopšte može biti sudija.
       Neophodno je odmah do izbora predsednika sudova razvlastiti vršioce dužnosti i poslove poveriti zatečenim zamenicima predsednika.
       Ako se vratimo na pitanja sa početka teksta možemo zaključiti da je vršilac dužnosti kandidat za predsednika suda koji je na proveri stepena poslušnosti kod onih koji odlučuju o njegovoj kandidaturi i izboru, a pri tom nema nikakva zakonska ovlašćenja.
       O stepenu ozbiljnosti ovog problema govori podatak da u vreme krupnih privrednih reformi i transformacija privrednih subjekata predsednik privrednog suda u Beogradu ne postoji već se "na proveri" nalazi vršilac dužnosti. Za sada bi možda bilo dovoljno da se oglasi onaj ko ima argumente da se održi jedno ovako nezakonito stanje, kao i onaj ko je zaslužan da vršioci dužnosti predsednika suda i dalje postoje.
       Sve ovo se odnosi i na tružilaštva s tim da su ovlašćenja JT daleko veća i značajnija od nadležnosti predsednika suda (na primer da li će se protiv nekoga pokretati krivični postupak ili ne).
      
       (Autor je advokat iz Beograda)


Copyright © 2000 NIN - redakcija@nin.co.yu