Program 202 sluša oko 300 000 ljudi, a to je sramno malo za program koji samo u Beogradu ima tri frekvencije i čuje se u celoj Srbiji

      Od 1986, kada je i diplomirao na svetskoj književnosti, do januara 1993. godine radio je u Informativnoj redakciji Prvog programa, kada je imao "tu čast i zadovoljstvo" da bude prvi - zvanično otpušten. Do jeseni 1997. radi kao "slobodnjak", pokreće emisiju "Doba razuma" i to je prva nezavisna produkcija koju su emitovali B92 i Radio "Indeks", Radio "Zid" u Sarajevu (u jeku rata 1993) i nekoliko stanica po Srbiji, Bosni i Hrvatskoj "gde smo mogli da dobacimo u to vreme". Danas, ta emisija, petkom u pet, na Radiju Studio B ima pet puta više slušanosti nego što se u to vreme Studio B i inače sluša. Od 1997, šef je Pres centra Medija centra gde se, između ostalog, bavio radio-produkcijom (radio-emisije koje je Medija centar distribuirao na B92 i Anem, do 5. oktobra, a onda i na Prvi i Drugi program Radio Beograda).
       Na vidovdanskom konkursu RTS-a Nebojša Spaić je izabran za glavnog i odgovornog urednika Radio Beograda 202:
      
       "Sebe sam zapanjio što sam se prijavio", reči su Nebojše Spaića koji 3. septembra počinje svoj urednički posao, a na pitanje da li je pozvan da se prijavi na konkurs, kaže:
       - Da, to su bili pozivi iz profesionalnih krugova, u smislu: "LJudi, vraćajte se!"
      
       Kako vam sada, pred početak rada, izgleda Radio 202? Jeste li već bili tamo?
       - U zgradu Radio Beograda sam prvi put posle 1993. kročio 5. oktobra, negde tokom noći, kada su nas ljudi koji su preuzeli program pozvali da svratimo. Ja sam tad imao utisak da se nalazim u mrtvačkom sanduku. Tako izgleda i "Dvestadvojka". Hodnici tako izgledaju, atmosfera je takva.
      
       Zašto ste se, onda, iz relativno ugodnog Medija centra vratili u RTS? Nostalgija?
       - Gomila razloga je u pitanju. Nostalgija nije nikako. Ne možeš imati nostalgiju za nebićem. RTS je nebiće. Eventualno nekrofilija bi bila termin, jer se radi o mrtvačkom kovčegu, a nisam nekrofil. Kada je o ugodnosti reč, ona u Medija centru traje poslednja četiri meseca, i ta ugodnost je ujedno i dosadna. Medija centar je sada institucija koja dobro radi i meni je tu bilo zanimljivo dok smo bežali od Slobe da ne uhapsi, dok smo organizovali akcije, borbe za profesionalnu slobodu... Tu sam postigao sve što se moglo postići. Imali smo 650 000 hitova za 18 sati na sajtu tokom izborne noći. Ja tu više nemam profesionalnih izazova. Na Radiju 202 jeste loša situacija, ali se mora napraviti boljom. Čujem da 202 ima neke kompjutere, a ostali programi imaju po dva i po kompjutera. Čini mi se da su to problemi koji se mogu rešiti. Program je ono što je važnije. Ono što slušamo, i tu je glavni posao.
      
       Šta mislite o sadašnjem Radiju 202?
       - Program Radija 202 sluša u Srbiji oko 300 000 ljudi, a to je sramno malo za program koji se čuje u celoj Srbiji. Ovaj radio čuje se na tri frekvencije u Beogradu. Po slušanosti, u ovom gradu je na 12. a u Srbiji na 9. mestu. Zašto je to tako? Jutros (28. avgust, prim. a.) išla je narodna muzika, lepa, fina, starogradska, a posle sat vremena ide "house"! Onaj ko sluša "house", a čuje narodnu pesmu, taj nikad više neće doći na tu stanicu i obrnuto. Ko, dakle, sluša 202? Samo onaj ko je slučajno "okrene", pa se desi da mu muzika i odgovara, opet slučajno.
       Ipak, na tom programu ima i nečeg zdravog što se zadržalo iz ne znam kojih vremena, to bi mogao biti nukleus promena. Od 5.oktobra, činjenica je da je bilo i pozitivnih promena na tom programu ( poput ukidanja "Posela") a jasno je da iz sistemskih razloga (v.d. stanja, dug period bez Upravnog odbora, direktora...) nije moglo biti još nekih, takođe neophodnih promena, koje bi obezbedile i Radiju 202 i svakom drugom programu, profil. A to znači, ili narodna muzika ili "house", ili nešto treće.
      
       Kakav ćete profil Radija 202 ponuditi slušaocima?
       - To je ono od čega je taj program nekada krenuo i što je zakonsko uslovljavanje u prednacrtu zakona o radio-difuziji. Jasno je da taj program treba da bude okrenut urbanoj populaciji, ciljnoj grupi od 20 do 45 godina, što je vrlo širok format. To su takozvani adult contemporardž (odrasli savremeni) i nenjs plus (vesti plus) formati. Obrazovno-socijalna ciljna grupa je srednja škola i više. To su slušaoci za koje će se praviti taj program. Pripremio sam opsežnu, detaljnu skicu, proverio je sa kolegama koji su kompetentni i da odlučuju i da misle. To je skica, sada me čeka sukob sa realnošću i pokušaj da je realizujem koliko je god to moguće.
      
       Kada dolazi novi čovek na čelo firme, zaposleni se pitaju hoće li biti otpuštanja. Hoće li?
       Budući da se od RTS-a pravi nešto drugo, izvesno je, ne da će biti otpuštanja, nego da ću i ja biti, uslovno rečeno, otpušten, u nekom sagledivom periodu, manjem od godinu dana. RTS će prestati da postoji, a javna Radio-televizija će početi da radi. Sadašnju RTS vidim kao donatora organa toj drugoj Radio-televiziji. Dakle, bubreg je dobar - njega presaditi, mozak ne valja, njega pokopati. Ova država ne može da izdržava sistem sa 8 000 radnika koji ogromne novce troši, nikakve ne zarađuje i ne ispunjava sve potrebne javne funkcije. To nema veze sa mnom i da li hoću nekog da otpuštam. Sve ono što valja, to će preživeti. Ja ću se truditi da valjam, a to znači da Radio 202 treba da bude valjan, pa će i on biti presađen.
      
       Kolika bi trebalo da bude slušanost ovog radija, da bi bio valjan?
       - Neskromno zvuči, ali i na nivou Srbije i Beograda taj program za godinu dana mora da bude u prva tri po ukupnoj slušanosti i prvi u svojoj ciljnoj grupi.
      
       ZORA LATINOVIĆ