Poljska se nalazi neposredno pred parlamentarnim izborima 23. septembra. Istovremeno, predstoje i odsudne odluke o prijemu ove zemlje u članstvo Evropske unije

      Politička i ekonomska slika zemlje na jednoj i stanje i perspektiva završnih koraka u pristupanju Evropskoj uniji, na drugoj strani, predstavljaju, stoga, u ovom času pitanja od sasvim posebnog interesa.
       Poljska je najveća i najvažnija zemlja u redu kandidata za ulazak u članstvo Evropske unije. Za krupne promene koje su se pre desetak godina dogodile na evropskom kontinentu poljske zasluge su vrlo određene. Demokratska i reformska transformacija ove zemlje objektivno je najupečatljivija u regionu. Još pre dve decenije legendarna "Solidarnost" započela je završni proces rastakanja "realnog socijalizma", praktično ne samo u svojoj zemlji već posredno i na prostorima centralne i jugoistočne Evrope. Štaviše, poljska zbivanja i razvoj nisu bili bez uticaja i na politička vrenja i kasniji rasplet u Moskvi.
       Međutim, takva Poljska je, u predvečerje izbora i očekivanja "zelenog svetla" za ulazak u EU, suočena sa ozbiljnim teškoćama.
       Zamah ekonomskih i društvenih reformi posustaje. Zavidan tempo privrednog rasta, porasta standarda, reformskih tokova i privatizacije vidljivo je usporen. Negativni pokazatelji u ekonomiji i društvu sve su očitiji. Korupcija, kriminal i razbojništva, na primer, nikad nisu bili toliko prisutni kao danas. Optimističke izjave o prelomu u ovoj godini, koje je najavljivala vlada premijera Buzeka nisu se ostvarile.
      
       Hod po mukama
       Planiranih četiri do pet procenata privrednog rasta svešće se krajem godine na oko dva procenta. Industrijska proizvodnja opada, produbljuje se kriza u građevinarstvu, vrednost pristiglih investicija u ovoj godini za polovinu je manja nego što je bila u prošloj, nezaposlenost se ponovo povećala i dostigla 19 procenata. Danas Poljska ima 395 000 više nezaposlenih nego prošle godine, više od dve hiljade preduzeća najavljuje, u najskorije vreme, otpuštanje sa posla novih sedamdesetak hiljada radnika. Ukupan broj nezaposlenih blizu je cifre od tri miliona ljudi. Priliv sredstava od privatizacije sporije pristiže, a više značajnih privatizacionih projekata kasni. Zlot je izgubio 10 odsto vrednosti u ovoj godini.
       Treba, ipak, reći da su već prethodno ostvareni rezultati i pomaci u privredi zemlje ona karika koja ukupno stanje ipak čini podnošljivim i relativno obećavajućim. Izvoz i dalje beleži izvestan porast, strane investicije još ne presušuju. Teškoće su, međutim, veoma realne i nesporne i na njih ozbiljno ukazuju kako domaći eksperti tako i oni iz MMF-a, koji situaciju karakterišu bilo kao "zabrinjavajuću" bilo kao "vrlo tešku". Marek Belka, verovatni budući ministar finansija, govori otvoreno o krizi i kao argument navodi da "niko ozbiljan ne sme da tvrdi da krize nema". Raspoloženja građana pokazuje anketa prema kojoj čak 75 odsto Poljaka smatra da je opšta situacija u zemlji na putu da se dalje pogorša.
       Od nekad moćne desne koalicije iz 1997. godine, koja je nastupala pod imenom Izborna akcija "Solidarnost", malo je toga preostalo. Pre četiri godine oformljena vlada desnog centra prešla je trnovit put. Kako je vreme odmicalo, bila je sve slabija i nesigurnija, a njen imidž u građanstvu sve bleđi. Pre nešto više od godinu dana iz vlade se povukla najeminentnija grupacija na poljskoj političkoj sceni protekle decenije - Unija slobode, nekad poznata kao Demokratska unija. Oslabljena vlada je nastavila svoj "hod po mukama". Premijer Ježi Buzek pokazao se kao politički najslabija ličnost u plejadi premijera demokratske Poljske (T. Mazovjecki, J.K, Bjelecki, J. Olševski, V. Pavlak, V. Čimošević, J. Oleksi). Porast korumpiranosti i kriminala nije mimoišao ni vladu. Iz tih afera ispalo je i nekoliko ministara.
      
       Borba za preživljavanje
       U takvoj situaciji prirodno je da poljski građanin sagledava i valorizuje državničku mudrost svog predsednika Aleksandra Kvašnjevskog, kome je, uostalom, već prošle jeseni ubedljivo potvrdio svoje poverenje ponovnim izborom za šefa države. Tako danas Kvašnjevski, koji predstavlja levu stranu poljske političke scene i koji se umešno i uspešno održao i potvrdio u proteklom vrućem periodu poljske "kohabitacije", simbolički najavljuje ponovni uzlet na vlast objedinjene i reformisane poljske levice.
       Prema poslednjim anketama i prognozama, pobeda Saveza demokratske levice na izborima od 23. septembra biće izuzetno ubedljiva. Sve govori da će ona biti veća od 50 odsto, a to je procenat nezabeležen od vremena plebiscitarne podrške građana "Solidarnosti" pre više od deset godina. Ako se pri tome ima u vidu i važeći izborni zakon, pobeda levice biće još eklatantnija.
       Sada još vladajuća, desna grupacija biće, po svemu sudeći, osuđena na borbu za preživljavanje, jer nije sigurno ni da će preći potreban procenat za ulazak u Sejm. Situacija je tek nešto bolja kada se radi o ranijem partneru sadašnje grupacije na vlasti - Uniji slobode. NJenih desetak procenata, kako prognoze pokazuju, neće biti dovoljni za značajniju ulogu. Dobri poznavaoci poljskih prilika procenjuju da elitni redovi Unije slobode u novom Sejmu i političkom životu Poljske neće, za razliku od ranijih vremena, imati dovoljno "štofa" za uticaj i modeliranje buduće većine na levici. Sličan procenat glasova mogla bi da osvoji i Poljska narodna stranka, tradicionalno jaka grupacija poljskog sela.
       Na desnom krilu političke scene ostaje samo jedna formacija koja može zabeležiti relativan uspeh. To je nova građanska grupacija kojoj je prostor od nekih 12 do 15 procenata glasova "otvorio" svojim elektoratom Andžej Olehovski, nezavisni kandidat desnice na predsedničkim izborima prošle jeseni. Upućeni analitičari nagoveštavaju da bi upravo ova grupacija mogla da izgradi novu poljsku desnicu i stvori osnove i planove za buduće alternative.
      
       Prilagođenost standardima
       Na drugoj strani već se razmišlja i procenjuje šta će i kako biti posle 23. septembra. Poljska postkomunistička levica, procenjuju u Evropi, imaće ovoga puta, za razliku od 1993. godine, složeniju situaciju i uslove za delovanje. Mada će pobeda levice biti ubedljivija i mada će imati "više vlasti", buduća vlada će morati vrlo brzo, u ne baš povoljnim okolnostima, da se suoči sa preostalim preprekama na putu učlanjenja u Evropsku uniju. Da bi ostala u prvom krugu kandidata Poljska, dakle nova vlast, moraće da preduzme neke za sebe rizične i u građanstvu nepopularne mere i poteze.
       Na planu ispunjavanja postavljenih zadataka kandidatima za ulazak u EU, poljske pozicije su tokom ove godine primetno oslabile. Između Evropske unije i Poljske u tom pogledu postoje i određena divergentna stanovišta. Na listi prilagođenosti traženim standardima, Mađarska, Slovenija, Češka pa čak i Slovačka, nalaze se ispred Poljske. Poljska je, naime, od zadatih 31, "rešila" 17 zadataka pa su pomenute zemlje ispred nje sa po nekoliko zadataka više "rešenih", a Mađarska tu vodi sa 22 "rešena zadatka".
       Evropa očito pomno prati razvoj u Poljskoj pa i najave pojedinih mera od strane budućih pobednika. Postoji bojazan od mogućih interventnih poteza nove vlasti, od najava ponovnog preuzimanja centralne banke od strane države i mogućeg liberalnijeg odnosa prema inflatornim pojavama.
      
       VLADIMIR STANIMIROVIĆ