Nedavno započeta akcija Natoa "Neophodna žetva", po mišljenju mnogih, nije uspela, dok predstavnici vojnog saveza tvrde da jeste. Nato je izgubio samo jednog vojnika, što je i za njih kolateralna šteta

      Vesti o događajima u Makedoniji sišle su sa naslovnih strana svetskih novina. Da li je njihovim čitaocima svega dosta ili smatraju da je "posao" završen, uglavnom vesti više nema. A kako je posao završen, najbolje kazuju Makedonci koji se osećaju izdanim.
       DŽordž Robertson, generalni sekretar Natoa, posetio je juče (sreda) jedinice na vojnom poligonu "Krivolak", pregledao predato oružje i na pitanje domaćina (Makedonaca) šta misli o oružju starom pola veka, izgovorio istorijsku rečenicu: "Oružje malo ili veliko, staro ili novo, ubija." Posle ove izjave Makedonci (neislamske vere) nisu se osećali nimalo sigurnije i nimalo srećnije.
       Da bi operacija "Neophodna žetva" uopšte počela, Makedonci su morali da povuku svoje vojne snage. Međutim, ni to malo teškog naoružanja, koje je u njihovim rukama, najčešće nisu uspevali da izvuku. Makedonsko stanovništvo u selima nadomak Tetova prosto se bacalo na drum, ne dozvoljavajući vojsci da se povuče. Stranim novinarima su izjavili da se "Makedonija brani u Tetovu". Ako odu tenkovi, teroristi će nastaviti da masakriraju pravoslavno stanovništvo, tvrde demonstranti u tetovskom naselju Kotluk.
      
       "Nesloga" u Natou
       Amerikanci su vrlo zadovoljni tokom operacije u kojoj je do sada izgubio život samo jedan pripadnik alijanse, britanski inžinjerac Jan Kolins, od stena bačenih na njegov džip što je za njih mala "kolateralna šteta". Britanci se takođe mnogo ne bune, ali
       pretpostavljaju da će ova operacija mnogo duže trajati. Predstavnici britanskih partija, Konzervativne i Liberalne, tvrde da će biti potrebno mnogo više posmatrača da bi se ova akcija izvela do kraja. Sa druge strane, francuski ministar odbrane Alen Rišar, koji je obišao francuske vojnike u akciji, u Makedoniji, odbacio je svaku mogućnost produženja te misije Natoa.
       Dok makedonski premijer LJupčo Georgijevski kuka kako teroristi imaju oko 70 000 komada oružja, Zapad, koji mu ne veruje, igra svoje igre. Tako je u igru uveden i nemački ministar odbrane Rudolf Šarping. Iako svi ministri odbrane zemalja Natoa brinu zbog ove akcije, niko ne brine toliko kao Šarping. On se, naime, bori za produžetak svog političkog života.
      
       Istorija
       Poslednjih nekoliko dana objavljeno je u magazinu "Bunte" 14 fotografija na kojima se Šarping ljubi i pije vino sa svojom verenicom, groficom Kristinom Pilati, u luksuznom bazenu na Majorci. Tu priču je preuzeo i "Špigl". Na naslovnoj strani brčkaju se Šarping i grofica sa vojničkim šlemom na glavi. To ne bi izazvalo toliku buru u drugim zemljama da u nemačkom parlamentu upravo nije odobreno slanje 500 vojnika u misiju Natoa. To je drugi put, u posleratnoj Nemačkoj, da nemačke trupe idu izvan zemlje. Prvi put su trupe poslate na Kosovo pre dve godine.
       Opet se pokazalo da duhovi iz nemačke istorije nastupaju kad god Nemačka krene "stranputicom" političkog života. U takvim trenucima svi se, pa čak i pravoverni Nemci koji nisu trenutno na vlasti, prisete pruskog militarizma i nacističkog ekspanzionizma. A međunarodna zajednica, u ovom slučaju oličena prvenstveno u Amerikancima i Britancima, uvek se trudi da ih još jednom podseti na "grehove prošlosti" i još jednom, makar reda radi, "udari po prstima".
       Pored brojnih zabrana i neslaganja Amerikanaca i ostatka međunarodne zajednice, šef ukrajinske diplomatije Jurij Sergejev izjavljuje da je pitanje vremena kada će biti nastavljeno snabdevanje Makedonije oružjem iz Ukrajine. Sergejev je takođe izjavio da su Evropska unija, a zatim i SAD "zatražili od nas, a ne izvršili pritisak, da se uzdržimo od isporuke oružja tokom mirovnih pregovora u Makedoniji".
       Makedonci ne mogu očekivati pomoć ni od susednih zemalja.
       Prva zemlja koja bi mogla i koja bi trebalo da im pomogne, lako bi mogli da budemo mi (SR Jugoslavija) ali to je, u ovom trenutku, nemoguće. U ovom trenutku, a možda i za dugo, dugo vremena, jer nam primer Nemačke i odnosa međunarodne zajednice prema Nemačkoj jasno kazuju da će nas dugo pratiti naši "duhovi prošlosti". A ko će znati da nismo mi, već, Makedoncima "duhovi prošlosti".
      
       MILAN DAMNJANOVIĆ