Naslov: "Hamlet", SAD, 2000.
Režija: Majkl Almereida
Scenario: Majkl Almereida
Uloge: Itan Houk, Kajl Meklehlan, Sem Šepard, Dajan Venora, Bil Marej, Liv Šrajber, DŽulija Stajls

      Vuk Pavlović
      
       Najnovija, modernizovana ekranizacija "Hamleta" reditelja i scenariste Majkla Almereide ("Nađa") nudi krajnje zanimljiv i neobičan pogled na čuvenu dramu Vilijema Šekspira.
       Priča filma se odvija 2000. godine u NJujorku, sedištu bogate korporacije "Danska". Mladi student Hamlet (Houk) dolazi na komemoraciju svome ocu, pokojnom predsedniku/kralju kompanije, na kojoj Klaudije (Meklehlan), Hamletov stric i novi šef korporacije objavljuje venčanje sa Gertrudom (Venora), Hamletovom majkom. Iduće noći Hamletu se ukazuje očev duh (Šepard), tvrdeći da ga je brat otrovao. Ne bi li saznao istinu, Hamlet simulira ludilo, žrtvuje Ofelijinu ljubav (Stajls), kćerke Klaudijevog savetnika Polonija (Marej), i izvodi projekciju svog provokativnog video-filma, izazivajući lavinu smrtonosnih događaja.
       Smeštajući radnju "Hamleta" u okrilje NJujorka, najveće planetarne urbane džungle, Almereida ovom modernom varijantom Šekspirove tragedije ukazuje na otuđenost i dekadenciju savremenog društva, osmišljenu kroz udarni sukob u komadu - između neiskvarenog i nekonvencionalnog Hamleta, i opasnog i beskrupuloznog Klaudija. Sudar buntovne i inteligente mladosti i bezobzirnog japi - establišmenta zapravo je oličenje kolizije dve potpuno različite generacije na razmeđi vekova: svet ideja protiv sveta novca i moći. Večita bitka Dobra i Zla, odnosno istine i laži, oličena je u prodornoj i sumornoj kamernoj priči, u koju je ukomponovana paleta izvrsno postavljenih nesvakidašnjih situacija, kao i vešto izvajanih likova - mahom čudnih, mračnih i pomerenih.
       S druge strane, Almereida namerno koristi originalni Šekspirov dijalog u sprezi s najnovijom tehnologijom, ne bi li do krajnosti potcrtao alijenaciju i nakaradnost modernog života. Iako je taj postupak uglavnom u funkciji udarne ideje filma, ponegde deluje anahrono, pa izvesne scene ispadaju neprirodne i suvišne, što povlači određene nelogičnosti, nejasnoće i zastoj u praćenju priče (no, to je sve daleko bolje u poređenju sa očajnom modernizacijom "Romea i Julije" Baza Lurmena iz 1996).
       U ulozi reditelja, Almereida pokazuje veću sigurnost i raskoš imaginacije. NJegov poetski, razbarušeni vizuelni stil daje opominjuće utopističko viđenje našeg doba, tvoreći utisak da kamera naprosto klizi preko platna. Razuđeni i razigrani ritam radnje postepeno dobija na intenzitetu, efektno podstičući mučnu i crnu atmosferu filma. Almereida vrlo istančano i eksplicitno oslikava hermetičnu i uzbudljivu tragičnu priču o borbenom mladom čoveku koji spoznaje sebe u naizgled uzaludnoj potrazi za istinom, vodeći sopstveni krstaški rat sam protiv svih usred naopakog društva u kome su unižene sve civilizacijske vrednosti: porodica, prijateljstvo, ljubav...
       Sveukupno, Almereidin "Hamlet" predstavlja sveže, lepo, ali i oporo čitanje Šekspira - to je još jedna pobeda kamernog, nezavisnog filma nad holivudskim visokobudžetskim spektaklom, u čemu značajno mesto zauzima sjajna glumačka ekipa, predvođena mladom nadom Itanom Houkom.