Oni su članovi Udruženja umetnika grada Pariza, pevaju na srpskom i deo su svetske muzike

      Iz ove naše perspektive, teško je razumeti da li je prednost biti u radnom odnosu sa državom Francuskom i član Udruženja umetnika grada Pariza, ili biti u šou-biznisu. Članovi grupe Tempo Slavia koji više od pet godina rade u gradu na Seni, pretežno su Srbi, rođenjem ili poreklom, pevaju uglavnom na srpskom, i niko od njih ne traži da pevaju na nekom svetskom jeziku. Naprotiv. U obavezi su da 43 puta godišnje, tamo gde je to interes Francuske, održe koncerte.
       Blizanci Oliver i Stanko Marinković rođeni su u Parizu, ali su poreklom iz Bagrdana kraj Jagodine. Srba Todorović, lekar iz Sarajeva, izbegao je iz svog grada 1992, Darko Anđelković je poreklom iz Kraljeva, ali već dugo živi u Parizu gde je završio džez školu. Uz njih Tempo Slavia čine još Erve Verdije, džez kontrabasist i Rože Raspail, poreklom sa Gvadalupe. Ovih dana Srba Todorović je boravio u Beogradu da pregovara o CD-u koji bi snimali za ovdašnje tržište:
       - Mi slovimo kao francuska grupa koja učestvuje na određenim manifestacijama kulture do kojih je stalo francuskoj državi. S obzirom na strogu podelu između estrade i kulture, mi smo se opredelili za kulturu. Za sada ne nameravamo da uplovljavamo u vode šou-biznisa.
       Na pitanje šta to konkretno znači, ovaj Sarajlija objašnjava:
       - Mi smo u radnom odnosu sa državom Francuskom, imamo mesečnu platu, godišnji odmor, beneficirani radni staž; dakle, sve privilegije, ali i sve obaveze koje idu uz takav status.
       Kako se može definisati, objasniti muzika koju ovaj orkestar izvodi?
       - U suštini, to jeste etno, ali nema prave definicije za ono što mi pevamo. Mi smo jednostavno uzimali one kompozicije koje nam se dopadaju, bilo da je to "Kaleš, bre Anđo", "Tamo daleko", neka ciganska pesma, ili neka naša obrada kompozicije Gorana Bregovića. Naravno, mi izvodimo i veliki broj naših kompozicija.
       Prvi CD članovi Tempo Slavia snimili su u studiju Laze Ristovskog u Beogradu, a zatim su ga odneli u Buda musik. Ova specijalizovana izdavačka kuća svetske muzike bez sumnje je jedna od najvećih kad je reč o muzici celog sveta - kubanskoj, latinoameričkoj, grčkoj, portugalskoj...
       - Taj naš prvi CD odmah je otkupljen i distribuiran u Japanu, Južnoj i Severnoj Americi, Evropi. Sve je to urađeno praktično bez ikakve propagande tako da sada, u septembru, imamo pravu promociju ovih kompozicija.
       Treba spomenuti da su članovi ovog ansambla posebno ponosni na zajedničku saradnju sa Kristijanom Perinjonom, poznatim francuskim književnikom i šansonjerom. Perinjon je poznat kao umetnik koji se divi stvaralaštvu slovenskih naroda, pa je sa zadovoljstvom prihvatio da u originalnom aranžmanu peva "Marš na Drinu" kao i kompoziciju na koju su svi iz Tempo Slavia posebno ponosni, a koja se zove "Bože, bože".
       Kako francuska publika prima taj mešoviti sastav u kome se uglavnom peva na srpskom, izvode neke nepoznate pesme?
       - Mi smo pevali po Evropi u vreme najžešće antisrpske kampanje i nikada nismo čuli nijedan zvižduk. Mislim da je suština u činjenici koju razume svaki stanovnik ove planete: muzika koju mi izvodimo bliska je svakome ko želi da još malo ostane zdrav, duhom čist i normalan. Dešavalo se da nas na početku koncerta mrko gledaju, a da na kraju završimo u delirijumu oduševljenja.
       Naš sagovornik kaže da mu je veoma stalo do ovdašnje publike i zato će na novom CD-u biti pet originalnih kompozicija čiji su autori članovi Tempo Slavia, a ostalih pet će za njih napisati vodeći jugoslovenski kompozitori.
      
       Z. L.