Za godinu dana, u gradu pored Kolubare zahvaljujući Domu kulture prodefilovali su vrhunski umetnici iz zemlje i sveta

      Ovog leta u Valjevu je aktuelna parola: Sve je isto, samo Dom kulture radi! Možda je baš zato, poslednjih meseci, pored prilično razvijene teške industrije, na vrata direktora ove kulturne ustanove zakucalo više od pet stotina Valjevaca, u potrazi za poslom!
      
       Osluškivači gradskog života zapazili su da se sada, tu pored Kolubare, prvi put više govori o kulturi, nego o sportu i politici. Te i takve priče, u duhu pomenute parole, ponajviše dolaze iz Doma kulture. A priprema se ovde mnogo toga što može svakog da zainteresuje.
       Stručni saradnik u Domu kulture Stefan Dušan Jevtić pokazuje izveštaj rada i kaže da je u toku ove godine urađeno čak četiri puta više nego za prethodnih pet godina, a da je za to, svakako, najzaslužniji, sa ekipom svojih saradnika, novi direktor Miloje Mitrović.
       - Gotovo da nema dana da se nešto ne dešava, bilo na letnjoj sceni ili u dvorani, ne računajući bioskop koji stalno radi - predočava Jevtić. Programi su do sada uglavnom prepisivani. A mi smo hteli da napravimo takav program koji će obuhvatiti sve što može biti zanimljivo za publiku. Angažovali smo stručnjake iz raznih oblasti da daju svoje ideje: pozorišne reditelje, slikare, arhitekte, scenariste... Rezultat jednomesečnog rada bio je potpuno nov program, sa postavljenim standardima visokog kvaliteta i raznovrsnog sadržaja.
      
       Pune sale
       Dom je stavljen "u pogon", punom parom. Angažovan je na pripremi baš svih programa iz oblasti kulture. Tako, desilo se, da Dom prvi put radi i tokom leta; zaposleni (njih 17) nisu otišli kolektivno na odmor, već odlaze pojedinačno, sukcesivno.
       - Naš cilj je da ova kuća živi, da bude kulturni servis svih građana Valjeva i okoline - kaže direktor Miloje Mitrović.
       Takve želje i planovi nisu bez osnova, jer valjevski Dom kulture raspolaže prostorom od oko 4 500 kvadrata. Ima jednu od najlepših pozorišnih sala u Srbiji, bina je dva puta veća od gledališta, a postoje i tehnički uslovi za izvođenje najzahtevnijih pozorišnih predstava (teretni lift, osamdesetak reflektora, najmodernija audio-oprema...).
       Ove sezone u Valjevu su gostovali Jugoslovensko dramsko pozorište, Atelje 212, Narodno pozorište, Pozorište na Terazijama, Pozorište "Duško Radović" iz Beograda, Srpsko narodno pozorište iz Novog Sada, Budva Grad teatar, Srpsko pozorište "Janićije Popović" iz kosovske Gračanice i grupa "Kuguarsi". Izvedena je i jedna jugoslovenska premijera predstave za decu "Riki tiki tavi" ("Duško Radović" iz Beograda).
       Česti su i koncerti različitih muzičkih stilova. U okviru programa "Ambasadori džeza" ovde je 11. avgusta gostovao i američki "Trio Vag". Posle petnaestogodišnje pauze, održane su i tri zapažene likovne izložbe: "Svetlosti pravoslavlja", u saradnji sa Muzejem Srpske pravoslavne crkve, Mala galerija "Ilustrovane politike", kroz koju su zastupljena najveća imena savremenog srpskog slikarstva i "Likovni krug Sava Šumanović", u saradnji sa Galerijom ovog velikog umetnika iz Šida. Jednom mesečno održavaju se duhovne tribine u saradnji sa manastirom Ćelije. Zatim, tu su naučne i političke tribine, promocije knjiga, amaterske priredbe različitih grupa iz Valjeva, ali i drugih gradova...
       Kada se pomene kultura, onda se obično pomisli na nedostatak novca. Ni ovde ga nema koliko bi trebalo. Osnivač, Skupština opštine Valjevo, kao i za sve druge kulturne ustanove u gradu, izdvaja samo onaj obavezni deo, koji ne može da pokrije ni osnovne realne troškove za plate, održavanje zgrade, struju, vodu, komunalije... Preostali manjak i za sve ostalo što želi da uradi Dom mora sam da obezbedi, od prodatih ulaznica, iznajmljivanja sale ili na neki drugi način.
       Uprkos tome, "rizikuje se" kako bi se obezbedili najbolji kulturni programi. A kad su najbolji oni su, po pravilu i najskuplji. Recimo, prosečna pozorišna predstava košta od 60 do 100 hiljada dinara, a neke su i mnogo skuplje. U valjevskom slučaju taj "rizik" se isplati, jer su sale pune. Posle jedne predstave u kojoj je igrao, glumac Marko Nikolić je rekao da je te večeri u Valjevu bilo više publike nego u svim pozorišnim dvoranama te nedelje u Beogradu!
       DŽez festival se već tradicionalno održava u Valjevu, u maju. Prethodnih godina obično je bilo više učesnika nego publike. A ovog maja prodate su ulaznice za svih 600 stalnih mesta, zatim za sva pomoćna mesta i za još oko stotinu mesta. Za stajanje! Jedan od mogućih razloga zašto je to tako verovatno je i u odluci direktora Mitrovića da nema besplatne podele karata, kao ranije, po sindikalnoj ili nekoj drugoj osnovi (jer takvi obično ne dolaze), već svaka mora da se plati, po pristupačnoj ceni, onoliko koliko košta jedna kafa u kafiću.
      
       Obnova pozorišta
       Valjevo je imalo svoje Narodno pozorište, koje je, kako kaže Mitrović, ukinuto dekretom 1956. godine, pod zvaničnim obrazloženjem "zbog nerentabilnosti".
       A njegov saradnik Jevtić podseća da u Valjevu još ima živih glumaca koji su igrali u ovom pozorištu i da je od njih čuo priču kako je ovo pozorište ukinuto. Kažu, tadašnji glavni čovek za kulturu u ovom gradu izneo je ovakav predlog, koji je bio i odlučujući: "Šta će Valjevu pozorište?! Evo, recimo, ja nikada nisam bio u tom pozorištu. Bolje je da za te pare kupimo po jedan kamion 'Krušiku' i 'Srbijanki'." Tako i bi.
       Dom kulture sada pokušava da obnovi to pozorište. Za početak ono neće imati svoju stalnu trupu (ekipu), nego će finansirati profesionalne pozorišne predstave, kao što to radi "Budva Grad teatar". Prva predstava je već pripremljena, a premijera bi trebalo da bude 8. septembra. Biće to komad austrijskog pisca Herberta Bergera "Odelo čini leš", prvi put prevedenog na srpski (u prevodu Tijane Obradović iz Beograda). Režirao je Zlatko Paković, a igraju Feđa Stojanović, Danijela Nela Mihailović i Boris Pingović. Gostovanje ove predstave već je zakazano u više gradova Srbije.
       Od jeseni trebalo bi da krene i festival profesionalnih pozorišta "Glišićevo pozorje". U planu je i festival karikature, zatim sajam izdavaštva Valjeva, potom izložbe dece slikara... I sve to u organizaciji Doma kulture.
       Mladi Valjevac Goran Milovanović, stručnjak za kompjutere, koji je uvek pri ruci ljudima iz Doma kulture, kaže: "Često čujem u društvu kako ljudi pričaju o onome što je bilo u Domu kulture. Čim dolazi toliko ljudi znači da su zadovoljni. A kako i ne bi bili kada se priređuju tako dobre predstave i dovode dobri umetnici. Moj prijatelj Aleksandar Ninković, student Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, često govori: 'Ako se nešto promenilo u Valjevu, jeste kulturni život!' Slažem se s njim!"
       Stefan Dušan Jevtić podseća na svoj aforizam: Da li je vlast u Valjevu obukla novo odelo sa starim zakrpama ili odelo staro sa zakrpama novim? Umesto odgovora kaže da je sasvim očigledno da novo jeste - rad Doma kulture!
      
       JOVAN JANJIĆ