Šta su se republički premijer i sekretar vladine Agencije za razvoj informatike i Interneta zaista dogovorili sa najvećom svetskom softverskom kompanijom

      I pre nego što se delegacija Vlade Srbije uputila u Redmond, gradić na zapadu SAD u kojem se nalazi sedište Majkrosofta, u domaćoj javnosti, naročito stručnoj, krenula su nagađanja o tome kakav će dogovor napraviti premijer Zoran Đinđić u kompaniji Bila Gejtsa. Pričalo se svašta, od već standardnih fobičnih pretpostavki da će Majkrosoft dobiti nekakav ekskluzivan, monopolski položaj, pa do sasvim obrnutih, bajkovitih nagađanja da ćemo biti toliko povlašćeni da programe ove kompanije kupujemo za simboličnu cenu od jednog dolara. Kao i obično, istina je negde između.
       O tome da vlada Srbije u informatičkoj tehnologiji vidi zamajac za brzi oporavak privrede već je dovoljno govoreno, međutim čini se da su tu nameru uspeli da predoče i kompaniji iz Redmonda. Prema rečima Branislava Anđelića, sekretara vladine Agencije za razvoj informatike i Interneta, velike zasluge pripadaju i "klanu" Slovena u samoj kompaniji, našim ljudima u američkom Majkrosoftu i hrvatsko-slovenačkoj ekipi u Majkrosoft Adriatiku zaduženom za ovaj deo Evrope, koji su sa svoje strane rukovodstvu kompanije predočili potencijale našeg tržišta.
      
       Dogovori
       Saradnju sa Majkrosoftom Vlada zasniva na konkretnim potrebama, tako da su za sada dogovorena dva zajednička projekta: automatizacija javne uprave (e-government), kao i sistem za praćenje troškova u zdravstvu, pre svega upotrebu lekova. Očekuje se da oba projekta brzo donesu vrlo konkretne rezultate, jer će omogućiti preciznu kontrolu čime će se sprečiti različite zloupotrebe koje su do sada bile moguće. U vladi procenjuju da je u samo prvih mesec ili dva moguća ušteda koja je dovoljna da pokrije sredstva uložena u kompjutersku i softversku opremu. Upravo zbog ovih projekata, a to je bio i uslov naše vlade, Majkrosoft se obavezao da do kraja godine otvori predstavništvo u Beogradu. Upućeni tvrde da je to prvi put da ova kompanija otvara predstavništvo u nekoj zemlji pre nego što ostvari bilo kakav prihod od prodaje svojih proizvoda preko distributera.
       U vladi baratuju podatkom da se u raznim organima javne uprave, od opština nagore, nalazi oko 30 000 računara za koje treba kupiti softver - tačnije legalizovati postojeći. Sporazum iz Redmonda predviđa da se to obavi postepeno, u naredne tri godine, a Majkrosoft je odobrio gotovo neverovatne popuste. Vlada će, naime, prve godine plaćati 25 odsto regularne cene programa, a zatim 50 odsto i 75 odsto u godinama koje slede.
       Kao sastavni deo dogovora sa Majkrosoftom, vlada se obavezala da zakonima i u praksi reguliše zaštitu autorskih prava, odnosno suzbija softversko piratstvo. Ova oblast je zakonom već delimično regulisana, ali zakon nije primenjivan. Po svemu sudeći, neće se formirati nikakva "softverska policija", već će se za kontrolu osposobiti postojeće inspekcijske službe, i to će raditi uporedo sa svojim uobičajenim aktivnostima. Oni koji su se plašili da će im specijalne ekipe dolaziti direktno iz Majkrosofta i zakucati na vrata, mogu da odahnu. Borba protiv piraterije jeste posao države, ali niko ne veruje da će odgovarajući aparat ikada biti toliko veliki da bi kontrola obuhvatila više od privrednih subjekata i, naravno, onih koji će i dalje pokušavati da od piraterije softvera zarađuju.
       Legalizacija tržišta omogućiće poslovanje i domaćim autorima softvera koji su do sada bili obeshrabreni činjenicom da se i njihova dela mogu naći u prodaji na uličnim tezgama. Tek se uz takvu situaciju na tržištu, i korišćenje legalnih softverskih alata, može pokušati sa bilo kakvim prodorom u svet.
       Nažalost, "industriju softvera" ovde tek treba stvoriti. Zato je značajna donacija Majkrosofta u vidu besplatne obuke u trajanju od 1 000 radnih nedelja u naredne tri godine. Po sistemu "Train the Trainer", praktično će stručnjaci Majkrosofta obučiti određen broj naših ljudi da postanu kvalifikovani predavači.
       U medijima je već bilo reči o donaciji Majkrosofta našim obrazovnim ustanovama u vidu 50 000 softverskih licenci, čija se vrednost procenjuje na preko deset miliona dolara. Međutim, manje je poznato da to praktično znači da će svi računari u našim osnovnim i srednjim školama i fakultetima moći da imaju legalan komplet softvera, počev od samog operativnog sistema, preko korisničkih programa, do enciklopedija i drugih multimedijalnih izdanja. Ako i nemamo svih tih 50 000 računara, samo zbog ovoga trebalo bi pod hitno dokupiti koliko nedostaje.
      
       Donacije
       Što kaže naš narod "poklonu se ne gleda u zube", ali ovakva izdašnost Majkrosofta zaista začuđuje. Ili, možda, oni vide i dalje nego mi sami? Doduše, donacije obrazovnim ustanovama jesu ustaljena praksa u razvijenom svetu - proizvođači rado prave ustupke školarcima i studentima, računajući da će se oni, naviknuti na određeni proizvod tokom školovanja, u skladu sa tim ponašati i na svom budućem radnom mestu, a naročito kada jednog dana budu odlučivali o nabavkama.
       Da li to kompanija Bila Gejtsa računa da ova zemlja može da postane rasadnik programera? Na tu temu i među nama samima vladaju oprečna mišljenja. Neki smatraju da smo, pored svega ostalog u čemu smo najbolji, prosto "genetski predodređeni" za vrhunsko softversko umeće. Drugi sa žaljenjem konstatuju da, čak i ako je to tačno, svi takvi su nam već otišli u Kanadu, ili gde već. Biće, ipak, da nije u pitanju (samo) talenat. Sve države koje predstavljaju informatičke velesile, naročito u oblasti softvera, to su postale zahvaljujući uslovima koji su ciljano i sistematski stvarani. Ako i mi zaista nameravamo da stvorimo takve uslove, lepo je što nam, za početak, u tome pomaže Majkrosoft. Dugoročno gledano, interes je obostran. Uostalom, dolazak Majkrosofta "na velika vrata" značajan je i kao putokaz drugim kompanijama, ne samo softverskim, i ne samo informatičkim.
      
       TIHOMIR STANČEVIĆ