Bliži se godišnjica prošlogodišnjih izbora, kad su radnici "Kolubare" svojim štrajkom presudno pomogli da padne Miloševićev režim. Opravdano ili ne, sada nisu zadovoljni ni novom vlašću. Može se desiti da godišnjicu radnici proslave neradno, poručuju sindikalci. Na potezu je Vlada Srbije

      Vreme savezništva odavno je prošlo, sad obe strane očigledno gube nerve - prvo su radnici Kolubare pitali "zar smo se za ovo borili" i optužili i vladu i rukovodstvo EPS-a da su nastavili da gaze stopama bivšeg režima, a ovi im odgovorili da su data obećanja ispunjena i da ni drugi u Srbiji ne žive ništa bolje. Zato su "zahtevi rudara neosnovani i lišeni svesti o stanju u kome se preduzeće nalazi", kako je svoj odgovor formulisao Rodoljub Gerić, direktor EPS-a u čijem sastavu posluje i rudnik uglja "Kolubara".
       Onda su rudari tražili da im u radnu posetu dođu jugoslovenski predsednik Vojislav Koštunica i srpski premijer Zoran Đinđić. Ovaj drugi još nije odgovorio, sem što je sa radnicima razgovarao ministar energetike Goran Novaković. Kod predsednika Koštunice bila je delegacija od devet sindikalnih predstavnika. Zdravko Vučetić, predsednik Sindikata "Kolubare" za naš list kaže da ih je predsednik primio sa razumevanjem, ali im je predočio da su oni u kompetenciji Vlade Srbije. Obećao je i da će poslati pismo srpskom premijeru "pa makar samo da ostane pisani trag", ali nije spreman da koristi svoj autoritet za pritiske mimo ovlašćenja. "Samo što smo otišli na razgovor kod predsednika, neko iz Ministarstva energetike nam je stopirao plate - tri dana pare su stajale u ZOP-u, samo da budemo kažnjeni što smo išli da se žalimo", tvrdi Vučetić.
      
       Zlosutnice
       Sindikat je na premijera Đinđića mnogo kivan - ovaj ih je, kaže Vučetić, nazvao pticama zloslutnicama, zato što su rekli da od decembra neće biti uglja, a ni struje, ako se ovako nastavi. A šta se događa - plan (zapravo rebalans) proizvodnje uglja za ovu godinu predvideo je povećanje proizvodnje za 1,4 milion tona, na godišnju proizvodnju od oko 25 miliona tona. Kopovi nisu otkriveni (nije skinuta jalovina), stanovnici sela koja će biti prekopana još nisu raseljeni, tako da su pojedinim seljcima kopovi došli na sto metara od kuće, kako su nam objašnjavali neki od rudara. Primera radi, do 1990. godine, jalovina je sklanjana sa uglja za dve godine unapred.
       Na sve je došla i Uredba Vlade Srbije iz januara meseca, po kojoj su zamrznute plate u svim javnim preduzećima, tako da su plate ostale iste, a plan proizvodnje povećan. Nisu podeljene ni jubilarne nagrade za deset, dvadeset i trideset godina rada, (dok u NIS-u, kažu radnici, jesu) a regres umesto da već bude isplaćen u četiri mesečne rate, tek je počeo da se isplaćuje u tri rate. Zato Sindikat "Kolubare", zbog "alarmantne situacije" zahteva hitan sastanak sa liderima DOS-a, kome bi prisustvovali i predstavnici Ministarstva za energetiku i poslovodstva EPS-a. U otvorenom pismu se kaže da je "činjenica da remonti nisu urađeni kvalitetno, rezerve otkrivenog uglja dovoljne su za jedva nekoliko meseci, mehanizacija je u očajnom stanju, a od nas se očekuje proizvodnja u povećanom obimu". Svi kasniji sastanci, poručili su rudari liderima, neće imati svrhe, pa su se oni "zarad opšteg dobra odlučili na ovaj poslednji korak".
       "Pobuna Sindikata 'Kolubare' nema osnova, jer otkad je ovo ministarstvo počelo da radi, ja sam se lično angažovao da im se plate svaki put isplate na vreme. Jedino se događa da umesto 10. i 25. u mesecu, prime 13. i 27. ali, inače, prvi prime platu od svih radnika EPS-a", kaže za NIN republički ministar energetike Goran Novaković. On smatra da su pritužbe na plate neopravdane, ali su opravdane one na nedostatak HTZ opreme: "Od automobila koje EPS proda, kupićemo HTZ opremu i autobus za prevoz", kaže Novaković.
      
       Nezadovoljstvo
       Sama "Kolubara" to je već uradila, kako u razgovoru za naš list kaže direktor "Kolubare" Vladan Jovičić: "Prethodno rukovodstvo kupovalo je skupe automobile, a radnici su zbog nedostatka sijalica postajali invalidi". On kaže da se više stvari poklopilo i dovelo do nezadovoljstva. Neisplaćivanje jubilarnih nagrada je, na primer, prilično ustalasalo radnike "i tu Vlada Srbije nije imala sluha, jer je novac, ipak, nekako trebalo obezbediti", kaže Jovičić. Sporazum o platama se poštuje, s tim što je vladina Uredba suspendovala kolektivne ugovore i zamrzla primanja, a sa druge strane troškovi života rastu: "Činjenica je da su u odnosu na oktobar prošle godine plate porasle, ali su radnici, ipak, u situaciji da se osećaju prevarenim, jer se ta Uredba u nekim javnim preduzećima ne poštuje. Svesni su radnici da ne može sve preko noći da se promeni ali, sa druge strane, gledaju kako se ležište troši i javlja se bojazan da će biti isceđeni i zaboravljeni i od nove vlasti. Tako je stvoreno jezgro nezadovoljstva koje kaže - ništa se nije promenilo", ističe Jovičić. On smatra da u svemu ima i podmetanja i stranačke kombinatorike. Sam je, inače, član DSS-a, ali to nijednog trenutka nije pominjao.
       Upravo ova konstatacija može se najčešće čuti u nadležnim, ali i "nezavisnim" krugovima izvan "Kolubare". Ništa izgleda ne može bez politike, pa se tako sumnja da se i ovde odmeravaju snage dva ključna tabora unutar DOS-a, što dobro dođe i "poraženim snagama" da malo pomognu u mućenju vode. Za Kolubaru se sve češće može čuti da je "bastion DSS-a".
       Ovakve konstatacije prilično ljute sindikalca Vučetića: "Problem nije u politici. "Kolubara" je dokazala da hoće promenu vlasti i ona je promenjena. Nas optužuju da smo sindikat DSS-a, a interesantno je da u sindikalnom rukovodstvu nema nijednog člana iz ove stranke. Mi smo protiv Đinđića, a najviše ima članova njegove stranke". Teze o političkoj pozadini pobune podmeću novinari i političari - ko tvrdi da sindikat deluje stranački, taj muti vodu, kategoričan je (a sada već i ljut) Vučetić.
      
       Invalidi
       Radosava Milića, direktora Polja "D" u kolubarskim rudnicima bije glas da je "večita opozicija". On to priznaje: "Kao član SPO-a ovu vlast poštujem - što se tiče posla bliži su mi od prethodnih, što se tiče politike, nedovoljno bliski. Ali, to sa radom nema veze. Radnici su nezadovoljni uvek. Mada, kako ide vreme, sve je manje razloga za nezadovoljstvo. Bilo bi dobro kad bismo mogli da popunimo radnu snagu na sistemima i kad bi nas izuzeli iz vladine uredbe, pa da se može nagraditi rad, a eliminisati uravnilovka", smatra Milić. Dešavalo se, kaže on, da u pola noći probude radnika da dođe i završi posao, a to mu ne mogu platiti.
       "Svesni su radnici da se ne može sve uraditi preko noći. Da nisu, ne bi ovoliko radili. Ali ipak, očekivale su se brže promene. A opet, da smo krenuli brže, to bi donelo više stihije", kaže direktor Jovičić. Tehnološka oprema u takvom je stanju da zahteva fizičko prisustvo radnika. Uprkos tome što 'Kolubara' ima oko 16 500 zaposlenih (a EPS "priznaje" i daje plate samo za 12 000) konstantan je manjak radnika na ključnim proizvodnim radnim mestima. "Imamo, s jedne strane stare, izmoždene ljude koji još rade, a s druge, već ostarele ljude na biroima za zapošljavanje", kaže Jovičić, uz napomenu da će sada internim konkursom biti ponuđeno da se zdravi ljudi vrate u proizvodnju, uz prekvalifikaciju. Sada ima 1 400 invalida, i još 500 u naznaci, koji se ne mogu slati na teška radna mesta.
       Kad se tome svemu doda opšta aktuelna priča o viškovima radnika, privatizaciji, kapitalizmu, nije čudno što ljudi postaju napeti, nervozni i nezadovoljni vlašću.
       Kad smo otišli na površinski kop Polja "D" da upitamo radnike koji i bukvalno u znoju lica zarađuju hleb, na šta se žale i ko im je kriv, ustanovili smo da oni, za razliku od svog sindikalnog rukovodstva, nisu spremni da baš sve drvlje i kamenje pobacaju samo na premijera Đinđića. Ako ima krivice, a oni smatraju da ima, onda su krivi svi zajedno - od rukovodstva EPS-a, do samog DOS-a "kao takvog".
      
       Neradnici
       Uslovi rada u prethodnom režimu bili su neljudski, od nove vlasti očekivalo se da nešto preduzme da postanu ljudski. Ali ipak, pokazuju strpljenje: "Nisam baš mnogo ljut, mada sam ljut. Sve više uglja kopamo, plata je ista, a sve cene su povećane više nego što treba. Dobili smo klima uređaje, ali je HTZ oprema ostala ista", kaže jedan od radnika na kopu na kome je buka nepodnošljiva, od prašine se jedva diše, a na vrućini se čovek stvarno "živ topi". "Svesni smo kakvo je stanje u zemlji, zato i možemo da prihvatimo ove plate, ali da se bar uslovi rada poprave. LJudi ovde gube zdravlje, povređuju se, podnosimo kišu, sneg, sunce, buku i prašinu, po osam sati radimo napolju ili u kabini na visini od dvadeset metara, treba to čovek psihički i fizički da izdrži", kaže njegov kolega. Zato i nema radnika, neće mladi ovde da dolaze, traže lakše poslove.
       Bagerista, koga zatičemo u kabini površine malo veće od kvadratnog metra koja visi na dvadesetak metara iznad zemlje, najbolje je plaćen- dva puta po dvesta maraka mesečno. On kaže da je ovde među najmlađima sa svojih 27 godina radnog staža. NJegove primedbe potvrđuju i svi ostali: "Zameram što se toleriše nerad. Ovi što rade ne mogu da stignu ni da podignu platu, nego šalju izaslanike da je uzmu, dok se drugi šetkaju po kancelarijama. Ko god može da se skloni odavde, on se skloni." Pojedini radnici, sa kojima smo kasnije razgovarali, potvrđuju da ih najviše boli upravo to - što se ne odvajaju radnici od neradnika. Pa prvi da se plate, a sa drugima "neka vide šta će".
      
       Štrajk
       Sa primedbom radnika da ni sindikat ni poslovodstvo nemaju hrabrosti da se sa ovom (nasleđenom) nepravdom suoče, sindikalac Vučetić se ne slaže: "Od šesnaest hiljada radnika, vi ste baš naišli na deset koji tako misle. Većina sigurno ne misli da mi taj problem zaobilazimo."
       Direktor Jovičić priznaje da taj problem muči ljude - treba, kaže, napraviti novu sistematizaciju po kojoj bi svako bio plaćen koliko je uradio. To nije lako, a ne može ni odmah. "Hoćemo da platimo direktan rad", kaže on.
       "I ja imam primedbi na šemu polja. Poslali smo prigovor EPS-u, pošto je on nadležan, da to pretrese i drugačije vrednuje. Kad će to pitanje doći na red mi ne možemo uticati, ali svako ima pravo da dođe i pogleda postojeću šemu, sasvim je otvorena za javnost", kaže Milić.
       Ministar Goran Novaković kaže da su plate u "Kolubari" mnogo veće nego u drugim firmama za istu stručnu spremu i isti posao. Bagerista ima veću platu nego inženjer u EPS-u. "Ne mogu plate ovde i na drugim mestima ni u šali da se upoređuju. Ponovo se preko energije lomi socijalni mir", kaže direktor Jovičić, uz napomenu da ne treba zaboraviti da nema ozbiljnije privredne organizacije koja nije vezana za "Kolubaru".
       Ovu činjenicu ne zaboravlja ni vlast i zato nema istu specifičnu težinu kad radnici "Kolubare" zaprete štrajkom i kad to učini neka druga firma od manjeg (ili nikakvog) strateškog značaja. Niko nije zaboravio, a ni sami radnici "Kolubare" ne daju da se zaboravi, da je Milošević pao kad su oni stali. "Kako vidim, džabe smo mi onda sedeli ovde šest dana i noći", kaže jedan od rezigniranih radnika. Sindikalci su opet radikalniji - ide, kažu, godišnjica prošlogodišnjih izbora, može da se desi da u "Kolubari" bude proslavljena neradno. E sad, na potezu je Vlada Srbije.
      
       BILJANA STEPANOVIĆ