NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Za šaku maraka

Da su u predoktobarskoj Srbiji bili poznati podaci o policiji kakvi se sada saopštavaju, teško da bi iko poverovao. Verujemo li sada?

      Telefon na liniji 011/361-46-12 radi 14 sati dnevno i dosad se verovatno usijao od silne zvonjave, ali još se nije javio srećni dobitnik makar jedne nagrade od 300 000 maraka koje MUP obećava svakome ko "pruži dokaze koji će dovesti do hapšenja učinioca ili naručioca" pobrojanog 21 ubistva i jednog kidnapovanja, od inspektora Dragana Radišića, preko Radovana Stojčića Badže, Slavka Ćuruvije, Gidre, Bombone..., pa sve do skorašnjeg ubistva Momira Gavrilovića i otmice Ivana Stambolića od koje je prošlo već više od godinu dana. Trista hiljada maraka po informaciji nudi anonimna fondacija "zainteresovana za borbu protiv kriminala u Srbiji" - strana ili domaća, u policiji ni toliko neće da otkriju - a javnost, pošto joj je laknulo što pare ne idu iz njenog džepa, počinje da se pita: hvata li se to srpska policija za slamku spasa ovim pokušajem da potkupi kriminalce kad već sama ne može da ih raskrinka?
       Ne, izričit je u izjavi za NIN načelnik Resora javne bezbednosti MUP-a Srbije general Sreten Lukić, "nema govora o hvatanju za slamku". "Ovo je postupak uobičajen svuda u svetu, i mi sada samo treba da se naviknemo na praksu koju već imaju policije u drugim zemljama", objašnjava.
      
       Statistika zločina
       Naravno, čitava priča o ponuđenim nagradama ne bi izazvala ovoliku pažnju da nije lansirana baš u ovom (ne)pažljivo izabranom trenutku; usred "afere Gavrilović" i iza nje skrivene borbe za kontrolu nad foteljom ministra unutrašnjih poslova, i usred ponovo otvorene dileme: da li policija neće, ili je samo nesposobna da se izbori sa kriminalom?
       Reč je o "nedostatku volje i/ili znanja da se primenjuju jugoslovenski i srpski zakoni", ocenjuje za NIN Gradimir Nalić savetnik jugoslovenskog predsednika, svojevremeno i sam ozbiljni kandidat za ministarsku poziciju. "Građani, među koje ubrajam i hiljade čestitih pripadnika MUP-a, zabavljaju se aferama, otkopavaju se jame sa žrtvama masovnih zločina, sve u prisustvu posmatrača, voljnih i nevoljnih, a da nema još nijedne optužnice pred domaćim sudovima za one koji su za ta masovna ubistva odgovorni."
       Dodajmo ovim konstatacijama i ocenu ministra spoljnih poslova Gorana Svilanovića, po sopstvenom priznanju "nediplomatski" izrečenu u ponedeljak u Beču, da "u zemlji vlada polumafijaški status".
       General Lukić, pak, traži dokaze za ovakve tvrdnje i kaže: "Činjenice mi ne dozvoljavaju da stanje bezbednosti u zemlji ocenim na takav način, pogotovo ako za to nemam nikakav konkretan dokaz." Uverava nas i da policija i hoće i može da se izbori sa kriminalom.
       Bez želje da prosuđujemo koje su od iznetih konstatacija bliže istini, pogledajmo šta o kriminalu u Jugoslaviji govore brojke (imajući pri tom u vidu legendarnu misao Zvonka Mihajlovskog da je statistika kao bikini - mnogo pokazuje a ništa ne otkriva).
       Prvo, treba reći da broj od 68 000 krivičnih dela registrovanih u prvih sedam meseci ove godine predstavlja "blago povećanje" u odnosu na isti period prošle. Ali, tumači Sreten Lukić, građani se sada "doslednije i slobodnije obraćaju policiji", a i novo rukovodstvo policije je, stupajući na dužnost, "odlučilo da dosledno i do kraja evidentira svako krivično delo, nezavisno od toga da li će nam to sa stanovišta statistike ići u korist ili ne".
       No, čak i uz spomenuti blagi rast kriminaliteta, Srbija u poređenju sa drugima ne stoji nimalo loše. U proseku se kod nas, naime, na 100 000 stanovnika izvrši 1 356 krivičnih dela, u Sloveniji 2 830, Bugarskoj 1 673, Mađarskoj 4 944, u Francuskoj čak
       6 415. Bolje od nas, prema podacima koje je NIN-u predstavio general Lukić, stoje samo Česi sa 1 100 krivičnih dela na 100 000 stanovnika.
       Slični su odnosi i kada je reč, recimo, o krađama automobila, mada ovde svakako treba uzeti u obzir i stanje ovdašnjeg voznog parka koji većinom i nije vredan rizika i krađe: u Srbiji se na onih 100 000 ljudi ukradu 83 automobila, u Sloveniji 158, Bugarskoj 273, Mađarskoj 113... Povrh toga, pošto je razbijeno nekoliko grupa kradljivaca (o "surčinskoj mafiji" vidite okvir), u padu je i mesečni broj krađa automobila (januar - 776, jul - 594), mada general Lukić priznaje da je "građaninu kome je automobil ukraden, neefikasnost policije 100 odsto".
       Svejedno, svi ovi rezultati postižu se u materijalnim uslovima u kojima policija "deli sudbinu svih građana" i sa tehnikom koja je "bar deset godina zastarela" čak i u odnosu na naše najbliže komšije. "Stranci koji su videli naše kriminalističke laboratorije ne mogu da shvate kako uopšte radimo i postižemo neke rezultate, a još kada im kažemo koji su to rezultati, jednostavno... oni to ne mogu da shvate", govori Lukić, nadajući se da će i policiji stići neki novac od donatorskih konferencija i ostale pomoći kojom nas Zapad obasipa. "Jasno nam je da vlada čini sve što može i da je ovo maksimum u ovim uslovima", kaže.
      
       Odrešene ruke
       Na zidu Lukićeve kancelarije, inače, ne vise ni Koštuničina ni Milutinovićeva (Milan Milutinović, predsednik Srbije), niti fotografija Zorana Đinđića, a načelnik Resora javne bezbednosti kaže da je od političara dobio razrešene ruke te da ga nijednom nije pozvao nijedan političar "ili bilo ko drugi" koji bi mu rekao da "ovo ili ono uradi ili ne uradi". "Imam apsolutno odrešene ruke", tvrdi general.
       I zbog toga, ilustrativni su i podaci o količinama legalno uvezenih cigareta na koje su naplaćene carinske i poreske dažbine. Tako, 1996. godine, legalno je uvezeno 748 kilograma cigareta (37 400 kutija, uzme li se da jedan kilogram cigareta stane u pedeset kutija), 1999. godine 321 tona, prošle godine preko 723 tone, dok je samo za prvih sedam meseci ove legalno uvezeno čak 2 520 tona cigareta. Opšte je poznato, govori Lukić, da se u "prošlom periodu" "svesno išlo na ilegalan uvoz koji je pojedincima donosio veliku korist", dok je sada, "prvi put posle niza godina, legalan uvoz cigareta tokom aprila i maja premašio 50 odsto, sa tendencijom daljeg rasta".
       Inače, kutija "laki strajka 100 s" koju je general Lukić imao na svom stolu u utorak uveče, kada je vođen razgovor za NIN, nije imala akciznu markicu.
       General Lukić pohvaliće se i relativno visokim procentom rasvetljavanja najtežih krivičnih dela (preko 60 odsto rasvetljenih ubistava "sa nepoznatim izvršiocem", 82,05 % rešenih silovanja, 87,74 % kada je reč o iznudama...), a sve to i pored oskudice kadrova - Ministarstvo unutrašnjih poslova ima ukupno sistematizovanih 51 003 radna mesta (uključujući tu i kafe-kuvarice i čistačice), popunjeno je od tog broja 35 644, među kojima uniformisanih policajaca ima - uključujući opet i one na graničnim prelazima, u obezbeđenju ustanova, policajce-vozače i saobraćajce - 20 762. Dakle, ni blizu onih stotinu i kusur hiljada o kojima se govorilo, ali i ispod prosečnog broja policajaca na hiljadu stanovnika koji je u Hrvatskoj 4,2, Francuskoj 4,95, Belgiji 3,48 - mi smo ovde slični Englezima sa dva i po policajca na hiljadu stanovnika.
       Ipak, kada govorimo o efikasnosti policije, i pored prilično impresivnih brojki, ono što "devojci sreću kvari" jesu upravo ubistva za koja je ponuđena nagrada od 300 000 maraka (izabrana ne nasumice, već tako da se njihovim rešavanjem rasvetle i ostali nerešeni slučajevi) a koja zbog svojih aktera i načina na koji su izvršena upravo i izazivaju najveću pažnju javnosti. I sve dok bar deo njih ne bude potpuno raskrinkan, teško će se izaći iz okvira koji nameće dilema da li je policija nevoljna ili nemoćna da se izbori sa kriminalom, a svi statistički podaci doživljavaće se jedino kao (samo)zavaravanje.
      
       NIKOLA VRZIĆ
      
      
Otmice

Početak procesa tranzicije doneo je Srbiji novi oblik kriminala, otmice, koje su počele prošlogodišnjim nestankom Ivana Stambolića. Tokom ove godine zabeležena su 24 kidnapovanja - 19 sa nepoznatim izvršiocem - od kojih je uspešno rasvetljeno njih 15.
       "Tamo gde je oštećeni prijavio otmicu i izrazio spremnost da sarađuje sa policijom, iz ovih podataka vidi se da smo u velikoj većini slučajeva bili uspešni", kaže Sreten Lukić.
       On dodaje i da je procena policije da su kidnapovanja ljudi zbog otkupa već dosegla, i prešla, svoj zenit, ali i da se uz dalji nastavak procesa tranzicije i njenih negativnih efekata može očekivati porast broja krivičnih dela protiv imovine. Na pitanje da li će MUP moći da se izbori sa time, Lukić odgovara da "policija to hoće", da "preduzima i mere u obuci kadra", te da je "važna i tehnička opremljenost".
      
       N. V.


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu