Prvo će biti Ustav, pa raspad DOS-a, pa izbori. Samo što Ustav ne može da stigne ni za godinu dana, mada je već napisan. A DOS-u se žuri da se raspadne

      Opstanak DOS-a oročen je do donošenja novog Ustava Srbije. Lidere je valjda bilo sramota da se razilaze dok bar jednu važnu stvar ne oposle, pa su tako odlučili da se drže skupa do onog časa u našoj budućnosti kada bude bio donet novi Ustav Srbije za čije je izglasavanje, prema važećoj proceduri, osim dvotrećinske većine u Skupštini, potrebna i iskazana referendumska volja građana. Ako ćemo gledati strogo legalistički, ovo je jedinstvena prilika u čitavoj istoriji da se taj posao obavi pošto su Miloševićevi ustavotvorci, manje-više, Ustav i sačinjavali tako da on ne može nikako da bude promenjen.
       Donošenje novog Ustava bio je jedan od logičnih zadataka koji su postavljeni pred novu vlast, pogotovu kada se videlo da raspolaže sa više nego dvotrećinskom većinom u Skupštini. Ipak, priča o Ustavu je nekako zamrla, da bi sada, u okolnostima svađe u koaliciji, blesnula u punom sjaju. Stvar je u tome što neizvesnost oko pitanja šta će biti sa Kosovom i sa Crnom Gorom komplikuje donošenje najvišeg akta Republike Srbije.
      
       Proleće
       Ukratko, novi impuls donošenju republičkog Ustava dali su DSS i GSS, i to stavljajući akcenat na decentralizaciju i utvrđivanje novog statusa Vojvodine, u skladu sa mestom koji pokrajina zauzima u okviru Srbije. Kada taj posao bude završen, DOS bi mogao reći da je ispunio svoju istorijsku ulogu, raspisati nove izbore i mirno se razići, što će, po svemu sudeći, biti trenutak kada će svima laknuti. Dragor Hiber, funkcioner GSS-a i jedan od nosilaca inicijative za ustavne promene, predočio je da se nada kako bi sve moglo biti gotovo do proleća, kada bi mogao biti proglašen novi Ustav. To se uklapa u procene nekih od prvaka DOS-a koji republičke izbore predviđaju za maj, možda jun, najkasnije septembar sledeće godine.
       Međutim, Dragoljub Mićunović, predsednik Veća građana Savezne skuppštine i predsednik Demokratskog centra, nipošto se ne slaže sa takvom dinamikom dešavanja.
       "Promena Saveznog ustava će da utiče i na Ustav Srbije. Federalniji Ustav je urgentniji", smatra Mićunović, a što se tiče Kosova i Metohije, kaže "da možemo biti srećni ako na proleće budemo znali njegov status", a to je saznanje koje mora prethoditi poslu oko Ustava Srbije. Zbog toga Mićunović veruje da je i godinu dana malo da se napravi novi Ustav, a okolnost da to unedogled prolongira izbore ga ne uznemirava. "Vreme za promenu Ustava nije ničim ograničeno. Izbori uopšte nisu na dnevnom redu i besmisleno je govoriti o izborima u situaciji kada vladajuća većina ima dvotrećinsku većinu u parlamentu."
      
       Decentralizacija
       Mićunović priznaje da je "sigurno kako je nova vlast kasnila sa ukidanjem nekih centralističkih mera" i najavljene ustavne inicijative vidi pre svega u toj sferi. Međutim, sve kratkoročne akcije oko Ustava treba da budu sprovedene pomoću amandmana, pošto dvotrećinska većina u republičkoj Skupštini širom otvara vrata takvom rešenju.
       Tako kaže Mićunović. Hiber se, međutim, ne šali. Ne samo da se nada novom Ustavu na proleće, nego je već predočio i neka konkretna rešenja, pre svega u pogledu teritorijalnog uređenja. Nova Srbija bi trebalo da ima šest autonomnih pokrajina, prema Hiberu, koji očito ne strahuje da se taj broj pokazao kao malerozan.
       Ispostavlja se da Dragor Hiber, predlažući detalje novog teritorijalnog aranžmana u Republici, nije govorio napamet, nego da je reč o već postojećem rešenju ekspertske grupe (tačnije, o delu ustavnog rešenja koje se odnosi na teritorijalno uređenje) u organizaciji Centra za ljudska prava. Na čelu grupe bila je Lidija Basta-Flajner, sa Instituta za federalizam u Friburu, a ostali članovi tima su Marijana Pajvančić, Slobodan Samardžić, Dragoljub Popović, Vladimir Đerić i Zorica Radović. Integralni tekst ovih dana bi trebalo da publikuje dnevni list "Danas".
       Predlog Ustava je rađen u duhu decentralizacije i što fleksibilnije teritorijalne organizacije tako da se vodilo računa ne samo o opasnosti od republičkog već i od pokrajinskog centralizma. Postojeća praksa u civilizovanom svetu nalaže da su sva rešenja legitimna ukoliko doprinose ostvarivanju interesa građana. Time se implicitno poručuje, a neki pravnici su to učinili i eksplicitno, da iza raznih aktuelnih inicijativa za osamostaljivanje stoje, pre svega, interesi lokalnih politokratija, a za same građane nije sigurno šta bi time dobili.
       Ukoliko bi se procenilo da je predlog o šest autonomnih pokrajina (vidite okvir) politički necelishodan, pomenuta grupa Centra za ljudska prava pripremila je i alternativni predlog u kojem se kao pokrajina sa definisanim statusom utvrđuje samo Vojvodina, prepuštajući da se za ostatak države naknadno odredi broj teritorijalnih jedinica kao i njihove granice. Sastavljači ovog dokumenta su verovatno imali u vidu da pojedina područja, predviđena za autonomne pokrajine, ne iskazuju želju za teritorijalnom samosvojnošću, pa verovatno i ne znaju šta bi s njom. U tom smislu, velika je razlika između Vojvodine i, recimo, jugoistočne Srbije.
       Rasprava o ustavnom uređenju Srbije dospela je na dnevni red baš u ovom času zato što je, kako kaže Milorad Jovanović, portparol DSS-a, završena Platforma o redefiniciji odnosa sa Crnom Gorom i očekuje se da razgovori o budućim odnosima daju rezultate tokom septembra i oktobra.
      
       Referendum
       "Ako njihov odgovor na naše predloge bude ne, to znači da Crna Gora ide na referendum, a mi ne možemo da čekamo na njihov referendum do marta jer treba da sprovodimo reforme unutar Srbije, a celokupna komunikacija sa međunarodnom zajednicom se odvija preko savezne države, koja je zbog stava Crne Gore blokirana", kaže Jovanović. Mada, u DSS-u nerado govore o rokovima jer su svesni da ne zavisi sve od njih ili, kako kaže Jovanović, "kod nas sve ide sporo", misleći na Srbiju i Jugoslaviju.
       Ustav u Srbiji, dakle, vezan je za ishod priče sa Crnom Gorom. Po objavljivanju Platforme o ustavnom preuređenju (koja je, doduše, trenutno na doradi) vladajući Crnogorci požurili su da kažu da je stvar potpuno neprihvatljiva; recimo, zbog toga što podrazumeva saveznu nadležnost nad carinom, a to je Crna Gora odavno stavila pod svoju kontrolu.
       Dragoljub Mićunović, koji je i na čelu grupe koja je sačinila taj dokument (Dragan Šoć, Zoran Žižić, Slobodan Samardžić, Zoran Lutovac...) kaže da je potpuno jasno da, ako nema zajedničkog carinskog sistema, onda nema ni jedinstvenog tržišta ni monetarne politike, što bi Srbiju i Crnu Goru dovelo u status mnogo manjeg zajedništva nego što je to slučaj sa Evropskom unijom. "Prelomno je pitanje da li DPS želi razgovor o zajedničkoj državi; ako ne, neka sprovedu referendum; ako da, onda je to kreativan dijalog u kome su mogući različiti dogovori", kaže Mićunović.
       Treba reći da uvođenje "faktora Crna Gora" višestruko komplikuje pitanje državnog uređenja i za samu Srbiju, ali Srbija ne odustaje zbog "vekovnih kulturnih, političkih i ekonomskih veza" (jedno od načela iz Platforme o preuređenju). Nije reč samo o odugovlačenju, već i o tome što se mora misliti i na to da Crnoj Gori preti kriza posle referenduma pošto, ko god da pobedi, uvek će biti suviše onih koji će tim ishodom da budu vrlo nezadovoljni. Najmanje je bitan problem obeležja zajedničke države (ili zajednice država) kao što je ime zemlje ili himna.
      
       Nervoza
       No, ako je sporazum s Crnom Gorom moguć i zamisliv, pa makar bio i komplikovan, sigurno je da u sadašnjim prilikama nijedna politička institucija na Kosovu (da ne pominjemo što trenutno nikakva institucija i ne postoji) neće dati saglasnost na nešto što bi uključivalo tu pokrajinu u sastav Srbije, bez obzira što to možda i ne bi bilo protivno Rezoluciji 1244, od koje smo, inače, toliko strepeli. Uprkos tome, Milorad Jovanović kaže da "Albanci nas ne mogu da spreče da donesemo Ustav Srbije, pošto se to dešava u Skupštini Srbije".
       Situacija je, dakle takva, da, iako postoji i politička volja za donošenje ustava, iako postoje ekspertske razrade za taj projekat (u stvari, ima ih čak nekoliko), iako je na nivou stručnih timova napravljena i druga regulativa koja se bavi uređenjem države (naprimer, o lokalnoj samoupravi), zbog svega rečenog to ne može brzo da se obavi i pitanje je kada uopšte može. A to unedogled odlaže izbore i povećava nervozu kod onih koji su nestrpljivi da iskoče iz svoje dosovske kože. To je ovdašnji problem, sa kojim ni Crna Gora ni Kosovo nemaju veze.
      
       SRBOLJUB BOGDANOVIĆ
      
      

Pokrajine, okruzi i opštine "Za Srbiju se predviđa teritorijano uređenje na četiri nivoa: opština, okrug, pokrajina i republika. Autonomih pokrajina je, prema tom predlogu, šest, i to su: Vojvodina, Beograd, Kosovo i Metohija, Jugozapadna Srbija, Jugoistočna Srbija i Šumadija-Podunavlje", kaže Lidija Basta-Flajner, vođa ekspertskog tima koji je izradio aktuelni predlog ustavnog uređenja.        Najmanje tri okruga bi mogli, ako se izjasne, da formiraju oblast i time bi trebalo da bude prevaziđena želja za iskazivanjem posebnosti nekih krajeva zemlje, koja se u vreme Miloševićevog centralizma neretko iskazivala i kao preteći separatizam.        Ovaj predlog ne podrazumeva asimetrično uređenje Srbije, što znači da bi sve autonomne pokrajine bile i formalno i sadržinski u istom statusu. Mada, nezvanično, neki od eksperata nisu iskazivali rezerve ni prema eventualnoj asimetričnosti neke od pokrajina i nije nemoguće da bi se u proceduri političkog usaglašavanja moglo stići i do takvog rešenja. "Asimetrična pokrajina" bi, pre svih, mogla biti Vojvodina, a što se Kosova tiče, tu je situacija neizvesna i ne zavisi samo od volje ni naših političara, ni naših stručnjaka ni naših građana.        "Ideja je bila da se izađe u susret zahtevima Vojvodine, tako da je grupa ispred sebe imala Platformu Skupštine Vojvodine, kao što smo, kada smo pravili predlog uređenja odnosa Srbije i Crne Gore ispred sebe imali crnogorsku Platformu iz 1999. godine", kaže Lidija Basta-Flajner (reč je o o predlogu federalnog/konfederalnog uređenja Srbije i Crne Gore koji je objavio NIN u martu ove godine).