Demokratska stranka Srbije i Koštunica nameravaju da opstruiraju sprovođenje osnovne ideje DOS-a - autentična demokratija i definitivni raskid sa komunizmom - što je jednostavno nemogućno jer je reč o istorijskom procesu

      Smena jugoslovenskog ambasadora u Sjedinjenim Američkim Državama Milana St. Protića dodatno je uzdrmala ionako krhko jedinstvo Demokratske opozicije Srbije. Protić je, po običaju, bez dlake na jeziku govorio o stanju u našoj diplomatiji, DOS-u i naravno o potezima predsednika Vojislava Koštunice.
       Razgovor smo vodili u restoranu "Luda kuća".
       Sve je simbol, rekli bi nadrealisti.
      
       Smenjeni ste i to u paketu sa Miloševićevim ambasadorima kao što su Bingulac, Igić i slični. Baš su vas ponizili.
       - Ne, nisu oni mene ponizili, oni su samo sebe demaskirali. To je samo providan pokušaj diskvalifikacije dela DOS-a koji je za saradnju sa svetom. To je pokušaj destrukcije temeljne ideje DOS-a - autentična demokratija i definitivni raskid sa komunizmom. Koštunica i DSS nameravaju da opstruiraju sprovođenje te osnovne ideje DOS-a, što je jednostavno nemogućno jer je reč o istorijskom procesu. Moja poruka bi mu bila: Vojo, izgubio si, samo još nisi svestan.
      
       Ne mislite li, valjda, da je Koštunica komunista?
       - Očito je da je prešao na suprotnu stranu. On se ponaša kao komunista. Miloševićevim ljudima više veruje nego liderima DOS-a, ljudima sa kojima je došao na vlast. Nemojte da zaboravite da u Ministarstvu inostranih dela i dan-danas sede mnogo opasniji i značajniji ljudi iz Miloševićevog doba od ambasadora koji su smenjeni. A Koštunica je skoro godinu dana na vlasti. Šta je on uradio da se promene struktura i sastav tog ministarstva? Ništa. Zašto? Zato što mu je to u interesu, zato što vodi identičnu politiku.
      
       Vi ste otvoren, ali istovremeno i čovek, što kaže narod, na svoju ruku. Međutim, i pored toga mnogi su se začudili zbog vašeg brutalno otvorenog diskursa po povratku iz Vašingtona. Smatra se da je to čak i za vas bilo prejako, da se iza toga krije nešto?
       - To je tipično za komunističke paranoike. Elem, moje izjave uopšte nisu prejake u odnosu na to koliko je velika sabotaža izvorne DOS-ove politike. Vi možda ne znate, ali ideja da budem smenjen izneta je još pre nego što sam otišao u Vašington. Tada se vodila debata u Koštuničinom kabinetu da treba da budem opozvan zbog izjave da je naša obaveza direktna saradnja sa Haškim tribunalom i isporučivanje optuženih. Naravno, Koštunica mi to nije priznao, već mi je dao i garantovao odrešene ruke u Vašingtonu, kao i Svilanović. Naš dogovor je bio vrlo jasan: u Vašingtonu mogu da radim onako kako smatram da je najbolje za našu zemlju, s obzirom da naša diplomatija i naša spoljna politika u tom trenutku pa ni danas nisu bile precizirane. Prema tome, nije to bila moja samovolja nego delovanje na osnovu dogovora.
      
       Međutim, vi ipak kao da ste uspostavili svojevrsni diplomatski solipsizam.
       - Mi smo država nedefinisana teritorijalno, politički, ustavno, međunarodno, ekonomski, kako god hoćete. U takvim uslovima trebalo je pred američkim zvaničnicima dokazati da je promena koja se dogodila u ovoj zemlji 5. oktobra zaista autentična demokratska promena. Tamo je i sada mnogo skeptika prema našim promenama i trebalo ih je ozbiljno uveravati u naše iskrene želje i namere da odnosi između naše dve zemlje uđu u novu, sasvim drukčiju fazu od one koja je vladala poslednjih deset godina. Kao lider DOS-a ja sam to radio. A šta se ovde radilo, vidimo sasvim jasno ovih dana.
      
       Znači li to da smatrate da je reč o dubokom strateškom razmimoilaženju u okviru DOS-a?
       - Da. Kako drugačije tumačiti Koštuničine reči da neki hoće da zamene komunizam amerikanizmom. Vidite, odavno sam se uverio i tokom svojih istorijskih istraživanja i za ovih deset godina da sukobi sa velikim silama našem narodu i našoj zemlji samo donose štetu. Dakle, ne radi se o mojim afinitetima nego o realnosti. Ključno pitanje je šta je nacionalni interes ove zemlje. Dobrobit našeg naroda može da se postigne samo ako smo u saglasju sa velikom silom a ne ako smo s njom u sukobu. Mislim da je to sasvim jasno i logično. Ali, ima onih, s predsednikom Koštunicom na čelu, koji to ili ne mogu ili neće da razumeju i koji bi i dalje da se natežu sa velikim silama na štetu našeg naroda. Zamislite samo da drugo krilo u DOS-u predvođeno srpskom vladom nije uhapsilo Miloševića i da ga nije isporučilo Haškom sudu, gde bismo mi danas bili kao nacija i kakve bismo teškoće i probleme danas imali.
      
       Iako su utisci nezavršena znanja, ipak se ne može oteti utisku da u jednom delu DOS-a jača antiamerikanizam. To možda proizlazi iz činjenice da antiamerikanizam u značajnom stepenu egzistira u narodu i da je cilj, pored ostalog, tog dela DOS-a da se približi delu biračkog tela koji možda nije mali.
       - Mnogi ljudi u našoj sredini imaju problem da razumeju Ameriku. Ona je suviše velika, suviše daleko, suviše komplikovana, ako hoćete čak i suviše zatvorena u sebe... Da bi je čovek razumeo, mora on njoj da se približi, jer ona se neće približiti nikome baš zato što je tako velika i moćna. Težio sam da približim našu zemlju Americi ne zato što mi je stalo do Amerikanaca ili do Amerike, već zbog toga što od tih odnosa zavisi budućnost naše dece i budućnost ove zemlje. Ali Koštunica i njemu slični Ameriku posmatraju kroz komunistički stereotip. Naravno, ne treba da zaboravimo da su oni nas bombardovali i kad su dovodili komunizam na vlast i onda kad su ga skidali. Ali to je nauk iz koga bi trebalo izvući pouke, a ne ponavljati greške iz prošlosti. Najlakše je raditi ono što sada Koštunica radi - podilaziti slabostima vlastitog naroda. Najteže je biti strog roditelj interesu svoje dece. Koštunica hoće da bude srpski Tuđman.
      
       Au, ovo je baš protićevski!
       - Ali i tačno. Vidite, Koštunica je, kao i Tuđman nekada, formalno stilizovan kao pobednik nad komunistima. Drugo, kod obojice je nacionalno-demokratska opcija mnogo više nacionalna nego demokratska. Treće, i Koštunica je, kao i Tuđman svojevremeno, opsednut državom i vlašću. Četvrto, Koštunica se slično Tuđmanu oslanja na poluge i ljude iz komunizma, tj. prethodnog režima. I, poslednje, najvažnije, obojica su težila da zaštite optužene za ratne zločine iz svojih država.
      
       Vi ste izjavili da je Koštuničina poseta Americi nedovoljno uspela. Međutim, gospodin Montgomeri, ambasador SAD u Beogradu, rekao je da je ta poseta uspela.
       - Naravno da je poseta uspela ali sa američke tačke gledišta. Koštunica je doveden u Vašington da obeća punu saradnju s Haškim tribunalom. To je ostvareno. I naravno da će ambasador Montgomeri kazati da je poseta uspela. Ali, postavlja se pitanje da li je postignut cilj sa našeg stanovišta. Recite vi meni ili pitajte Koštunicu šta je on to doneo iz Vašingtona?
      
       To vi treba da kažete, vi ste bili tamo.
       - Ništa nije doneto. Jer da jeste, to bi se videlo na ulici, to bi se videlo u politici ove zemlje, moralo bi da se vidi u odnosima između naše dve zemlje. Da li se išta od toga vidi?
      
       Šta ste vi učinili da ta Koštuničina poseta bude uspešnija?
       - Sve što sam mogao. Ali oni su sve to ignorisali i čak na mene gledali kao na čoveka koji hoće da sabotira tu posetu zato što sam bio realan. Čak sam prilikom izlaska iz Bušovog kabineta čuo da je jedna osoba rekla da sam ja američki špijun.
      
       Smete li da kažete ko je to rekao?
       - To je rekla LJiljana Nedeljković, šefica kabineta i savetnica predsednika Koštunice, samo zbog toga što je tokom posete i razgovora Buš isuviše, po njenoj oceni, razgovarao sa mnom i govorio o meni.
      
       Kakvo je to famozno pismo koje je Koštunica poslao Bušu?
       - Mislim da naša javnost zna da je predsednik Koštunica pisao predsedniku Bušu.
      
       Ali se ne zna sadržaj pisma. Da li ste videli vi to pismo?
       - To pismo ja nisam dobio.
      
       Niste ga dobili legalnim putem?
       - Nikakvim putem, ni legalnim, ni direktnim, ni indirektnim.
      
       A jeste li upoznati sa sadržajem?
       - Naravno. Američka strana je bila zaprepašćena saznanjem da pismo nije upućeno preko ambasade i da ga nisam video. Pismo je, inače, poslato faksom iz Beograda.
      
       To je kao neuobičajen put.
       - To je vrlo neuobičajen put. Ključna stvar u tom pismu je da je predsednik Koštunica preuzeo na sebe ličnu obavezu da ispuni ono što je obećao, a to je donošenje zakona o punoj saradnji s Haškim tribunalom. I onda, naravno, kada se to nije ostvarilo, ja sam morao da po pozivu idem i objašnjavam zašto se to nije dogodilo.
      
       S obzirom na to da ste bili u DSS-u, poznajete Koštunicu dosta dobro, kako objašnjavate njegove stavove?
       - Njegovom neodlučnošću. On je jedan izuzetno neodlučan čovek.
      
       To se ne bi moglo reći po njegovim nastupima u poslednje vreme. Bili su to vrlo odlučni koraci?
       - Da je to samo privid, možete da vidite po čitavom nizu njegovih postupaka. Govorio je kako ne želi da se vidi s Karlom del Ponte, pa se onda predomisli i ipak se sretne s njom. Tvrdio je da Milošević neće biti uhapšen, da ambasador u Vašingtonu ne zna o čemu priča, pa onda ga realnost surovo demantuje i Milošević bude uhapšen. Zatim ustvrdi da Milošević neće biti isporučen Haškom tribunalu pre Donatorske konferencije, pa on bude isporučen. Nedavno izađe sa teškim optužbama protiv visokih nosilaca vlasti u Srbiji a ispostavi se, bar dosad, da nikakvih konkretnih dokaza za to nema. On je čovek koji lako dolazi pod uticaj svoga okruženja upravo zbog toga što je neodlučan. Otkad je postao predsednik, još je više utonuo u sopstvenu nesigurnost i zato se okružuje ljudima iz prethodnog režima i sve više deluje kao poslednji bastion komunizma. Veruje da su oni manja opasnost po njegovu vlast.
      
       Nije li ipak malo prejaka vaša nedavna izjava da sa padom Koštunice definitivno pada komunizam u Srbiji?
       - Nisam ja to tako rekao. Nisam siguran ni da će sa padom Koštunice ova zemlja da se oslobodi komunizma. Koštunica je samo poslednja odbrana takvog načina mišljenja. Molim vas, šta je legalizam danas u Srbiji ili u Jugoslaviji na kome on toliko insistira? To je eufemizam za odbranu postojećeg poretka. Ne može se iz autokratije u demokratiju preći tako što će se poštovati ustav, zakoni i propisi iz autokratije. Time se samo perpetuira, nastavlja autokratija. Demokratija se u ovakvim uslovima može izgraditi samo definitivnim prekidom - pravnim, ustavnim i svakim drugim sa prethodnim poretkom. I to je ono što smo mi naveli kao prvu tačku programa DSS-a iz 1992. godine. Kao i poništenje svih ustavnih i pravnih propisa donetih posle 6. aprila 1941. godine. To je i Koštunica potpisao. A pogledajmo dokle je stigao.
      
       Kakav je osećaj kada vaš dobar drug postane egzekutor i to baš nad vama?
       - Svilanoviću je to sada odgovaralo i godilo je njegovoj sujeti, ali odluku nije doneo on, kao što nije doneo nijednu odluku otkad je postao savezni ministar. Javna je tajna da to ministarstvo vode Koštunica i LJiljana Nedeljković, a ne Svilanović. To mi pada teško samo zato što je to izneveravanje naših ideala, onoga za šta smo se borili deset godina. Ali opet, s druge strane, to mi nekako imponuje - ako sam ja prva žrtva koja pada na oltar te neprirodne koalicije, onda i to nešto znači. Ali, treba da znaju, ja sam njihova noćna mora.
      
       Da li se plašite za vašu bezbednost i bezbednost vaše porodice?
       - Kad se nisam plašio pod Miloševićem, ne plašim se ni pod Koštunicom.
      
       LUKA MIČETA