Pregovori o otpisu duga prema Pariskom klubu pomereni su za kraj oktobra, što dovoljno dobro pokazuje koliko košta svađa Đinđić - Koštunica. Poučeni korisnim iskustvom s batinom, Amerikanci su poručili domaćima da bi sve moglo biti odloženo i za mart

      Svetska banka zvučala je umirujuće - Srbi se svađaju, ali strani investitori će biti sigurni.
       Gregor Famira, mladi predstavnik advokatske kompanije CMS, koja je prošle nedelje pobedila na javnom tenderu za pravnog savetnika za privatizaciju tri domaće cementare, odlučio je u petak da časti srpskog ministra za privatizaciju Aleksandra Vlahovića. "Srbija je centar centralne Evrope. Avioni su puni poslovnih ljudi koji dolaze ovamo", odgovorio je on na pitanje da li strane partnere uznemirava aktuelni rascep unutar Demokratske opozicije Srbije (DOS). Fomira je, možda, nekog i konsternirao izjavom da je procedura bila fer i javna (naravno, rekao je "ja govorim iz ugla pobednika") i da pri otvaranju koverata sa ponudama nisu primećeni članovi mafije.
       Jedan sprat niže, u istoj zgradi u hodniku levo, u Vladi Srbije, jugoslovenski predsednik Vojislav Koštunica, upravo je na BK TV uspijao usnama, govoreći o umešanosti srpskog premijera u delatnosti surčinskog klana i korumpiranosti njegovog kabineta. Srpski ministar pravde je manje-više tvrdio da predsednik laže, jedan predstavnik partije članice DOS iznosio je uverenje da je Koštunica sedmi član porodice bivšeg predsednika Miloševića, a prozvani Zoran Đinđić - da se Koštunica malo zaboravio i da misli da se igraju u nekom provincijskom dvorištu.
      
       Centar gluposti
       Čovek je prosto u vazduhu mogao da čuje kako koferi stranih investitora štekću, sami se od sebe zatvaraju, a avionske karte se automatski čekiraju za neko mesto udaljeno od centra gluposti.
       Reformski deo savezne i srpske vlade osećao se kao da lebdi u nekom čunu: "evropski stranci" zvali su odande da vide da li se Jugoslavija i Srbija raspadaju kad se lideri tako dušmanski napadaju, a "domaći stranci", već navikli na ovakve ispade, trudili su se da svojim kolegama objasne da je to stvar lokalnog kolorita. "Proći će ih to, valjda", rekao je više sebi u bradu jedan od srpskih ministara s računaljkom u glavi, svestan da svako kompjuterski pismen može jednostavno da zaključi da li se "reforme ne ostvaruju" (kao što tvrdi DSS) ili se "super ostvaruju" (kao što tvrdi ostatak DOS-a plus guverner Narodne banke Jugoslavije Mlađan Dinkić) na veoma dostupnim sajtovima Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), Svetske banke (SB) ili Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i da takve procene uopšte ne zavise od Koštunice i Đinđića. U svakom slučaju, pregovori o "temi A", otpisu jugoslovenskog duga kod Pariskog kluba poverilaca (oni koji treba da ga otplaćuju daleko će nadživeti i Koštunicu i Đinđića), pomereni su sa septembra na kraj oktobra. Amerikanci, koji su ovde već u martu i junu isprobali batinu na novim vlastima, poručili su diskretno "momcima, da se saberu" jer bi pregovori mogli biti odloženi i za prvi kvartal iduće godine. Jedan savetnik u saveznoj vladi, koji inače članove Demokratske stranke Srbije naziva Amišima (američka grupacija nesklona modernim svetskim dostignućima), rekao je pomalo cinično da je naša sudbina takva, kakva je. "Kad je pokušao, a trebalo je već jednom da pokuša, jugoslovenski predsednik je pogrešio, pa je umesto Pariskog, rekao Londonski klub. Srpski premijer, koji nema nikakve nadležnosti po tom pitanju, priča kao navijen da su ti pregovori važni koliko i 5. oktobar", objasnio je taj sagovornik NIN-a.
       "Da li su oni svesni da se bore u kući od stakla", upitao je prošle nedelje jedan britanski diplomata svog srpskog sagovornika. "Nisu", rekao je upitani, "oni misle da će pogoditi jedan drugog tačno u glavu, i ne vide staklo iza sebe". "Bio bih veoma iznenađen ukoliko bi EU stopirala donacije za Jugoslaviju", kaže jedan sagovornik NIN-a iz Vlade Srbije. "Za sada nema ni naznaka da je tako nešto moguće, ali ukoliko se mrcvarenje nastavi, ništa nije isključeno", kaže on.
      
       Kuća od stakla
       Goran Pitić, srpski ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom, izjavio je u utorak da humanitarna pomoć verovatno neće biti stopirana, ali da bi tempo donacija, ukoliko se u zemlji političke tenzije nastave, mogao biti usporen. Belgijski ambasador, a ta zemlja trenutno predsedava EU, nije srpskim sagovornicima dao nikakve naznake da bi isporuka pomoći mogla biti na neki način oročena (prema tome da li se Koštunica i Đinđić dogovore u nekom razumnom roku), a Francuska i Nemačka su i dalje veoma pozitivno nastrojene prema Srbiji. Nešto tako je otprilike rekao i francuski predsednik Žak Širak poručujući jugoslovenskim sagovornicima - da se do rešenja može doći demokratijom i pregovorima. Ekonomist intelidžens junit (EIU), analitičko krilo najuglednijeg britanskog ekonomskog časopisa "Ekonomist", koji sredinom septembra organizuje okrugli sto predstavnika savezne i srpske vlade i ljudi iz sveta međunarodnog biznisa, u svom izveštaju datiranom za avgust ocenio je da bi problemi Jugoslavije sa budžetima mogli biti veliki. "Zbog neplaniranih troškova vojske u Preševu, visoko određene cene pšenice koja bi trebalo da popravi stanje u poljoprivredi i potpunog nedostatka kontrole nad troškovima u Crnoj Gori, budžeti su pod velikim pritiskom", piše u izveštaju EIU. Zbog toga je misija MMF u julu povećala odobreno zaduženje srpskom budžetu sa četiri na sedam miliona dinara. EU je obećala da će od 300 miliona evra ukupne pomoći, 260 miliona odobriti ove godine.
       "Koliko su jake reformske snage u SRJ?" upitan je potpredsednik savezne vlade Miroljub Labus u biltenu delegacije Evropske komisije u Beogradu. "Mislim da su dovoljno jake da mogu da održavaju reformu na dnevnom redu političkih događaja i da reforma ne bude potisnuta u drugi plan", odgovorio je Labus.
      
       Sigurni stranci
       Glavni direktor i koordinator Svetske banke za jugoistočnu Evropu Kristijan Portman izjavio je u ponedeljak u Banjaluci da su vlade u Beogradu, jugoslovenska, a posebno Vlada Srbije, učinile sve da obezbede sigurnost stranim investitorima za ulaganja u Jugoslaviji. "Očigledno je da je ekonomska situacija u Jugoslaviji delikatna, ali ohrabruje što je vlada Jugoslavije shvatila da će međunarodna pomoć trajati kratko i nije htela da postane ovisnik od stranog novca", kazao je Portman. On je istakao da ohrabruje činjenica što su vlade Jugoslavije, Srbije i Crne Gore, usmerene na privatizaciju. "Vlade Srbije i Crne Gore usvojile su niz zakona koji će omogućiti i obezbediti sigurnost za strana ulaganja", kazao je Portman. Guverner centralne banke Mlađan Dinkić izjavio je prošle nedelje da se na svom mestu (njegov mandat traje pet godina) oseća relativno udobno. Zadovoljstvo se zasniva na neočekivano brzom dolasku Dojče banke, ali i najavi dolaska Siti banke, čiji predstavnici treba da doputuju u oktobru a još nisu otkazali tu posetu.
       U izveštaju EIU Jugoslavija je označena kao zemlja sa rizikom "D" od mogućih "A" (najbolji) do "E" (veoma rizična) i sa 79 poena od 100 koliko nose najrizičnije zemlje za strana ulaganja.
       Pogled iznutra i spolja na sudbinu Vlade Srbije izgleda otprilike ovako: politička šteta je već učinjena i prve posledice po destabilizaciju ekonomske pozicije zemlje su se već pokazale. Vrlo je verovatno da će se kriza u DOS-u nastaviti i da će DSS sačekati jesen da bi pokazala da je vlada radila navodno loše. Rezultati u industrijskoj proizvodnji su već sada loši, što i nije neko iznenađenje.
      
       Ekonomisti i političari
       Već dva meseca proizvodnja je u opadajućem trendu, koji će, kako veruje ekonomski analitičar Stojan Stamenković, biti nastavljen do kraja godine, bez šanse da se drastično poboljša bez privatizacije i stranih ulaganja. Malo je verovatno da će se oporaviti stagnirajući trend izvoza jer srpska preduzeća nemaju šta da izvezu, nemaju programe kojima bi konkurisala kod inostranih banaka koje su otvorile filijale u zemlji, a i kad imaju programe, krediti su i dalje veoma skupi. Uprkos nominalnom rastu, kupovna moć stanovništva opada i ukoliko MMF zaista prihvati sugestiju savezne i srpske vlade da u oktobru ne bude poskupljenja struje, biće to veliko olakšanje za socijalno najugroženije. Čak i pod pretpostavkom da se više ne desi nijedan politički gaf, Vlada Srbije je već bila prinuđena da svoja očekivanja od prihoda od privatizacije prepolovi. "Sa novim zakonom se startovalo u junu, a po starom se nije krenulo u privatizaciju cementara, kao što je prvobitno bilo planirano", objasnio je u petak ministar Vlahović.
       U ovom trenutku, ekonomski deo vlade ne oseća političke pritiske i oseća se zaštićenim od različitih volja s federalnog i srpskog nivoa. "Oni su izborili sopstveni kredibilitet i svi političari, čak i oni koji ne pokazuju nikakav interes za ekonomiju, znaju da se bez njih ne može", kaže jedan sagovornik NIN-a, strani konsultant Vlade Srbije. "Bilo da u obračunu u DOS-u pobedi Đinđić ili Koštunica, Labus, Božidar Đelić srpski ministar finansija, Pitić, a verovatno i Vlahović, ostaju jer prosto neko mora da odradi ono što su MMF i Svetska banka zadali", kaže taj sagovornik.
      
       TANJA JAKOBI
      
      

Prognoza za 2002. U svom izveštaju od avgusta, Ekonomist intelidžens junit (EIU) analitičko krilo najuglednijeg britanskog ekonomskog časopisa "Ekonomist" prognozira da će Jugoslavija ovu godinu završiti sa inflacijom od 38 procenata i rastom društvenog proizvoda od 5 odsto. EIU predviđa blagi oporavak proizvodnje do kraja godine, ali i slab izvoz što će dovesti do spoljnotrgovinskog deficita iznad dve milijarde dolara. U 2002. godini očekuje se pad inflacije na oko 20 odsto na godišnjem nivou, zadržavanje rasta GDP i spoljnotrgovinskog deficita na istom nivou uprkos stranim investicijama i očekivanom jačanju izvoza. EIU očekuje da će devizne rezerve NBJ rasti i da će na kraju godine jedan evro vredeti 63 dinara (sada je 59,45 dinara), a da će krajem 2002. godine jedan evro biti 68 dinara.        U izveštaju se takođe prognozira da će Jugoslavija uspeti da dobije veliki otpis duga po modelu Bosne i Hercegovine, ali da će njena finansijska situacija i dalje ostati teška i naredne godine. Predviđa se da će deficit u javnoj potrošnji biti između 7 i 9 procenata.