Koštunica je prvi, kao i njegov DSS, ali se nalaze na nizbrdici i udaljavaju se od decembarskog zenita

      Javno mnjenje Srbije je obrazovano i obavešteno baš onoliko koliko je to prosečan građanin. A prosečan građanin nije baš mnogo obrazovan, jer nam je takav odnos škole i šansi za dobar posao, a obavešten je više o sudbinama junaka melodramskih serija, nego o tome šta znači porez na dodatnu vrednost. Ali javno mnjenje Srbije je i gladno i pametno onoliko koliko je to prosečan građanin - a to je i te kako dovoljno da se procenjuju učinci i dometi politike i njenih protagonista, pogotovo na dugi rok.
       Srpska politička scena najmanje od 1996. čekala je udruženu opoziciju koja će smeniti režim poraza i sramota. Tek na leto 2000. pojavila se takva snaga - DOS i ikona promena oličena u dr Vojislavu Koštunici. Prvi deo promena je tada lako izvršen: umesto starog dobili smo novi režim. Drugi deo promena je samo najavljen: usmeravanje društva u pravcu demokratskih i ekonomskih reformi. Da je DOS bio efikasan u ostvarivanju i tog drugog dela svoje izvorne misije, teško da bi merenje javnog mnjenja konstatovalo išta drugo osim rasta popularnosti njegovih lidera. Za analitičare razumljiva i očekivana a za narod neočekivana i na sopstvenoj koži doživljena neefikasnost u podizanju žovotnog standarda, unervozila je i građane, i stranke i političke lidere. A od nervoze do pada popularnosti nije trebalo mnogo.
       Popularnost DOS-a je od septembarske pobede do decembarskih izbora duplirana. Pobednik je uza sebe imao svoje izvorne birače, razočarane birače poraženih, autoritarce koji su uvek za pobednike, pa čak i one skeptike koji su obično po strani. Imali su ih, naravno, do prvih pukotina, kolebanja i svađa. Prvo su otpali skeptici i zaplašeni poštovaoci Slobodana Miloševića. Hapšenje Miloševića i nesuglasice oko toga bili su prvi ozbiljniji udarac dosovskoj popularnosti. Isporučivanje Miloševića i nesuglasice su dodale, a najnovije rasprave o tome ko je i koliko prevario, odnosno ko je i koliko neodlučan, samo su utvrdile trend pada popularnosti DOS-a.
      
       Kako nema ozbiljnih protivnika van DOS-a, svađa u familiji je doprinela da poraste broj onih koji nisu ni za koga, a kojih je sada daleko najviše u poslednjih godinu dana.
       Vojislav Koštunica, predsednik SRJ i predsednik DSS, i dalje je najpopularniji političar u zemlji. Iako mu je rejting najniži od decembarskih izbora, on i dalje nema ozbiljnog konkurenta. Sa skoro neverovatnih 86 odsto pozitivnih poena u aprilu ili 72 procentna poena u julu, o predsedniku SRJ u avgustu dobro misli 65,3 odsto stanovništva. Stabilno dobro ocenjeni su Miroljub Labus, potpredsednik vlade Jugoslavije, Goran Svilanović, ministar spoljnih poslova Jugoslavije i Mlađan Dinkić, guverner Narodne banke Jugoslavije, sada sa 55 odsto, 53 odsto odnosno 52 odsto pozitivnih poena. Ipak, i to je nešto manje nego prethodnih meseci. Grupa političara o kojima ljudi misle češće dobro nego loše završava se sa Nebojšom Čovićem, Božidarom Đelićem i Velimirom Ilićem. Zoran Đinđić i dalje polarizuje populaciju i o njemu misle ili jako dobro ili jako loše.
       Opozicija nema političara čiji je rejting iole pozitivan i teško je zamisliti da bi neko od njih mogao u doglednoj budućnosti da ugrozi liderstvo DOS-a.
      
       Nesuglasice i, često, nejasne pozicije stranaka, posebno stranaka unutar DOS-a, doprinele su padu popularnosti i DOS-a i pojedinačnih stranaka u DOS-u, ali pre svega na račun povećanja broja neopredeljnih. Posebno je bio očigledan uzlet DSS nakon septembarskih izbora, pa i u prvih nekoliko meseci ove godine. Simpatizeri dobijeni samo činjenicom da je vlast osvojena, počeli su da se osipaju kada je postalo pomalo nejasno ko je i koliko na vlasti i kada su počele polarizacije i unutar DOS-a.
       U ovom trenutku je jasno da bi uz DOS u Skupštinu Srbije mogle i sve tri opozicione partije - SPS, SRS i SSJ, a ukoliko bi stranke DOS-a išle pojedinačno, dve najpopularnije stranke bile su DSS i DS. Od ostalih stranaka nešto ozbiljniji rejting imaju SPO, NS, GSS i LSDV, ali nedovoljan da pređu izborni cenzus. Sada, kada se stranke pozicioniraju za eventualnu izbornu trku (iako izbori nisu na vidiku), birači se opredeljuju za stranke prema simpatijama, ne vodeći računa da li stranka ima ili nema šanse da uđe u parlament. Zato se i pojavljuje mnoštvo stranaka sa izrazito malim rejtinzima.
       Budućnost će, izvesno, doneti politička pregrupisavanja i nova stranačka udruživanja i razdruživanja. Najverovatnije da će se i vlast i njoj ozbiljna opozicija iznedriti iz DOS-a, nadajmo se ne pre nego što narod oseti neke plodove započetih reformi i ne na račun reformi.
      
       (Autor je direktor agencije za ispitivanje javnog mnjenja "Strateškimarketing")
      
       SRĐAN BOGOSAVLJEVIĆ