Do svoje četrnaeste godine učio sam veronauku. Imao sam veoma dobre veroučitelje. Nisu bili u mantiji, već u civilu. Mogu reći da nisu ni pomogli ni odmogli mojim religioznim opredeljenjima. Ali sam od njih mnogo tog važnog naučio.
       A verski sam se opredelio sam. Ne bih sada o tome kako. U pitanju je intimna sfera čiji sadržaj ne bih reprodukovao u ovolikom tiražu.
       Sve sam ovo ispričao da bih mogao slobodnije da iznesem nimalo originalno mišljenje da crkva treba da bude odvojena od škole, već samim tim što je ustavom odvojena od države.
       Mišljenje nimalo originalno, ali pripada civilnom društvu.
       S druge strane, smatram da je neobično važno znati više o hrišćanstvu nego što se kod nas uči u okviru istorije. Nemogućno je razumeti mnogo šta bez poznavanja Svetog pisma. Na primer, kako shvatiti evropsko slikarstvo i vajarstvo bez poznavanja Novog i Starog zaveta, kako "Božanstvenu komediju", kako Dostojevskog, kako NJegoševu "Luču mikrokozma", crkvenu arhitekturu i toliko toga drugog.
       Nažalost, teško je shvatiti i verske ratove, od krstaških do savremenih ratova između pripadnika naroda različitih religija, bez poznavanja verske dogmatike. Iako vera kao takva nije neposredan uzrok ratova između verski različitih naroda, niti crkva krivac, ipak nije slučajno da se i danas sukobi iz drugih razloga ipak najviše dešavaju na prostorima gde su religije različite - eto u Irskoj, na Bliskom istoku, na Kosovu, na Kipru, u Indoneziji...
       A na kraju malo etimologije. Katiheta, sinomim za veroučitelja (kojih, kažu, nema dovoljn, za očekivanu nastavu) znači na starogrčkom jeziku predavač, od glagola kateheo poučavam.Tek ovih dana sam shvatio da će se veronauka prvo predavati samo u prvim razredima osnovne i srednje škole, pa naredne godine u drugoj i tako dalje. To je postepenije. Osim toga, čuh ovih dana na televiziji da će đaci ili njihovi roditelji moći da se opredele između veronauke i onog drugog predmeta što mi liči na etiku (građansko vaspitanje) ili čak da ništa od toga ne uče. I dalje stojim na stanovištu da naši đaci treba da uče više o svetskim religijama, a to se moglo programirati i u okviru tog drugog alternativnog predmeta.