Uvođenjem još jedne nagrade, Filmski festival u Veneciji ostavlja iza sebe Kan i Berlin. Goran Paskaljević u trci za nagradu, Goran Marković u selekciji Nove teritorije

      Otvaranje 58. međunarodnog filmskog festivala u Veneciji 29. avgusta upadljivo je obeležilo odsustvo predstavnika italijanske vlade. Bilo je zaglušujuće pucnjave u filmu "Prašina" makedonskog režisera Milča Mančevskog, bilo je i vatrometa, ali ne i fanfara koje bi propratile početak Mostre u prisustvu ministara. Italijanska štampa je to opisala kao očigledan "razvod" uprave festivala, političke orijentacije levog centra, i nove, desničarke vlade Silvija Berluskonija. Ministar za kulturnu baštinu Vitorio Zgarbi, koji je sutradan po otvaranju napao festival kao "dekadentan", ipak je izjavio da se, na zatvaranju 8. septembra, mogu očekivati i šef države Karlo Azeljo Čampi, ministar kulture Đulijano Urbani, on sam, "a možda čak i Silvio Berluskoni". Zgarbi je, u intervjuu dnevniku "Republika", napao "potpuno odsustvo političke senzibilnosti" uprave venecijanskog Bijenala, a za direktora filmskog festivala Alberta Barberija je rekao da je "savršeno nevaspitan".
      
       U znaku Nikol Kidman
       Na stranu interni sukobi, Barberi je ove godine smislio da podmladi najstariji svetski filmski festival na kojem će, u svim selekcijama zajedno, biti prikazano 140 filmova. Od njih, čak 40 se takmiče za prestižnu nagradu zahvaljujući tome što je uz 20 kandidata za Zlatnog lava, uvedena i selekcija za Lava godine, u kojoj je isti broj takmičara. Žirijem za Zlatnog lava predsedava ovogodišnji kanski laureat Italijan Nani Moreti, a žirijem za "lavića" japanski kritičar Šigehiko Hasumi. Lav godine će nagraditi delo iz selekcije nazvane Savremeni film, a među kandidatima, uz nepoznata imena, figurira i Verner Hercog sa "Nepobedivim". Uvođenje dve ravnopravne selekcije nije baš oduševilo novinare zbog perspektive udvostručenog posla, a i producenti i distributeri su se zapitali šta se krije iza toga. Iako svrstavanje u "sigurne vrednosti", s jedne strane, i "one koji će to tek postati", s druge, izgleda možda pomalo riskantno, činjenica jeste da je uprava festivala našla način da mu da specifično obeležje, trik koji drugi festivali nemaju - "dvoglavog" lava. Odlučna da ne zaostane za Kanom i Berlinom, i da bude avangarda, uprava Mostre je uvela i selekciju Nove teritorije posvećenu "aktuelnom filmu koji priprema film sutrašnjice".
       Mostru je otvorio drugi film Makedonca Milča Mančevskog "Prašina" koji, za razliku od njegovog prvenca "Pre kiše", koji je 1994. dobio Zlatnog lava za debitantski film, nije ostavio jači utisak na kritičare. Film Gorana Paskaljevića "Kako je Hari postao drvo" na programu je 7. septembra, a ubrzo potom, već 9. septembra, u Beogradu će biti priređena i svetska premijera. Drugi jugoslovenski film u Veneciji je dugometražni film Gorana Markovića "Srbija godine nulte", u programu Nove teritorije.
       Iako zasad (na nešto više od polovine festivala) nema izrazitog kandidata za Zlatnog lava, neki su se filmovi izdvojili. Pre svega, "Drugi" mladog španskog režisera Alehanda Amenobara, u kome glavnu ulogu igra Nikol Kidman. To je klasičan horor, ali bez specijalnih efekata, u kojem je režiser nastojao, poput Hičkoka, da samom atmosferom i glumom dočara jezu i strah. Kritičari su gotovo jednodušni u oceni da je riđokosa australijska lepotica napokon uspela da dokaže da je i vrsna glumica. O Nikol Kidman, koja je u Holividu uživala blagonaklonost kao supruga Toma Kruza, sada se, posle "Mulen ruža" i "Drugih", kao i nastupa na londonskoj pozorišnoj sceni, sve više piše kao o rasnoj glumici. A baš tako, kao prava filmska diva, ona je i doputovala u Veneciju: privatnim avionom, sa 22 kofera, šest telohranitelja, i odmah izazvala saobraćajni incident pošto su brodići sa paparacima pomamno jurili vaporeto kojim je ona išla u hotel. Rezultat: vozač hotelskog brodića dobio je kaznu za prekoračenje brzine jer je zvezdu pokušavao da spase od nasrtljivih fotoreportera.
      
       Louč protiv Blera
       Veteran Ken Louč, večito politički angažovan, u Veneciju je doneo film "Navigatori". To je priča o grupi britanskih železničkih radnika koje je zadesila zla sudbina u vreme privatizacije železnice sredinom devedesetih godina. "Priča pokazuje promenu u drugarstvu među tim ljudima, kad postepeno postaju individualci koji se bore sa opstanak, i kada su spremni da jedan drugoga zakolju, sve dok jedan od njih ne umre", ispričao je režiser. Louč, žestok kritičar vlade Tonija Blera, smatra da su sindikati "u vladinom džepu", nisu više ona snaga kakva su nekad bili, a njihovi rukovodioci su napustili bojno polje. Naslov filma potiče od originalnog imena koje su železničari sami smislili za radnike na pruzi. Ideja za film potiče od Roba Dobera koji je 17 godina radio na železnici i koji je dobio otkaz prilikom privatizacije. Dober je umro početkom ove godine od raka izazvanog kontaktom sa azbestom, za šta je direktno bio odgovoran njegov posao.
       Amerikanci, koji tradicionalno vole da pošalju svoje filmove na evropske festivale ali ne i da se takmiče za nagrade, na Lidu su sa nekima od najizvikanijih imena, Stivenom Spilbergom i njegovom "Veštačkom inteligencijom" i Vudijem Alenom sa "Prokletstvom škorpiona od žada". Iako dvojica reditelja neće doći u grad u laguni, drugu dvojicu veterana američke kinematografije nije mrzelo da pređu Atlantik. Martin Skorsiz u svojstvu agilnog borca za očuvanje filmske baštine, a Majkl Ćimino, prvo mezimče a potom odbačeno dete Holivuda, došao je da predstavi svoj prvi roman "Velika DŽejn" i da najavi da planira da u Kini snimi film "LJudska sudbina" po knjizi Andrea Malroa.
      
       SEKA POPOVIĆ