Bivšem genseku SPS-a Gorici Gajević oduzet plac na Kopaoniku a nedovršeni objekat ostaje kao još jedno svedočanstvo o prolaznosti moći

      Čuveni hotel "Grand" na Kopaoniku odskoro u šali zovu vila "Podgorica". Iako zaista grandioznih razmera, ovaj hotel je pao u zasenak objekta koji se sa sedam spratova natkrilio iznad njega. Reč je o započetoj, pa zaustavljenoj gradnji "Planinske kuće" kako stoji na tabli, čiji je zvanični investitor preduzeće "Union d.o.o." iz Čajetine, a u javnosti već poznatoj vili Gorice Gajević, doskorašnjeg generalnog sekretara SPS-a.
       Sa smenom bivše vlasti razotkrilo se čitavo klupko malverzacija oko gradnje ovog impozantnog hotelsko-poslovnog zdanja, ali ukupni problemi divlje gradnje i gazdovanja na najlepšoj i najvišoj srpskoj planini nisu razrešeni. Nedaleko od ovog objekta uveliko se grade novi a da niko ne zna kome zaista pripadaju i ko je i da li je izdao potrebne dozvole.
      
       Opština dala - opština uzela
       - U svemu ovome ja sam izvukao najdeblji kraj - jada se Boro Simović, vlasnik firme "Union d.o.o." iz Čajetine. - Očigledno da sam u sve ovo ušao vrlo naivno uloživši ogroman novac koji sam pod najkomercijalnijim uslovima zadužio kod poslovnih banaka. Jeste, greška je što sam bez dozvola ušao u posao, ali za poslednjih deset godina u Srbiji se svuda tako radilo. Uporedo sa gradnjom pribavljane su potrebne dozvole. Ovako sada tri miliona maraka, koliko je uloženo, čeka volju novih vlasti.
       Radovi na "Planinskoj kući" započeti su februara prošle godine. Tada neprikosnovena Gorica Gajević, gensek SPS-a, od svoje opštine Raška, kao znak zahvalnosti za doprinos razvoju zavičaja, na poklon dobija plac na Kopaoniku. Sa vlasnikom firme "Union d.o.o." Borom Simovićem sklapa aranžman po kome ona ustupa plac, a zauzvrat u objektu od oko 2 200 kvadrata dobija četiri apartmana od po 130 kvadrata i dva lokala od po 52 kvadrata. Novembra prošle godine, novi saziv Skupštine opštine Raška poništava odluku svojih prethodnika i oduzima plac Gorici Gajević, radovi na objektu se zaustavljaju pri samom završetku i on od tada nemo svedoči o jednom vremenu kada su politički moćnici za sebe grabili najdragocenije delove zemlje.
       - Ja sam sa Goricom uredno sklopio ugovor na osnovu njenog posedovnog lista - nastavlja Boro Simović. - Očekivao sam da ću bez problema dobiti građevinsku dozvolu i saglasnost "Geneksa" za vodu i kanalizaciju. Do sada bi objekat bio završen i tek bi se videla njegova prava lepota. Ovako...?
       Gorica Gajević se poslednjih meseci potpuno povukla iz javnog i političkog života. Ne interesuje je više ni sudbina vile na Kopaoniku, pa su zato bili uzaludni naši pokušaji da sa njom kontaktiramo. U opštini Raška smatraju da je za njih slučaj sa placem završen i da je sve sada u nadležnosti republičkih institucija, pre svega Ministarstva za urbanizam i građevinarstvo.
       - Imam neke naznake da će napokon slučaj biti pozitivno rešen - nada se Boro Simović - jer greota je da ovo sada ostane ovako. Još bi veća šteta bila porušiti ovoliki objekat. Spreman sam da platim sve dažbine i da što pre pustim objekat u funkciju i da svi zaboravimo ovu ružnu epizodu.
      
       Interesi
       Gazdovanje Kopaonikom, njegovim resursima i prirodnim lepotama, već godinama je predmet sukobljavanja različitih koncepcija ali i interesa. Teritorijalno, turistički deo Kopaonika pripada dvema opštinama, raščanskoj i bruskoj. Na teritoriji Raške je i najveći broj izgrađenih turističko-rekreativnih kapaciteta i sasvim je razumljivo što kroz izdvajanje dozvola za gradnju i naplatu raznih taksi ova nerazvijena opština popunjava svoj skromni budžet. NJene građane malo dotiče šta se i kako gradi na vrhu planine, jer su oni najmanje korisnici prirodnih lepota ove planine. "Geneks" je poslednjih desetak godina bio glavni pokretač razvoja i izgradnje turističkih i drugih objekata i takođe ima svoje interese, ali ova velika beogradska firma nije zadužena da brine i o redu i zakonu.
       U upravi Nacionalnog parka Kopaonik već godinama alarmiraju da je planina napadnuta sa svih strana i da ako se ovako nastavi, od nekadašnje lepote, čistoće i planinskog ambijenta, neće ostati ništa.
       - Mi smo državna institucija, ali naše ingerencije se odnose pre svega na očuvanje neizgrađenih delova planine, na zaštitu prirodne sredine. Nažalost, u ovoj oblasti smo gotovo nemoćni, pa samo sa žalošću možemo da konstatujemo da u gazdovanju Kopaonikom godinama vlada pravi haos. Još pre deset godina je na nivou Srbije zauzet stav da se obustavi svaka gradnja na vrhu planine, ali kao što se vidi, taj proces i dalje traje. Kopaonik je trenutno grad sa 10 000 stanovnika, zamislite koliko se tu fekalija izlije, koliko se otpada nakupi. Komunalno iz Raške jedan dolazak kontejnera za smeće naplaćuje 36 000 dinara ali otpada je sve više - kaže Milosav Maksimović, direktor Nacionalnog parka Kopaonik.
      
       Planinska vlada
       Da je planinska lepotica sve manje oaza čistog vazduha, bistrih potoka i zelenila, potvrđuje i Zoran Jovanović, direktor hotela "Putnik". On smatra da je neophodno oformiti posebnu ustanovu koja će propisivati pravila ponašanja i starati se o njihovom poštovanju.
       - Iz iskustva znam pozitivan primer Uprave izletišta na susednoj planini Jastrebac - kaže on. - Tamo je do pre dvadesetak godina postojala Uprava izletišta kao samostalna organizacija koja je brinula o svim problemima na planini, počev od komunalnih, do urbanističkih i tada je sve funkcionisalo kako treba. Kada je ona ukinuta, izletište i prateći objekti su ruinirani i sada nije čudo što na Jastrepcu gotovo i da nema gostiju.
       Predlog Radeta Veličkovića, vlasnika poznatog nacionalnog restorana "Suri" na Kopaoniku, mnogo je radikalniji i zato zanimljiv.
       - Mislim da bi na Kopaoniku trebalo da se konstituiše neko telo koje bi imalo ingerencije vlade. Bilo bi sastavljeno od predstavnika svih korisnika, onih koji imaju objekte na planini, ali i predstavnika opština na čijoj se teritoriji nalaze objekti. Ta vlada bi propisivala šta sme, a šta ne sme da se radi, osnovala bi sopstvenu komunalnu službu, turističku policiju i druge organe. NJen rad bi mogao da se finansira od prodaje suvenira i sličnih stvari. Znači, ne zadiremo u interese opština i njihovo ubiranje prinadležnosti - predlaže on.
       Na slučaj Gorice Gajević i njenog placa stavljena je tačka, ali nema nikakvih garancija da se sutra, možda, neće pojaviti neki drugi Gajevići iz nove političke i privredne nomenklature.
      
       LJUBIŠA POPOVIĆ