Način na koji su se sukobljene strane ponašale u "aferi Gavrilović" mnogo govori o svakoj od njih

      Najpre je dnevni list "Blic" objavio, na osnovu informacije iz Kabineta predsednika Vojislava Koštunice, da je Momir Gavrilović, ubijen nekoliko dana ranije, inače oficir DB-a u ostavci, nekoliko sati pre ubistva bio na razgovoru u Kabinetu predsednika SRJ i ostavio podatke o sprezi političkog rukovodstva i mafije.
       U republičkoj vladi i DS to je izazvalo jarost. Policija je krenula da ispituje urednika "Blica" tražeći da otkrije ko je izvor iako zapravo nije jasno zašto je taj podatak od tolikog značaja u situaciji u kojoj je, ipak, prioritet ubistvo Gavrilovića. Informacija je, pokazalo se odmah, bila tačna, barem u onom delu koji je bio značajan "Blicu", to jest da pokojni Gavrilović zaista jeste na dan atentata bio u Palati Federacije.
       U onom delu vesti koji je, međutim, bio važan "izvoru", to jest Kabinetu predsednika, informacija, kako se posle pokazalo, nije bila tačna. Gavrilović, nije prezentirao nikakve "dokaze" i ništa što bi specijalno teretilo bilo koga u političkom vrhu. To je utvrđeno u istrazi, koja je imala uvid i u dokumentaciju o Gavrilovićevom razgovoru sa Koštuničinim savetnicima. Slučaj je bio udžbenički primer kako "poverljivi izvori" zloupotrebljavaju medije i kako mediji na to pristaju.
       Sledeći stepenik u razvoju afere bio je intervju sa Aleksandrom, udovicom pokojnog Gavrilovića koja je uglavnom potpuno negirala da je njen suprug otišao u predsednikov Kabinet da bi nekoga optužio, već da je razgovarao o svome eventualnom povratku u policijsku službu. Intervju objavljuje list "Nedeljni telegraf". Zatim, ovaj list objavljuje i da Gavriloviću to nije bila prva poseta Kabinetu predsednika a u broju koji uglavnom potpuno dezavuiše Koštuničin Kabinet kao mesto koje se bavi intrigama i na kome se vode neodgovarajući razgovori, NT objavljuje zaista neobičan podatak da je Miloševićev šef DB-a Rade Marković protekle zime više od dvadeset puta posetio Kabinet predsednika Koštunice. Informacija nije demantovana, a treba naznačiti da, pošto nema direktne veze sa ovim slučajem, očigledno je kako ju je neko držao "u šteku", da bi je izvukao kada za to kucne čas. Tako se vest iz Kabineta propuštena u novine vratila kao bumerang.
       Kabinet je čak optužen za pravljenje paralelnih policijskih struktura.
       Poslednji događaj koji govori o karakteru aktera događaja bila je konferencija za novinare na kojoj je govorio kapetan Dragan Karleuša iz Odeljenja za borbu protiv organizovanog kriminala. Konferencija je trebalo da bude o tome dokle se stiglo u istrazi o atentatu na Momira Gavrilovića, ali je bila izveštaj o Gavrilovićevim vezama sa podzemljem i njegovim nezakonitim radnjama u vreme dok je još bio zaposlen u DB-u. Poruka je bila prosta: Gavrilović je pripadao miljeu u kome atentati nisu neobična pojava, pa je besmisleno za njegovo ubistvo sumnjičiti republičku vladu. Karleuša nije delovao kao da mu je neprijatno što očigledno ne raspolaže ničim što bi pomoglo hvatanju ubice, pa se potrudio da iskompromituje ubijenog, i to pomoću podataka koje je javnost, manje-više, već doznala i bez policije.
       Stvar posebno loša kada se zna da je pored kapetana Karleuše sedeo ministar unutrašnjih poslova Dušan Mihajlović. Gurkao je kapetana i šaputao mu na posebno teškim mestima, kao na primer onom da "duvanska mafija" nije isto što i "dunavska mafija".
      
       S. B.