Rezultati naše ankete potvrđuju da su sukobi u DOS-u prouzrokovali pad popularnosti svih aktera i da nas to sve skupa vuče - naniže. A, najveći broj ljudi, zapravo, i ne zna u čemu je spor

      Dve su stvari koje se pouzdano mogu tvrditi na osnovu NIN-ove ankete, prve koja se objavljuje nakon velike krize koja je potresla DOS i još ga potresa. Prvo, u sporu svi gube; i drugo, građani ne prepoznaju predmet spora. Naime, 54 procenta anketiranih kaže da uopšte ne zna zašto su iznesene optužbe iz Kabineta predsednika SRJ o sprezi kriminala i vlasti. I to uprkos tome što je isti procenat ispitanih uveren da je neko iz vrha DOS-ove vlasti umešan u kriminalne aktivnosti.
       Ipak, u ovim generalnim nalazima postoje nijanse. Najpre, nisu svi podjednako na gubitku.
       U odnosu na julske sondaže, popularnost DSS-a je pala za dva i po procenta, a popularnost "ostatka DOS-a" za pet. Moglo bi se reći da Koštunica dobija zato što Đinđić više gubi. Ipak, ne treba brzati sa zaključkom. Važnije od ove komparativne analize o tome "ko manje gubi", jeste to što se pet i po procenata anketiranih građana koji su se izjašnjavali za DOS, sada opredeljuju za druge partije. Tako se potvrđuje prognoza da šansa drugih partija može biti samo u greškama i neuspesima DOS-a, i DOS im tu šansu pruža.
       Shodno svojim dosadašnjim navikama, građani se opredeljuju za lidere, to jest "za Koštunicu" ili "za Đinđića", gde Koštunica prolazi mnogo bolje ("Đinđić je oduvek mutan", penzioner iz Beograda, 50 godina). Međutim, na osnovu odgovora na ostala pitanja zaključuje se da vlada potpuna konfuzija u vezi sa situacijom i to relativizuje ovakav zaključak. Čak 43,5 procenta ispitanih ne zna suštinu spora između DSS-a i DS, smatrajući ga "borbom za vlast"("Ko pre vlasti, njegova je", poljoprivrednik iz Smilovaca, 47 godina). Još deset procenata spor pripisuje "personalnim razlikama" između Koštunice i Đinđića. Jedan procenat ispitanika (2,5) veruje da je reč o pripremama za izbore.
       Iako je razložno pretpostaviti, a i rezultati istraživanja to posredno pokazuju, da je i ugled predsednika okrnjen poslednjom aferom, autoritet Vojislava Koštunice u Srbiji je ipak i dalje neprikosnoven. Tako 47 procenata ispitanih ne veruje u optužbe na račun predsednikovog Kabineta i da su tamo planirane nelegalne smene u vrhu policije. Ipak, 35 procenata kaže da ne zna, dok nezanemarljivih 18 procenata kaže da veruje u to.
       Iako ispitanici veoma podržavaju predsednika Koštunicu, i mada su uvereni u postojanje sprege vlasti i mafije (8,5 procenata smatra da je to normalno), nemaju dobro mišljenje o optužbama iz Kabineta predsednika Republike. Osim već pomenutog podatka o više od polovine onih koji o tome ne znaju šta da misle, 13,5 procenata smatra da se to dešava zbog borbe za vlast, a svega jedanaest posto misli da je to učinjeno jer je stvarno istina ("Verovatno su uništili dokaze", inženjerka iz Beograda, 50). Devet procenata misli da u predsednikovom Kabinetu "lažu da bi kompromitovali vladu"("Da bi se destabilizovala vlast DOS-a kako bi Koštunica došao na vlast", mašinski radnik iz Beograda, 61). Statistički neznačajno (jedan procenat), ali zanimljivo mišljenje iskazali su oni koji smatraju da su "Koštunici podvalili njegovi iz Kabineta".
      
       Sledeća nepokolebljiva istina koja sledi iz NIN-ovog istraživanja je da građani smatraju da postojeća situacija nanosi veliku štetu. Ako preskočimo već čest odgovor "ne znam" (36,5), najviše je onih (26,5) koji na pitanje o sukobu u DOS-u odgovaraju da je to "negativno za sve nas" ("Loše je po narod, a oni nek se pobiju ako hoće", obućar iz Turije, 46; "Sve se nama obija o glavu", dobavljač iz Pankova, 28). Koliko su građani dramatično shvatili situaciju, svedoči i odgovor kelnerice iz Beograda, 51 godina: "Đinđić je iskoristio Koštunicu, ubio mu saradnika i posle optužio njega."
       Građani Srbije, inače, kao ubedljivo naš najveći trenutni problem vide ekonomiju - čak 62,5 procenta anketiranih (zanimljivo je da se "raniji" problemi mnogo manje pominju - Kosovo, svega 2,5 procenta, strah od rata - 6,5)). Samo 9,5 procenata izjašnjava se da je najveći problem kriza u DOS-u. S tim u vezi, 58 procenata smatra da DOS ne ispunjava predizborna obećanja ("Ne, lažu samo tako", inženjer informatike iz Aranđelovca, 47) i to je pogoršanje u odnosu na julskih 51,5 procenat. Uprkos tome, utisak je da postoji visok stepen razumevanja za teškoće na koje kao vlast nailaze ("Ne, ali kakvi su, takvi su - dobri su" - sekretarica iz Beograda, 30; "Rano je da se kaže, sve je zapleteno, potrebno je strpljenje", studentkinja književnosti iz Niša, 20).
       U isti mah, pao je broj onih koji misle da DOS ispunjava svoja obećanja, i taj je pad veliki - sa 29,5 procenata u julu na 17,5 procenata u prvoj nedelji septembra. Povećao se i broj onih koji smtraju da vlast svoja obećanja ispunjava samo delimično. Ispitanici su pitanje o ispunjavanju obećanja često koristili da iskažu svoje političke preferencije: "Ne, Đinđić ne ispunjava obećanja" - penzionerka iz Brusa; "Koštunica da, drugi ne" - domaćica iz Glavinaca, 52 godine.
       Podatak koji možda najviše govori o tome koliko su stvari uzele maha je taj da više od polovine (52 procenta) anketiranih se izjašnjava da koalicija dalje ne može efikasno da funkcioniše, mada nije malo ni onih (42,5) koji misle da može. Praktično je isti broj pesimista koji ne veruju da je moguća varijanta u kojoj bi DSS bio na vlasti na saveznom nivou, dok bi na republičkom bio opozicija. Nešto manje od četvrtine ipak veruje da je to moguće. Jednom rečju, statistika kaže da građani Srbije, mada su potpuno svesni razlika između Koštunice i Đinđića, smatraju da sukob, barem u ovom času, nije dobar. Uzajamna gloženja nas sa njima vuku naniže. Lideri DOS-a podsećaju na one morske rakove za koje kažu da, kada ih stave u bazen, ne mogu napolje - jedan rak onog drugog iz nekog razloga stalno vuče nazad.
      
       Iako su primedbe iz DSS-a uperene u pravcu korupcije i kriminala pa je na tapetu pre svega Ministarstvo unutrašnjih poslova i ministar Dušan Mihajlović, građani nepodeljeno (i pravilno?) prepoznaju da je sukob na relaciji Koštunica - Đinđić. Većinski misle da će kao pobednik izaći Koštunica (40 procenata za Koštunicu, 32 za Đinđića), ali interesantno je da je ovaj omer ipak za Đinđića mnogo povoljniji od onog koji govori o popularnosti DSS-a u odnosu na ostatak DOS-a (čitaj DS).
       Zaključak istraživanja je sledeći: građani su prilično jednodušni u oceni da je sukob u DOS-u nepoželjan i štetan. Dominantno veruju da vrhovi vlasti imaju dodirnih tačaka sa kriminalom, ali ne veruju da je to pravi razlog zbog kojeg se dogodila afera, već veruju da je razlog tome borba za vlast. Pa iako je DSS inicijator slučaja koji smatraju neželjenim, ispitanici nisu spremni da u većem broju zbog toga okrenu leđa ovoj inače najpopularnijoj partiji. Razlog tome bi mogao biti prilično jasna i duboka podela na "konzervativce" i "reformiste" u srpskom biračkom telu, gde birači nisu spremni da tek tako, zbog jedne afere, menjaju svoje izborno opredeljenje i napuštaju tabor.
      
       SRBOLJUB BOGDANOVIĆ
      
      

NIN-ova telefonska anketa U subotu 1. septembra 2001. godine Istraživački centar NIN-a anketirao je 200 telefonskih pretplatnika iz Srbije. Uzorak je reprezentativan i višestruko stratifikovan po stepenu urbanizovanosti mesta iz kojih potiču ispitanici (selo, grad, velegrad) i po regionima, tako da proporcionalno obuhvata stanovništvo Srbije po navedenim demografskim kriterijumima.        Odbijenih kontakata je u ovoj anketi bilo neuobičajeno mnogo, čak 243, što govori o strahu da se govori o ovoj, očigledno, osetljivoj temi povezanosti politike i kriminala.        Anketarsku ekipu su činili: Aleksandra Stojanović, Biljana Lazarević, Andrijana Kokotović, Bojana Janićijević, Ivana Lazarević, Sanja Ćirić, Milica Ležajić, Emilija Petković, Miša Ristić, Snežana Ranđelović, Tanja Nikolić i Tijana Šutić. Koordinator istraživanja bio je Jasmin Kovačević.               Autor istraživanja: Zoran M. Marković