I u najrazvijenijim zemljama malo je žena u komandnoj strukturi, više su angažovane u pratećim službama. Čini mi se da gotovo i nema onih koje rukovode većim organizacionim celinama. Naravno, mi smo užasno daleko od svega toga

      Jedina žena naučni radnik u Institutu za ratnu veštinu (IRV) u Beogradu je Jovanka Šaranović. Zaposlila se tu odmah po diplomiranju na Fakultetu narodne odbrane. Od tada je prošlo 16 godina. Magistrirala je 1990. godine zahvaljujući radu: "Problemi angažovanja žena u opštenarodnom odbrambenom ratu." To je, izgleda, i jedina sveobuhvatna studija o ženama i njihovom položaju u vojsci. Novijih istraživanja nema, što se može objasniti prezauzetošću zbog kontinuiranog desetogodišnjeg učestvovanja u ratovima.
       Jovanka Šaranović radi u Odeljenju strategije IRV, kao samostalni istraživač. Koautor je knjige "Istorija ratne veštine do 1920. godine" iz trotomne edicije o istoriji ratne veštine. U pripremi je knjiga "Srpski vojni pomenik", gde je jedan od autora. Autor je i koautor više članaka i prikaza u vojnoteorijskoj literaturi.
       Na pitanje da li se u Institutu oseća usamljenom s obzirom na to da su joj jedine koleginice tehnička sekretarica, dokumentaristkinja, sekretarice i čistačice, Jovanka Šaranović kaže: "Kada ste jedini, normalno je da pažnja kolega bude fokusirana na vas. Ako i ima predrasuda, trudim se da ih kontrolišem ili da ih ne primećujem. Izborila sam se da me tretiraju kao ravnopravnog kolegu. Moje iskustvo je pozitivno ako ga ocenjujem kao žena koja je sticajem okolnosti okružena muškarcima. Izazov je veći. Nažalost, podrazumeva se da treba da budete bolji da bi vas tretirali makar ravnopravno."
       Naša sagovornica kaže da nikada nije bila zainteresovana da obuče uniformu, jer je svesna da njene kolege ne bi bile srećne da im izdaje komande. Završetak fakulteta je podrazumevao šestomesečnu vojnu obuku koju je provela u kasarni "Maršal Tito" u Sarajevu. Sve je bilo vojnički, strogo, uključivši i odlazak na teren. Posle toga dobila je čin rezervnog potporučnika. Na pitanje koji čin sada ima, kaže; "Nisam proveravala, uvek sam za to bila nekako lenja." Ako se grubo izračuna s obzirom na zvanje i godine staža, trebalo bi da je potpukovnik ili pukovnik.
       Poredeći nas sa zapadnim svetom gde su žene odavno u vojnim uniformama, Jovanka Šaranović kaže: "I tamo je situacija daleko od idealne. Malo je žena u komandnoj strukturi, više su angažovane u pratećim službama. Čini mi se da gotovo i nema onih koje rukovode većim organizacionim celinama. Naravno, mi smo užasno daleko od svega toga", smatra sagovornica NIN-a.